Izložba naziva „Avangarda: od dade do nadrealizma“ biće otvorena u sredu, 4. marta u 18 sati u Gаlеriji „Krug“ Gradskog pozorišta Bečej. Postavka je nastala u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti iz Beograda, a u Bečeju će se zadržati do 18. marta.
Tom prilikom biće predstavljeni nadrealistički i dadaistički časopisi, kao jedan od povlašćenih oblika delovanja ovih avangardnih pokreta. Evolutivni tokovi i raznovrsnost dadaističke i nadrealističke štampe i ideja biće predstavljeni kroz više od četrdeset periodičnih naslova objavljivanih od 1916. do 1992. godine. Neki od časopisa koji će biti predstavljeni na izložbi su: Cabaret Voltaire, Merz, Cannibale, Dada, Zenit, Dada tank, Dada jazz, Dada jok, Littérature, Putevi, Svedočanstva, Večnost, Crno na belo, Bela revija, 50 u Evropi, Le grand jeu, Stišavanja, Tragovi, Četiri strane – I tako dalje, Commerce, Surréalisme, La Révolution surréaliste, Le Surréalisme au service de la révolution, Nemoguće, Nadrealizam danas i ovde, Danas, Naša stvarnost, Pečat, Minotaure, Documents, Acéphale, Le surréalisme, meme, L’Archibras, La Breche, Svedočanstva, Delo, Mediala.
– Cilj izložbe je da proširi geografski, hronološki i poetički kontekst za sagledavanje pasioniranih uređivačkih praksi dade i nadrealizma. Izložba prati paralelno srpske / jugoslovenske i francuske publikacije i ukazuje na pluralitet nadrealističkih tendencija u obe sredine, kako bi se bolje razumela i specifična razlika koju uvodi delovanje zvanične „trinaestorice“ beogradskih nadrealista, objašnjavaju iz Gradskog pozorišta Bečej. Uključivanjem arhivskog materijala, nadrealistički časopis sagledava se kao velika laboratorija kolektivnog stvaranja, a posebno su naglašena pitanja organizacije grupe, automatizma i simulacije, želje i ljubavi, istraživačkog i angažovanog duha nadrealizma. Izložba naznačuje i smerove prevrednovanja nadrealističkog nasleđa u izmenjenim kulturnopolitičkim okolnostima posle Drugog svetskog rata. Većina izložbenog materijala istražena je i predstavljena na temelju građe iz zaostavštine i Legata Marka Ristića (Arhiv i Biblioteka SANU), pa je izložba ujedno i prilika da se široj javnosti ukaže na izvanredan kulturni profil i značaj jednog od najvrednijih legata dvadesetovekovne, posebno nadrealističke umetnosti na Balkanu. Izložba je organizovana u okviru projekta „Evropski kontekst srpskog nadrealizma“, autorke su Aleksandra Mirčić, Muzej savremene umetnosti i Biljana Andonovska, Institut za književnosti i umetnost.
