Nataša Ilčešin je još jedna u nizu mladih osoba iz našeg grada koja je svoje školovanje nastavila u inostranstvu. Nataša je 1995. godište i završila treći razred Ekonomsko-trgovinske škole u Bečeju, pre nego što je preko agencije „Interkulture Srbija“ otišla na jednogodišnju razmenu.
Pitali smo Natašu zašto se odlučila na takav potez?
Nataša: „Zato što mi je to želja već duže vreme, interesovalo me je kako je to živeti drugim životom, običajima, u drugoj porodici, daleko do svega na čega sam navikla.“
Da li je bilo teško srediti sve neophodne papire za razmenu?
Nataša: „Uglavnom sve sređuje ta organizacija, oko papira. Ja sam trebala da popunim sve što se tiče škole, ocena i predmeta, da uradim kompletan lekarski, oko tri strane pitanja i informacija.“
Nataša inače piše blog, pa smo je zamolili da napiše utiske o „novom“ životu za naš portal.
„Norveška. Zemlja fjordova, hladnih i dugih zima i prelepe prirode. Prošlo je nešto više od mesec dana od kako sam zakoračila u novi život i dom, upoznala nove ljude i običaje, probala drugačiju hranu. Sve je drugačije od života u Srbiji i baš zato je posebno i zanimjljivo.
Živim u porodici u koju sam se uklopila od prvog momenta kada sam došla kod njih. Imam osećaj da sam ovde već nekoliko godina i da sam stvarno njihova ćerka i sestra! Ovde živim na isti nacin kao i oni, jedem istu hranu, uživam u obicajima i svakodnevnim aktivnostima, a pričom im objašnjavam kako je sve to kod nas. Drugačije je, mnogo. Ja sam pod utiscima života u Norveškoj, a oni u Srbiji.
U školi sam upoznala mnogo prijatelja i većina njih su druželjubivi i radoznali o mom životu sada i pre. Posle priča o životu u Srbiji, društvu, izlascima i slobodi, mnogi su se zapitali šta ja radim ovde, s obzirom na to da se ovde zakon poštuje i sve je striktno. Uvažavam! Za mene je ovde raj. Okružena morem, Norveška je prepuna riba i to je nešto što se jede skoro svaki dan. Takođe, ukusno je jesti jelena i losa. Glavnom jelu se dodaju razni sosevi, mešane salate, riža i začini. Ukusno jeste, ali meni sarma ipak nedostaje!
Za mene je ovo iskustvo neverovatno i nezamenjivo. Godinu dana biti daleko od kuće, prijatelja i porodice je izazov. Nije lako, ali je vredno svega! Uzivam u svakom momentu i nadam se da će tako i ostati!“
I za kraj da li bi volela da ostaneš da živiš u Norveškoj?
Nataša: „Da! Imam u planu i da upišem fakultet ovde!“
