Pejović je na konferenciji za medije, tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u zdravstvenim ustanovama“, naglasio da internu reviziju nije uspostavilo 86 odsto zdravstvenih ustanova kod kojih je DRI od 2013. do 2019. godine sprovela revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja.
Zdravstvene ustanove nisu obezbedile odgovarajuću zaštitu od neovlašćenog pristupa sredstvima i informacijama, nisu usaglasile interne akte sa aktima više pravne snage, nisu donele interna akta ili da su ista nepotpuna i nisu donele procedure za veliki broj poslovnih procesa, rekao je Pejović.
Prema rečima Pejovića, tekući rashodi i izdaci za 344 zdravstvene ustanove iznosili su 238 milijardi dinarau 2018. godini, što je činilo oko 11,5 odsto javnih rashoda Republike Srbije te godine.
Cilj revizije je bio da se ispita da li su preduzete adekvatne mere za uspostavljanje sistema interne finansijske kontrole u zdravstvenim ustanovama, poručio je Pejović.
Natalija Paušić, državni revizor i vođa tima koji je sproveo reviziju je naglasila da je ucilju ekonomičnijeg, efikasnijeg i efektivnijeg trošenja sredstava izdvojenih za pružanje usluga zdravstvene zaštite, potrebno da zdravstvene ustanove uspostave efikasan sistem interne finansijske kontrole, uz edukaciju i podizanje svesti svih zaposlenih o odgovornosti za taj proces.
Utvrdili smo da, iako su zdravstvene ustanove donele određena akta i procedure, većina nije započela organizaciono uspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole, rekla je Paušić.
Uzroke za ovakvo stanje, kako je naglasila, treba tražiti u izostanku obuke.
U toku 2018. i 2019. godine niko od rukovodilaca i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koji su bili subjekti revizije DRI, a to su Dom zdravlja Voždovac, Opšta bolnica Sombor, Кlinički centar Кragujevac i Institut za javno zdravlje Кragujevac, nije prošao obuke Centralne jedinice za harmonizaciju (CJH), istakla je Paušić.
Nijedna od ove četiri zdravstvene ustanove tokom 2018. i 2019. godine nije formirala radnu grupu koja bi bila zadužena za uspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole, niti je imenovan rukovodilac radne grupe.
Prema rečima Paušić, zaključak revizije je i da zbog nedovoljnih kadrovskih kapaciteta zdravstvenih ustanova, kao i činjenice da nije utvrđen zakonski rok za uspostavljanje, zdravstvene ustanove – subjekti revizije, nisu uspostavili internu reviziju.
Prema odgovorima koje smo dobili od zdravstvenih ustanova koje su odgovorile na upitnik, samo je 38 od 173 zdravstvene ustanove, što je oko 22 odsto, odgovorilo da je uspostavilo internu reviziju, naglasila je Paušić.
Od 135 zdravstvenih ustanova koje nisu uspostavile internu reviziju, 12 zdravstvenih ustanova nije preduzelo nikakve aktivnosti na uspostavljanju interne revizije, 29 zdravstvenih ustanova je navelo da je u planu uspostavljanje interne revizije, a 19 ustanova se izjasnilo da je predložilo osnivaču uspostavljanje interne revizije.
Čak 38 zdravstvenih ustanova ili 28 odsto onih koje nisu uspostavile funkciju interne revizije, smatra da i nisu u obavezi da je uspostave, rekla je Paušić i dodala da nijedna od zdravstvenih ustanova koje su bile subjekti revizije nije uspostavila reviziju na jedan od propisanih načina, što dodatno naglašava problem izostanka obuke i podizanja svesti o upravljačkoj odgovornosti.
Oko 68 odsto ustanova koje nisuuspostavile internu reviziju kao najčešći i najznačajnijirazlog navode nedostatak kadra, odnosno da nisu zaposleni interni revizori koji poseduju znanje i veštine za vršenjerevizije unutar organizacije.
Obaveza svih korisnika javnih sredstava da uspostave sistem finansijskog upravljanja i kontrole, kao i funkciju interne revizije, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, postoji duže od deset godina.
DRI je za sve utvrđene nesvrsishodnosti nadležnim organima-subjektima revizije dala preporuke kako bi bili otklonjeni uzroci problema u cilju bržeg uspostavljanja efektivne interne finansijske kontrole u zdravstvenim ustanovama.
