Inkluzija nije program. Inkluzija je pravo. Inkluzija znači više nego samo fizički biti uključen u društvo dece sa tipičnim razvojem. Tribina pod nazivom „Primeri dobre prakse inkluzivnog obrazovanja“ održana je u petak (5. jun) velikoj sali Skupštine opštine Bečej, u organizaciji OŠ „Zdravko Gložanski”, čiji je rad u ovoj oblasti prepoznat u zemlji.
Lokalna akcija sprovodi se u sklopu „Unapređenja obrazovanja u Srbiji kroz razvoj Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju”, koji se realizuje u partnerstvu sa UNICEF, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz finansijsku podršku Švajcarske agencija za razvoj i saradnju (SDC).
Govornici na tribini su bili ličnosti iz prakse koje zagovaraju inkluzivno obrazovanje. Neki od njih su bili začetnici cele ove misije, neki su se na ovom putu našli u poziciji da zagovaraju duh jednakosti u obrazovanju s obzirom na društvenu ulogu, neki svaki dan šire duh inkuzije direktno u učionici, u školi u kojoj rade. Na početku tribine je Svetlana Vuletić, članica Opštinskog veća za upravu i propise pozdravila prisutne, a potom je Margarita Berček, psihološkinja u OŠ „Zdravko Gložanski”, predsednica Interresorke komisije opštine Bečej u uvodu predstavila dosadašnje napore u okviru inkluzivnog obrazovanja u Bečeju, govorila je o trenutnom stanju u opštini, o predmetima u komisiji, o individualnim obrazovnim planovima u ustanovama, o samom projektu.
Milena Jerotijević iz Beograda, ekspertkinja iz oblasti inkluzivnog obrazovanja je jedna je od glavnih ličnosti koja još pre svih u našoj zemlji počela da zagovara potrebu pružanja jednakih šansi za svu decu, te je jedna od začetnica ove misije. Na tribini je bila ispred Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju i predstavila je cilj, značaj, aktivnosti i članstvo u MIO. Dušica Brljak, profesorka srpskog jezika u OŠ „Duško Radović“ iz Beograda je predstavila primer dobre prakse „Mali princ – profesionalna orijentacija“, sa kojim je osvojila treću nagradu na konkursu za primere dobre prakse mreže inkluzivnog obrazovanja. Jasmina Begović, profesorka razredne nastave u OŠ „Jovan Dučić“ u Petrovaradinu ceo svoj radni vek posvetila je obrazovanju, a pre svega vaspitanju dece. Prikazala je delić svoog rada u primeru dobre prakse „Čarobnjak“, kojim je zauzela peto mesto na konkursu MIO. Dragica Miražić Nemet, psihološkinja i nastavnica građanskog vaspitanja u OŠ „Sonja Marinković“ iz Novog Sada je bila prisutna u ime svoje škole. OŠ „Sonja Marinković” je bila jedna od prvih model škola u okviru inkluzivnog obrazovanja u našoj zemlji i od početka pa sve do danas uspevaju da održe stručnost, entuzijazam i timskim radom sve više šire mogućnosti dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i teškoćama u učenju, a i kapacitete i sve ono što sama škola nudi. Prikazala kratak film o školi, pričala je o kriterijumima za model škole i o tome kako funkcioniše škola, koje aktivnosti sprovode i šta sve nude kao pomoć i podršku ostalim školama u okrugu.
Nada Srećkov i Martina Janjanin bile su predstavnice SŠ „Lukijan Mušicki“ iz Temerina. Njihova škola je, pored Srednje ekonomske škole iz Sombora jedina model škola srednjeg obrazovanja. Iskustvo pokazuje da interesovanje među prosvetnim radnicima opada sa uzrastom dece, pa je to već primetno i sa prelaskom dece sa razredne na predmetnu nastavu, a pri tranziciji dece sa osnovnog na srednji nivo obrazovanja je to evidentno. Prikazale su nam specifičnosti svoje srednje škole u okviru inkluzivnog obrazovanja i predstavile su i sve napore koje čine pod njihovim rukovodstvom na nivou cele lokalne zajednice Temerina.
U Bečeju je u aprilu ove godine formirana Lokalna mreža inkluzije. Planovi su bili ambiciozni, ali s obzirom na to da ima još uvek značajnog prostora za unapređivanje, razvojni plan za prvo polugodište školske 2015/2016. godine će se više odnositi na doterivanje postojeće prakse u ustanovama u skladu sa zakonskim propisima. Svaka ustanova obrazovnog sektora, socijalne i zdravstvene zaštite je delegirala po jednog člana za LMI i štampan je liflet sa svim kontaktima.
Sve osnovne i srednje škole u samom Bečeju su uključene u program „Škola bez nasilja”. Tri osnovne škole su tek ove godine u februaru dobile priliku da prisustvuju obuci za forum teatar i samu tehniku su iskoristile kao moćno sredstvo u širenju inkluzivne kulture među decom. U OŠ „Šamu Mihalj” i OŠ „Zdravko Gložanski” su povezali ova dva koncepta i postavljaju na scenu specifične situacije koje se tiču konkretno i dece sa smetnjama u razvoju. Iskustvo pokazuje da deca imaju mnoštvo primera iz sopstvenog iskustva, što je zabrinjavajuće. Ovaj deo programa se pokazao najuspešnijim i neverovatno je sa koliko entuzijazma deca prihvataju ovaj način rada i tematika im je sjajno obrađena na ovaj način. Petoro učenika šestog razreda OŠ „Šamu Mihalj” su pod rukovodstvom pedagoga škole Kristine Čanak prikazali scenu na mađarskom jeziku, koja nije uspela u potpunosti da pokrene prisutne samo aktivno učešće u forumu, ali je itekako doprinela tome da se svi zapitaju da li je moguće da se takve situacije dešavaju u školama.
Velika sala opštine Bečej je bila puna. Veliki broj prisutnih govorio je o tome da je inkluzivno obrazovanje važna tema među prosvetnim radnicima i roditeljima, te je potrebno nastaviti sa aktivnostima na osnaživanju stručnih kompetencija sa jedne strane, a s druge strane treba kontinuirano raditi na senzibilizaciji kako nastavnog osoblja, tako i vršnjaka i njihovih roditelja. Zaključak tribine je bio da zadatak nastavnika i profesora nije lak, suočavaju se sa bezbroj kočnica, poteškoća, dilema, ali su prisutni dobili ideje i optimizam da vrlo često nisu potrebna velika ulaganja, samo malo dobre volje i vremena. Napredak sve dece, posebno one sa smetnjama u razvoju, jedina je satisfakcija u pozivu prosvetnih radnika.
