Srbija konstantno unapređuje sistem javnih nabavki i sve više ide ka Evropskoj uniji, međutim izveštaji Evropske unije pokazuju da stalno na neki način kaskamo. Broj ponuda po postupku je izrazito mali, a posebno u manjim opštinama. Procesuiranja zloupotreba, ali ni prekršaja, praktično i nema.
Osnovna tema istraživanja koje je sprovelo Bečejsko udruženje mladih i objavilo u maju 2024. godine bila je primena zakonske regulative u postupcima javnih nabavki na teritoriji cele Srbije i procesuiranje počinilaca prekršaja i krivičnih dela.
Ovo opsežno istraživanje obuhvatilo je odluke i procese koji su se vodili tokom poslednje četiri godine u 22 prekršajna suda na teritoriji Srbije, kao i postupke koje je pokretala Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim javnim tužilaštvima, koji su procesuirani pred višim sudovima. Istraženo je oko 300 predmeta vezanih za kršenje Zakona o javnim nabavkama.
Većina informacija koje su predstavljene dobijene su od pravosudnih organa koji su bili dužni da te informacije učine dostupnim javnosti, odnosno civilnim organizacijama, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kako navode predstavnici BUM-a, deo sudskih organa odgovorio je u skladu sa zakonom, ali su pojedini odbili da dostave pravnosnažne odluke vezane za javne nabavke zbog „mogućeg uticaja na sprovođenje postupaka koji su u toku“ ili su dostavili redukovanu dokumentaciju u kojoj su izostavljene ključne informacije. U publikaciji se takođe bavilo vrstama prekršaja, specifičnostima i manama dosadašnje prakse sudskog procesuiranja nezakonitih radnji u vezi sa javnim nabavkama, uključujući i analizu efikasnosti rada svih institucija i organa nadležnih za podnošenje prijava za kršenje zakona, kao i za kontrolu sprovođenja postupaka javnih nabavki. Jedan od predmeta analize bila je i „priroda“ prekršaja koji su sudski procesuirani, kao i da li su obuhvaćene i značajnije zloupotrebe u realizaciji procesa javnih nabavki, kao što su kontrola realizacije velikih projekata, monopoli pojedinih firmi na tržištu, kontrola licenci i dokumentacije itd.
Bečejski mediji prate i objavljuju javne nabavke koje su objavljene na Portalu javnih nabavki, a odnose se na javna preduzeća, ustanove i druge aktere u javnoj potrošnji na lokalu. Većina navedenih manjkavosti u svakodnevnoj praksi realizacije lokalnog budžeta mogu se primetiti i u opštini Bečej.
S obzirom na to da je jedan od osnovnih principa koji bi trebalo da prate procese realizacije javnih nabavki i javne potrošnje transparentnost postupaka, ali i adekvatna primena kaznene politike u vezi sa zloupotrebama, rezultati ovog istraživanja su posebno zabrinjavajući kada se uzme u obzir vrlo blaga kaznena politika u vezi sa zloupotrebama, kao i neka vrsta banalizovanja celokupnog postupka kontrole i sankcionisanja. Većina procesa koji su pokrenuti odnosi se na javne nabavke manjih vrednosti ili na obrazovne ustanove i druge institucije koje nemaju kapacitet da prate kompletnu zakonsku regulativu koja se od njih zahteva, što podrazumeva i izveštavanje i administrativno sprovođenje svih radnji. Tu često dolazi do propusta koji završavaju uglavnom sa prekršajnim prijavama od strane nadležnih koji kontrolišu ove ustanove.
Govoreći o tome kako se i koliko uspešno realizuju procesi javnih nabavki u Srbiji više od dve decenije nakon što je to zakonski regulisano, Dragomir Pop Mitić je rekao: „S obzirom na to da je prvi Zakon o javnim finansijama donet pre 22 godine, postavlja se otvoreno pitanje koliko smo mi u ovom celokupnom sistemu napredovali. Ako krenemo od toga da je Poglavlje 5 otvoreno 2016. godine, da je ove godine stupila nova izmena Zakona o javnim nabavkama, mi i dalje imamo mnogo nejasnoća u javnim nabavkama. Najveća nejasnoća odnosi se upravo na odgovornosti.“ – dodao je: „Šta se dešava u slučajevima prekršaja, u slučajevima utvrđenih nepravilnosti? Ako nam Državna revizorska institucija kaže, što stoji u izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2023. godinu, da je više od 18 odsto svih javnih nabavki, a to je samo od onih koje su oni kontrolisali, nepravilno, onda se postavlja pitanje šta se radi sa svim tim nepravilnostima i ko se bavi njima i koliko te nepravilnosti uopšte utiču na sistem javnih nabavki.“
Koliko je bilo bitno da se neko iz civilnog sektora nepristrasno pozabavi ovim problemima, predstavnik Koalicije za nadzor javnih finansija je istakao: „Ovo istraživanje koje je uradio BUM je veoma bitno. Da konačno u javnost dođe pitanje ko procesuira i na koji način procesuira sve prekršaje, sve krivične prijave i da li to ima smisla uopšte raditi na način na koji se sada radi. Korupcija je svakako prisutna u našoj zemlji, što je evidentno, i to svi građani prepoznaju jer javne finansije se najviše troše kroz javne nabavke, što je novac iz budžeta. Postavlja se pitanje šta se dešava sa tim novcem, da li iko odgovara za to kako se to realizuje i da li iko ima osećaj da bi to moglo da se uradi i na bolji način. Ja smatram da su analize koje su ovde predstavljene danas veoma bitne jer javnost treba da konačno sazna čime se bave pravosudni organi, na koji način postupaju u prekršajnim postupcima, šta rade po krivičnim prijavama. Evidentno je da je došlo do povećanja prekršajnih prijava u 2022. godini, ali je takođe došlo i do smanjenja u 2023. godini i bilo bi dobro da javnost čuje zbog čega se to desilo, zbog čega je ta oscilacija i zbog čega smo se sada vratili na staru situaciju. Sve to možemo reći i za krivične prijave, ako imamo broj krivičnih prijava koje se mogu izbrojati na samo par desetina i šta se dešava sa tim postupcima, na koji način su ljudi koji su radili nepravilnosti kažnjeni i da li su uopšte kažnjeni. Da li je po našem zakonu dovoljno da se kaže da je neko kriv i da dobije uslovnu osuđujuću presudu. Da li je to u redu u smislu zaštite javnog interesa. To su neke stvari koje mi moramo u narednom periodu da rešavamo, a na kraju krajeva trebalo bi da promenimo i kaznenu politiku.“ – rekao je Pop Mitić.
Ono što se najlakše uoči kada se analiziraju postupci javnih nabavki, kako kaže, je problem broja ponuđača po javnoj nabavci. Iako se sistem stalno unapređuje i postaje transparentniji, i dalje je prisutna situacija da je za javne nabavke u 50 posto slučajeva samo jedan ponuđač, što izaziva pitanje zašto je to tako. Vlada Srbije obavezala je da će do 2024. godine smanjiti taj procenat na 47 posto, ali nije precizirano kako će to biti urađeno, koje mere i mehanizme će sprovesti Vlada Srbije da bi broj ponuda bio povećan. „Istovremeno, Kancelarija za javne nabavke objavila je podatak da je broj ponuda 2,4 po javnoj nabavci, ali sa vrlo čudnim kriterijumima koji su potpuno nejasni i koji su potpuno nedostupni javnosti, pa se postavlja pitanje da li je 2,4 zaista prava informacija. Ono što je problem je i izvršenje zaključenih ugovora u tim postupcima. Trenutno nemate na najbolji način regulisan proces kako se prati izvršenje tih ugovora. To bi trebalo da rade naručioci, ali u praksi znamo kakva je situacija. Plus, sada je doneta odluka da se ta kontrola prebaci kompletno na Ministarstvo finansija. I evo, već ulazimo u jun mesec, a nismo čuli da je Ministarstvo izvršilo monitoring izvršenja bilo kojeg ugovora o javnoj nabavci“, dodao je Pop Mitić.
Na kraju prezentacije, BUM je sumirao i preporuke koje proizilaze iz istraživanja u okviru projekta.
Kako je navedeno u analizi, od preke je važnosti ojačati ulogu civilnog društva i medija u nadgledanju postupaka – pokretanje tema o transparentnosti i zakonitosti funkcionisanja institucija u okviru njihovih nadležnosti koja je upitna, sa akcentom na pravičnost i neregularnosti. Posebno se to odnosi na rad Viših tužilaštava i Viših sudova u postupcima vezanim za kršenje zakona tokom četiri godine. Potrebno je otvoriti i pitanje postupanja pre svega Upravnog suda, koji nije dovoljno efikasan mehanizam kontrole odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, uz poboljšanje procesa obuke za zaposlene u svim institucijama – a pod tim se podrazumeva neophodnost usavršavanja i angažovanja stručnih, tehničkih lica, institucija, veštaka.
Pored toga, donete su i druge preporuke za unapređenje sistema, poput jačanja kapaciteta institucija, jer je kašnjenje u odlučivanju konstantno, uz dovoljan broj stručnih i motivisanih kadrova. Tu je osiguranje izvесnosti u odlučivanju – jer se načelni pravni stavovi, pravna shvatanja, najviše Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ne objavljuju, odnosno ne postoje, više od deceniju.
Male sredine, veliki problemi
Zakon o javnim nabavkama je poslednji put izmenjen na početku 2024. godine, ali praksa već pokazuje određene slabosti, ukazao je Dragomir Pop Mitić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju pojasnivši da su postupci postali sve transparentniji, ali da je problem što je sve više izuzetaka iz javnih nabavki.
– Sad imamo potpuni paradoks jer nama negde oko osam milijardi evra ide kroz sistem javnih nabavki, a blizu tog iznosa ide i na nabavke van sistema, naglasio je.
Slaviša Projević, rukovodilac Odeljenja za javne nabavke gradske uprave Užice, ukazao je da su problematične nabavke koje se prvenstveno odnose na usluge izrade projektne dokumentacije.
– Tu je kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda, da se nešto vrednuje i boduje. To je dosta problematično i uopšte ne vidim mogućnost kako to može da se reguliše. Svi oni imaju licence da bi mogli projektovati, ali, ako je neko projektovao objekte od javnog značaja, da li treba izjednačiti objekte od javnog značaja, kao što su projektovanje bolnica, domova zdravlja, škola, obdaništa, sa objektima za stanogradnju gde uglavnom nije sufinansijer država nego privatno lice. S obzirom da mi radimo javne objekte, dilema je kad raspisujete javnu nabavku za izvođenje radova, da li treba prihvatiti da privatnik potpiše nekome da je ta i ta firma izvela građevinske radove kod njega, vrednosti 50 miliona, ako je pravio hotel ili samo da se prihvata referenca da je neko izveo građevinske radove na objektima javne namene.
U osvrtu na reference, prema navodima Projevića, stvar je što niko ne veruje nikome.
-Svaki privatnik će ti potpisati da je neka građevinska firma izvela građevinske radove kod njega u nekoj vrednosti koji ti u principu ne možeš da proveriš, predočio je Projević.
-Zvaničan izveštaj Kancelarije za javne nabavke kaže da mi u 50 odsto javnih nabavki u Srbiji imamo samo jednu ponudu, pa se postavlja pitanje u čemu je problem, predočio je Dragomir Pop Mitić.
Projekat „Ka transparentnijim i odgovornijim javnim finansijama“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izržavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
