Javne nabavke se, prema svojoj prirodi, permanetno nalaze u fokusu različitih antikorupcijskih javnih politika, ne samo u Srbiji.
Suzbijanje korupcije i nepravilnosti u postupcima javnih nabavki često se nalazi u koliziji sa manje ili više opravdanim zahtevima za efikasnošću postupaka, odnosno sa povećanjem brzine kojom se za potrebe javnog sektora i njegovog adekvatnog funkcionisanja nabavljaju dobra i usluge.
Osim toga, zahtev za obezbeđivanjem potrebne konkurentnosti na tržištu takođe je u pojedinim aspektima u koliziji s antikorupcijskim politikama i merama, iako na prvi pogled to treba da budu međusobno kompatibilni zahtevi, veća konkurencija podrazumeva veću međusobnu kontrolu između ponuđača, a time i smanjenje potencijalnih koruptivnih uticaja na naručioce. To, međutim, često nije slučaj, jer se u oblastima u kojima postoji oštrija konkurencija, a slaba otpornost sistema na koruptivne uticaje, eksponencijalno povećavaju i intenzitet i forme uticaja ponuđača na naručioce da baš oni dobiju ugovor za određenu javnu nabavku.
Odnos između različitih zahteva i očekivanja od postupaka javnih nabavki, koji su nekada međusobno ograničavajući, ne može jednom i unapred biti dat kao konačan, već predstavlja stalno traženje optimalne mere u kojoj će ti zahtevi biti adekvatno i opravdano zastupljeni, a sve to u najboljem javnom interesu. Upravo u tome leži važnost internog regulisanja ovih postupaka u svakoj pojedinačnoj instituciji, pa i na nivou opština i gradova.
Dok Zakon daje okvir koji je opšti i zajednički za ceo javni sektor, svaki pojedinačni rukovalac koji smatra da treba da ojača antikorupcijski aspekt postupaka javnih nabavki, može različitim mehanizmima dobrog upravljanja to i da učini. Kada je reč o organima JLS, ovi mehanizmi mogu biti ugrađeni upravo u lokalni antikorupcijski plan. Sve ovo definisano je lokalnim antikorupcijskim planom, međutim, ovaj dokument, kao ni mere i aktivnosti, na nivou lokalnih samouprava u Srbiji, nisu zaživeli, odnosno ne primenjuje.
Zakon o javnim nabavkama se primenjuje od 1. jula 2020. godine. Usvojene su i izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama koji će biti u primeni od 1. januara 2024. godine.
I dok se u izveštaju Evropske komisije navodi da je Srbija napredavala u javnim nabavkama, taj sistem i dalje opterećuju stare boljke i ništa se konkretno nije popravilo u godinu dana, kaže za portal MojBečej predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragomir Pop – Mitić i dodaje: „U procesu sprovođenja javnih nabavki na lokalnom nivou ima mnogo nedoumica, nejasnoća, posao je preobiman, onih koji ga rade nedovoljno, procedura je komplikovana.“
Primena adekvatnih postupaka javnih nabavki i velika konkurencija, kada su u pitanju javni ugovori u Evropskoj uniji, umanjuju cene za oko 30 odsto. To u Srbiji još nije slučaj, a pitanje je kad će i biti.
Prema zvaničnim izveštajima, u 2023. godini intenzitet konkurencije u javnim nabavkama u Srbiji je na približno istom nivou kao i prethodne godine – broj ponuda po postupku iznosi 2,4, dok je u 51 odsto postupaka javnih nabavki podneta samo jedna ponuda.
U 2023. godini registrovana vrednost javnih nabavki iznosila je 859,5 milijardi dinara, dok je broj registrovanih ugovora iznosio 336.116.
Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu u 2023. godini iznosilo je 10,5 odsto.
Ključni podaci sa Portala za 2023. godinu su:
– ukupan broj objavljenih javnih nabavki: 48.752;
– prosečan broj objavljenih postupaka po danu: 133;
– prosečna dnevna poseta: 10.916;
– ukupan broj novoregistrovanih korisnika: 6.741
U 2023. godini učešće ugovora dodeljenih stranim ponuđačima u ukupnoj vrednosti ugovora iznosilo je 4 odsto.
Čak 88,5 odsto započetih postupaka uspešno okončano, dok je 11,5 odsto postupaka obustavljeno od strane naručilaca.
Odredbe Zakona o javnim nabavkama regulišu čitav proces nabavke, počev od planiranja i određivanja predmeta nabavke, preko sprovođenja postupka javne nabavke do zaključenja ugovora o javnoj nabavci, izmena ugovora, uključujući i pravila zaštite prava u postupcima javnih nabavki, te prekršajne odgovornosti.
Rešenja ZJN imaju za cilj povećanje transparentnosti, efikasnije i ekonomičnije sprovođenje postupaka javnih nabavki, kao i efikasniju zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, što ima direktan pozitivan uticaj na subjekte uključene u primenu ovog zakona, odnosno naručioce i privredne subjekte, ali i privredu i društvo u celini.
Odredbe Zakona o javnim nabavkama u najvećoj meri su usklađene sa direktivama Evropske unije u oblasti javnih nabavki i to:
– Direktiva 2014/24/EU „Klasična direktiva“;
-Direktiva 2014/25/EU „Sektorska (komunalna) direktiva“;
– Direktiva 2009/81/EZ „Direktiva u oblasti odbrane“;
– Direktiva 2007/66/EZ „Direktiva o pravnoj zaštiti“.
Reč, dve o elektronskim nabavkama i otvorenim podacima
Uvođenje obavezne elektronske komunikacije u postupcima javnih nabavki i funkcionalnosti Portala predstavljaju veliki doprinos unapređenju sistema javnih nabavki, posebno u pogledu transparetnosti postupka, smanjenju administrativnih troškova za sve subjekte koji učestvuju u postupcima javnih nabavki i efikasnijim postupcima javnih nabavki.
Portal je kreiran na način da značajno unapređuje komunikaciju u svim fazama postupka javne nabavke i dostupan je svima pod jednakim uslovima i bez naknade.
Planovi javnih nabavki objavljuju se na jedinstven način uz mogućnost pretraživanja na osnovu različitih kriterijuma.
Uspostavljeni su standardni obrasci svih oglasa i mehanizmi njihove pretrage na Portalu, kao i svih informacija o postupcima javnih nabavki.
Omogućeno je kompletno sprovođenje postupaka javnih nabavki i elektronsko podnošenje ponuda.
Dostupni su podaci o dodeljenim ugovorima, kao i izmenama ugovora i zaštiti prava u postupcima javnih nabavki, te izveštaji o nabavkama na koje se ZJN ne primenjuje.
Predlog programa razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji 2024-2028:
Jedan od relevantnih dokumenata za analizu je i Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine sa akcionim planom za njegovo sprovođenje: 33/2023-127
U kontekstu otvorenih podataka treba obratiti pažnju na sledeće, što je ujedno i jedino u tom dokumentu:
Poseban cilj 4: Otvaranje podataka u javnoj upravi za period 2023–2025. godine
-Organima javne uprave potrebno je obezbediti podršku i konkretna uputstva za primenu postojećeg regulatornog okvira u oblasti otvorenih podataka, kao i podizati nivo znanja za primenu postojećih standarda u različitim oblastima otvaranja podataka (na primer standarda za otvaranje podataka u oblasti prevoza GTFS i standarda za podatke o javnim nabavkama OCDS itd.).
Zaključci
Otvoreni podaci moraju biti implementirani na Portal i moraju biti dostupni široj javnosti za upotrebu i dalju obradu. Rešenje mora biti implementacija otvorenog API-ja sa podacima u realnom vremenu radi lakšeg pristupa i dalje obrade. API treba da omogući pristup podacima na različitim nivoima informacija, a ne samo listi nabavki koju sada možemo da preuzmemo sa portala.
Neophodno je unaprediti resurse IT podrške za dalji razvoj portala javnih nabavki.
Neophodno je kreirati programe obuke za mala i srednja preduzeća na lokalnom nivou kako bi se povećala konkurencija u procedurama.
