Vlastimir Jankov je punih trideset godina u novinarskim vodama. Uoči ovog ozbiljnog jubileja lane je, kao i 2007. i 2008. godine, dobio nagrada od matične kuće novosadskog Dnevnika, a danas (1. avgusta) mu je uručeno i priznanje iz opštine u kojoj je i napisao prvi novinski članak. Godišnja nagrada opštine Bečej, kako veli, ima značaj zbog toga što je inicijativa potekla od kolega iz redakcije Bečejski dani.
Jedan od doajena bečejskog novinarstva Vlastimir Jankov dobitnik je prestižne Godišnje nagrade opštine Bečej za 2013. godinu. Priznanje kao svako priznanje prija, a posebnu težinu ima zato što je inicijativa potekla od kolega. Dugogodišnji hroničar zbivanja u varoši kraj Tise, Vlastimir Jankov, najviše je voleo da piše o sportu, koji ga je pre tačno četiri decenije i doveo u Bečej. Kada je pre tri decenije spojio ljubav prema sportu i pisanoj reči, Jankov je dotadašnje zanimanje kustosa arheologa u Gradskom muzeju Bečej zauvek zamenio novinarskim perom . Fudbal je bio njegova „ulaznica“, jer ga je igrao, potom je izvesno vreme bio trener i sudija u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, a onda je od 15. marta 1983. godine, kao novinar Bečejskih novina, počeo da piše o njemu i o svim drugim sportovima iz ovdašnje sredine. Kako je sport u Bečeju, uslovno rečeno, rastao, tako je i on novinarski sazrevao i napredovao. U međuvremenu je stekao diplomu Jugoslovenskog instituta za novinarstvo u Beogradu i počeo da radi kao dopisnik za brojne novine. Kada su se ugasile Bečejske novine ostao je u novinarstvu kao dopisnik beogradskog Sporta, zabrebačkih Sportskih novosti, novosadskog Dnevnika, frankfurtskih Vesti, splitske Slobodne Dalmacije, rijačkog Novog lista, osiječkog Glasa Slavonije, beogradskih Večernjih novosti… A onda se ukazalo mesto urednika specijalizovanog periodičnika „Vaterpolo“, koji je pokrenuo u to vreme naš najbolji Vaterpolo klub Bečej, ali nije prestajao da radi kao dopisnik Večernjih novosti, Vesti, Dnevnika i Sporta.
– Bio je to, po mnogo čemu, specijalizovani sportski list za atraktivnu igru u vodi u kom je bilo najviše tekstova o bečejskom vaterpolu, ali i o ostalim problemima našeg i evropskog vaterpola. Izašlo je ukupno 13 brojeva. Poslednji po završetku „fajnal fora“ 2000. godine u Bečeju, gde je „drim tim“ sa Tise, posle šeste „duplih kruna“ u domaćem vaterpolu, osvojio i titulu evropskog prvaka, priseća se Vlastimir Jankov vremena kada je vaterpolo bio sport „numero uno“ ne samo u Bečeju, već i tadašnjoj SCG. Trideset godina novinarske karijere nije lako sažeti u nekoliko rečenica. Jedan detalj je vrlo bitan u njegovom životu. Naučio je slova i da čita, ne iz bukvara, već iz najstarijeg sportskog lista na Balkanu – Sporta. Prvi posao dopisnika dobio je u istom listu 1984. godine u vreme održavanja 16. Balkanskih igara u vaterpolo,a godinu dana kasnije je počeo da se oglašava i sportskim stranicama novosadskog Dnevnika. Tako je počeo dopisnički staž Vlastimira Jankova, koji i dan danas u istim listovima traje.
– U zlatno doba vaterpola aktuelna je bila emisija na radiju. Subotom i nedeljom se završe utakmice, a utorkom od 15 do 16 sati ide emisija, koja se prvo emitovala na Radio Bečeju, a kasnije na Radio Vidri. Odradio sam 96 takvih specijalizovanih radio emisija i, iskreno, žao mi je što nisam uspeo da snimim i jubilarnu stotu. U tih sat vremena bile su samo tri muzičke numere, svo ostalo vreme se pričalo o vaterpolu. Dolazili su interesantni sagovornici, vaterpolisti, treneri, sportski radnici, kolege novinari i ljubitelji vaterpola. O ovom sportsko-medijskom „fenomenu“ je i RTS snimio emisiju, dodaje junak naše priče. Zahvaljujući sportu, prvenstveno vaterpolu i fudbalu, obišao je čitavu staru Jugoslaviju i pola Starog kontinenta. Izveštavao je sa jednog ciklusa klupskog LEN trofeja i šest ciklusa Lige šampiona u vaterpolu, sa šest „fajnal fora“ u vaterpolu, pratio vaterpolo reprezentaciju Jugoslavije na dva Evropska prvenstva… Sa fudbalerima Bečeja je putovao, gotovo, na sve prvenstvene i kup utakmice od „patos lige“ 1983. godine do izlaska na evro scenu u Intertoto kup u leto 1995. i godinu dana kasnije u kvalifikacijama za Kup UEFA, izveštavao sa utakmica košarkašica Bečeja u Kupu evropskih šampiona…
– Mnogi pitaju kako sam sve to uspevao da postignem, a ja lakonski odgovaram: Kada se neki posao voli on je uvek lak, a onaj koji se ne voli je težak, iskren je Vlastimir Jankov. Uz to, novinar mora biti svestan težine zadatka koji mu je poveren. Držim se stare novinarske istine: Novinar je univerzalna neznalica! Zato, svakodnevno radim na svom usavršavanju, ne pametujem previše, već uvek pitam sagovornika ono što mi nije jasno. Istine radi. Jer, svaka neistina izlazi na videlo i trudim se da ih u svojim tekstovima nemam. Zbog sebe, ali i onih kojima sam namenio svoje tekstove. Uskoro ću se fizički penzionisati, ali mislim da ću, sve dok me mentalno i fizičko zdravlje bude služilo, bez obzira na neprofitabilnost novinarskog posla, biti „na terenu“ i uz laptop, završava svoju ispovest laureat Vlastimir Jankov.
Ništa bez podrške porodice
Koliko god da je pun energije, ambicije i profesionalnog prilaza obavezama, bez podrške i pomoći porodice bilo bi zaista teško izdržati tri decenije u novinarstvu koje je pratilo niz turbulencija. Radio je u štampanom novinarstvu, radio novinarstvu kao dopisnik sportske redakcije Radio Novog Sada i elektronskom novinarstvu za RTV, a prednost daje štampanoj reči.
– Mnogo mi je svojim razumevanjem pomogla porodica, supruga Branka, kći Aleksandra i sin Vladimir. Bilo je i vikenda kada sam samo prespavao kod kuće, a preostalo vreme sam provodio na sportskim borilištima, po su mi deca donosila sendviče da bih preživeo, seća se Jankov.
Redovno kupuje lokalnu štampu
Kada su mladi u pitanju, svima preporučujem da pokušaju da se bave novinarstvom, ali da znaju da taj hleb ima „sedam kora“ i da ga zato nazivaju „sedma sila“. Isto tako moraju znaju da je najvažnije da pišu istinu, jer je samo ona jedna.
– Radim za druge, ali i za sebe. Svaki put kad pišem, imam na umu šta bih ja kao čitalac voleo da pročitam. Obavezno kupujem štampu i to mi je neka vrsta usavršavanja. Na mom radnom stolu su svakodnevno dnevni list Dnevnik, sportski list Sport i tabloid Alo, pošto želim da vidim kako pojedini listovi obrađuju određene tematike. Kao čovek koji je karijeru započeo u lokalnom listu, obavezno kupujem ovdašnje lokalne novine, ne propušta da naglasi Vlastimir Jankov.
