Opštinski budžet za 2015. godinu biće prilično limitiran, najavio je predsednik opštine Bečej Vuk Radojević u subotu 20. decembra na sastanku čija su teme bile rezultati istraživanja mnjenja građana o budžetu i korupciji, kao i novi budžet opštine.[widgetkit id=139]
Bečejsko udruženje mladih istraživalo je mnjenje građana opštine Bečej o budžetskim prioritetima za 2015. godinu, a osim toga što su ispitanici imali mogućnost da izraze mišljenje o tome kako bi opštinska kasa trebalo da izgleda, deo ankete bio je posvećen istraživanju o korupciji. Sastanku na temu rezultata istraživanja, koji je inicirao BUM, prisustvovali su predsednik opštine, načelnica odeljenja za finansije Ildiko Brusnjai i pomoćnik predsednika opštine Bečej za ekonomska pitanja Zorka Kosovac. Ovaj skup, kao i anketa, deo su aktivnosti projekta „Više transparentnosti u lokalnoj vlasti, prava građana, obaveza države“, koji je podržan od „Ulof Palme“ međunarodnog centra.
Radojević je na početku skupa pozdravio inicijativu BUM-a i istakao da se u 2015. očekuju niži prihodi u odnosu na ovu godinu i to za oko 58 miliona.
– Gledaćemo da maksimalno iskoristimo namenske pare u tekuću potrošnju i da to ima pravni osnov, kao i da dobijemo saglasnost nadležnih ministarstava. To su realne mogućnosti i mi u skladu sa tim moramo da radimo. Nadam se da ćemo imati mogućnosti da se pojedini prihodi povećaju, ali to mora biti u realnim okvirima. Ukoliko se ne budemo vodili realnim parametrima doći ćemo u dramatičnu situaciju tokom godine. Zato je bitno budžet kreirati na realnim osnovama, jer kada budžetskim korisnicima obezbedite aproprijacije u odnosu na nerealne prihode, onda oni koriste te aproprijacije, troše ih i dolazimo u situaciju da su rashodi veći u odnosu na realne prihode. To nije ni u čijem interesu, istakao je prvi čovek opštine Bečej.
On je potom predstavio nacrt budžeta za 2015. godinu i pozvao prisutne da se uključe u diskusiju.
– Odustali smo od nekih značajnih budžetskih korisnika. Ovo je verovatno momenat kada drastično moramo da režemo troškove nekih budžetskih korisnika. Kada pričamo o ovome mislim na poljočuvarsku službu. Mi smo u situaciji da skroz smanjimo troškove poljočuvarske službe i to na tri miliona dinara. Oni sa tri miliona ne mogu da rade i da funkcionišu, a sa druge strane imamo značajne zahteve da se pojača rad službe, a na tome insistiraju poljoprivredni proizvođači. Takođe, odustali smo od naplate poljarine, na preporuku pokrajinskog ombudsmana i to je uskratilo prihode za oko 15 miliona dinara. Sa ovim u vezi, namera nam je da namenske pare od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini stavimo u funkciju poljočuvarskoj službi, rekao je Radojević i dodao da je takva praksa i u nekim mestima u Vojvodini.
Predsednik Bečejskog udruženja mladih Aleksandar Đekić rekao je da anketu u proteklom periodu popunilo nešto više 2.000 građana.
– Uzorak ispitanika nije formalno reprezentativan i rezultati nisu obavezujući, ali smatramo da saznanja iz upitnika mogu da posluže kao usmerenje za finaliziranje budžeta. Ovim smo želeli da lokalnoj vlasti približimo i mišljenje građana u vezi sa njihovim prioritetima koji se tiču lokalnog budžeta i na taj način poboljšamo komunikaciju lokalne samouprave sa građanima koji nemaju direktan uticaj na kreiranje budžeta opštine Bečej, a za koji se svi zalažemo da bude društveno odgovoran. Najveći problem koji pogađa naše sugrađane je nezaposlenost, a isto tako su građani sa druge strane istakli da im se najveći budžetski prioritet u sledećoj godini tiče novih radnih mesta, što je jasan pokazatelj da bi lokalna vlast trebala da se fokusira na investicije i razvoj. Takođe se nadamo da će neke od autentičnih potreba građana koje su zastupljene kroz odgovore ovog istraživanja, biti zastupljenije u budžetu naše opštine za 2015. godinu i na taj način približiti budžet potrebama građana opštine Bečej, kazao je Đekić.
– Interesantno je za spomenuti da 63% ispitanika smatra da je informisano o budžetu naše opštine, a kada smo ih pitali osnovno pitanje, koliko iznosi budžet za 2014. godinu, došli smo do neverovatno poražavajućih odgovora. Takođe 53% ispitanika nije niti želi da učestvuje u javnoj raspravi o budžetu, ovi rezultati su katastrofalni i nešto se mora uraditi na ovom pitanju, jer se budžet na neki način dotiče živote svih građana naše opštine, a građani očigledno ne doživljavaju budžet kao svoj. 19% ispitanika ne zna da li ima pravo na uvid potrošnje budžetskih sredstava, dok 15% smatra da nema to pravo, ovo je takođe tema na kojoj treba da se radi u narednom periodu. Građani prepoznaju da najviše uticaja na donošenje novog budžeta ima vladajuća koalicija i taj odgovor je najvišom ocenom ocenjen od strane 64% anketiranih, zatim predsednik sa 45% i veće sa 36%. Ispitanici smatraju da najmanje uticaja imaju građani svega 1%, mediji i nevladine organizacije su ocenili najvišom ocenom sa 2% i opozicija sa 6%. Što se tiče opravdanosti korupcije u društvu, ni tu rezultati nisu baš najsjajniji, zaključio je Đekić.
Osim prezentovanja rezultata istraživanja, tema ovog sastanka bila su i izdvajanja u budžetu za sledeću godinu na pozicijama za mlade i poboljšanje položaja mladih u zajednici, izdvajanja za sufinansiranje projekata organizacija civilnog društva, kao i položaj i finansiranje lokalnih medija.
Smanjenja osim za poljočuvarsku službu, ima još.
– Od 111 miliona dinara koliko su planirali, oko 96 miliona dinara pripašće Direkciji za izgradnju, što će se sigurno osetiti u domenu njihovih aktivnosti, ali, jednostavno, nije bilo izbora. Sredstva namenjena Domu zdravlja Bečej umanjena su za oko četiri miliona u odnosu na prošlu godinu. Toliko je i kod JP „Komunalac“, s tim da ćemo kod njih gledati da novac preusmerimo iz namenskih para, od zaštite životne sredine. Redukcija ima i kod Gerontološkog centra. Mi smo jedna od retkih opština koja 12 meseci godišnje ima narodnu kuhinju. Složićemo se svi da je to dobro, ali, da li je potrebno da to bude 12 meseci? Verujem da u letnjem periodu nema potrebe za narodnu kuhinju, jer je to period kada korisnici imaju prostora i mogućnosti da rade, s jedne strane, a s druge strane, ako ih naviknemo da imaju obezbeđeno nešto, ni to nije dobro. Oni se tu opuste i naviknu da imaju stalno nekog ko će im nešto omogućiti. To je ona stara priča, dajte čoveku da štap za pecanje, pa neka se izbori sam za sebe. Šta je ovde ideja? Ideja je da i narodnu kuhinju i kućnu negu i prihvatnu stanicu izmestimo, odnosno sve van-institucionalne oblike socijalne zaštite koje sprovodimo u Gerontološkom centru, svedemo na jedan niži nivo. Zauzvrat Gerontološkom centru planiramo da damo određenu površinu poljoprivrednog zemljišta. Postoji to zakonsko pravo da ustanovama koje se bave socijalnom zaštitom damo na raspolaganje do 100 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, oni to mogu da obrađuju i zarade sredstva i to daju za finansiranje ovih oblika zaštite, zaključio je Radojević.
[widgetkit id=140]
Rezultati istraživanja mnjenja građana opštine Bečej o budžetu i korupciji
[widgetkit id=137]
[widgetkit id=132]
[widgetkit id=138]
[widgetkit id=135]
[widgetkit id=136]
[widgetkit id=133]
[widgetkit id=134]
[widgetkit id=141]
[widgetkit id=142]
[widgetkit id=143]
[widgetkit id=144]
