Devetnaestogodišnji Imre Makra iz Bečeja, izviđač je od 2014. godine, a danas je zamenik načelnika u ovdašnjem odredu „Ivo Lola Ribar“.
Ulazak u svet izviđača na početku našeg razgovora Imre je opisao ovako: „Sve je počelo proleća 2014. godine kada sam otišao na prvo putovanje sa izviđačima, u Kruševac. Kruševački odred je organizovao čišćenje jezera Ćelije, a naša grupa se odazvala kako bismo im pomogli da sprovedu njihovu akciju. Tada sam shvatio da je ovakav aktivizam prava stvar za mene“.
Ovaj svestrani mladić kaže kako pre toga nije planirao da postane izviđač, jer nije znao koja je svrha te organizacije i šta rade, osim što kampuju u prirodi.
-To putovanje mi je pokazalo samo mali deo onoga čime se izviđači bave. Nakon tog putovanja sam odlučio da se upišem i redovno sam išao na sastanke koji su se održavali jednom nedeljno. Na tim sastancima smo učili razne stvari kao što su orijentisanje u prirodi sa kartom, morzeova abeceda, signalizacija sa zastavicama, govor ruku i pružanje prve pomoći, rekao je Imre prisećajući se na početak u izviđačima.
Takođe dodaje kako i dan danas ide na sastanke i kako je vremenom postao starešina druge čete i uči nove čIanove stvarima kojim su njega učili na početku, što mu je pravi podstrek za dalje aktivnosti i angažman.
Imre i njegove starije kolege rade mnoge poslove kao što su organizacija tabora i različitih aktivnosti, organizacija i vođenje sastanaka, učenje mlađih, a sve to rade volonterski.
-Sve to radimo iz ljubavi prema izviđaštvu i ne trebaju nam nikakve nadoknade za trud, sem zadovoljnih lica naših prijatelja, napominje.
Dodaje da voli kada im drugi daju zadatke koje treba da reše, jer tada na videlo izlazi njihova kreativnost, razvijaju se i psihički i fizički i uče da samostalno rešavaju probleme na razne načine i zna da će mu to jednog dana zatrebati.
-To je misija izviđača. Da obrazuje mlade ljude kroz neformalno obrazovanje i pripreme ih na sve što može da ih zadesi u budućnosti. Da ih nauče da budu samostalni, vredni, dobri, društveni ljudi koji stvaraju bolji svet. Ne bavimo se politikom, držimo se podalje od nje, objašnjava naš sagovornik.
Međutim, i pored nabrojanog, može da se nauči još dosta toga.
-To su stvari kao što su radio amaterstvo, komunikacija u lošim uslovima tj. na mestima gde nema signala, kuvanje, elektrotehnika i rad sa papirologijom, samo su neke od stvari koje učimo. Većinu tih stvari učimo kroz praktičan pristup. Recimo, kada smo u šumi i želimo da stupimo u kontakt sa taborom dižemo radio antenu, ponekad kuvamo hranu u kotliću, a to je najlakši način da naučimo da kuvamo, elektrotehniku učimo kada održavamo video nadzor i alarme koje ima naš odred. Takođe učimo da popravljamo stvari koje se pokvare, kaže Imre Makra.
Nije bitno to u kom dobu života se pridružujete izviđačima, napominje naš sagovornik.
– Imamo članove od sedam do oko 50 godina. Sa 17 sam ja počeo i nisam zažalio. Primamo sve koji su zainteresovani i baš kako definicija izviđača kaže, naša organizacija je otvorena za sve, bеz оbzirа nа pоrеklо, nаciоnаlnоst, vеrsku i pоlitičku pripаdnоst. Svi su dobrodošli, zaključuje Imre Makra.
Razgovarala: Milica Slavnić
Ni mesecima nakon tragedije nema rešenja za domarevu kuću
Kada će i da li će uopšte u Izviđačkom centru ponovo biti domareve kuće, ni mesecima nakon što je 23. septembra u potpunosti izgorela, nije poznato, ali to Bečejcima koji se okupljaju više decenija na Radarskoj stanici, preko potrebno. Ne treba ni propustiti činjenicu da je taj objekat bio dom porodice Lukač, koji imaju važnu ulogu u postojanju bečejskih izviđača.
Izviđački odred iz Bečeja apeluje na sve ljude dobre volje da pomognu njenu obnovu, odnosno izgradnju. Pomoć je najpre potrebna u vidu materijala.
