Za vaterpoliste važi da su vrlo snalažljivi, što i moraju biti, jer ko se na terenu „odmara“, završi na dnu bazena. Starijima je bilo teže, jer su igrališta bila improvizovana u banjama, jezerima, rekama ili uz morsku obalu.

Možda je sve to Ištvana Mesaroša (73), bivšeg vaterpolistu „PVK Bečej“, nateralo da, još dok je u večernjim satima trenirao žensku ekipu, razmišlja o tome čime će prekratiti sve vreme sveta kad ode u penziju.

-Radio sam punih 40 godina, prvih 11 u „Zidaru“, a ostalo u „Naftagasu“na raznim poslovima, najduže kao referent geotermalnih voda, objašnjava deo svoje biografije Pišta. Mislio sam da je idealno da kupim voćnjak i svaki dan se njime bakćem. Odmah su mi rekli da, dok je Tise i bazena, zaboravim na to, ali mogu pomoći u poljskim radovima na imanju tasta. Iako nikad pre toga nisam orao, ni kopao, poslušam ih. Dokupio sam još zemlje i sad obrađujem 14 jutara. Imam manji traktor i priključne mašine, te mogu, sem sejanja i berbe, sve sam da uradim. Od toga se ne može živeti, ali kao dopunski rad prija i dobro dođe. Najviše sejem kukuruz i soju, ali nađe se mesta i za pšenicu, repu ili suncokret. Otišao Pišta bači je u penziju 2002. godine i još pet godina svakodnevno radio s devojčicama u bazenu. A onda je digao ruke i prepustio (ne)zahvalan posao mlađima.

-Pošto sam bio predsednik Sindikata „naftaša“ Bačke u tri mandata i stekao izvesna iskustva, preuzeo sam obavezu da nekoliko puta godišnje organizujem sastanke penzionera. Okupljamo se u Bečeju, Kanjiži, Senti, Srbobranu, Subotici… Čuli to moji ispisnici iz „Zidara“, pa me zamolili da i njih okupim jednom godišnje. Prihvatio sam. Sada radim na povezivanju veterana plivača i vaterpolista. Imali smo pre dve godine prvi samit. Svima se svidelo. Nedavno smo se ponovo okupili. Dogovorili se da pripremimo monografiju kluba, jer za dve godine obeležavamo vredan jubilej – sedam decenija postojanja kluba, nabraja Pišta neke od svojih dobrovoljno prihvaćenih poslova. Samo je od stočarstva, kojim se u okućnici paralelno bavio dugi niz godina, digao ruke.

-Postalo mi je teško da tovim desetak bikova, držim nekoliko krmača i radim s tovljenicima. Samo sam zadržao nešto tovnih pilića i koka nosilja, da se nađe za ukućane. Pošto volimo svi u porodici ovčije meso, imam i desetak ovaca, koje su na ispaši kod čobana, a jaganjce donosim kući da se u posebnim prilikama počastimo.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име