Predstavnici udruženja mladih iz Topole tokom prezentacije na Letnjoj školi o JPP u organizaciji InTER i BUM-a u Beogradu
Predstavnici udruženja mladih iz Topole tokom prezentacije na Letnjoj školi o JPP u organizaciji InTER i BUM-a u Beogradu

Probleme sa psima lutalicama ima gotovo svaka lokalna samouprava u Srbiji. Osim u pogledu odgovornog vlasništva nad životinjama, problem prave i veliki rashodi za budžete, a tu  je i pitanje bezbednosti građana.

Opština Bač otišla je za sad jedina korak dalje u vezi sa rešavanjem ovog problema, i to na način da je sprovela rodnu analizu predloga projekta JPP za zoohigijenu. Dva su tu ključna, i nažalost, do sada retka pristupa – uključivanje građana u projekte JPP kao procese donošenja odluka i rešavanja pitanja od važnosti za zajednicu, kao i u vezi sa primenom Zakona o budžetskom sistemu koji unapređenje rodne ravnopravnosti postavlja kao jedan od ciljeva budžeta.

Drugim rečima, ova vojvođanska opština je pri kreiranju projekta JPP za obavljanje delatnosti zoohigijene na lokalnom nivou sprovela rodnu analizu. Ovakav pristup jedan je od preduslova za unapređenje kvaliteta usluge koja se pruža, kao i za dijalog svih zainteresovanih, te i efikasnost lokalne administracije. Nije retkost da, jednostavno rečeno, zbog nedostatka komunikacije između lokalne samouprave i građana tokom pripremanje projekata javno – privatnog partnerstva, projekti propadaju, pa se samim tim ni usluga ne pruža kvalitetno ili pak uopšte. To je naročito prisutno kada građani za pružanje određene usluge treba da plate, a prethodno nisu ni na koji način učestvovali u izradi, ni kasnije u eventualnoj analizi efekata takvog posla.

Vratimo se na opštinu Bač i na to kako su tamo uključili građane u rešavanje problema sa psima lutalicama putem projekta javno-privatnog partnerstva.

Za početak oformljena je radna grupa koja je trebalo da sprovede takvozvanu rodnu analizu jer problem utiče i na muškarce i žene, ali je trebalo utvrditi na koje uže grupe više, odnosno manje i u kom pravcu bi projekat JPP trebalo najviše usmeriti, a sve to uključujući razgovor sa građanima na direktan način.

Tim opštine Bač je tokom izrade predloga projekta za oblast zoohigijene, osim statističkih i opštih podataka o opštini, kao što su broj stanovnika, geografski položaj, prikupio i podatke o napuštenim životinjama, broju vlasničkih pasa, broju ujeda tokom godina i slično. U tu svrhu lokalna samouprava je organizovala više sastanaka i radionica sa lokalnim veterinarom, udruženjem za zaštitu prava životinja, kao i sa građankama i građanima iz različitih delova opštine.

Građani su svoje stavove mogli da iskažu tokom takozvanih fokus grupa, odnosno sastanaka sa predstavnicima opštinskog tima, tom prilikom su i zabeleženi, a osim toga, organizovani su i intervjui i onlajn ankete koja je postavljena na veb-sajt opštine. Dakle, razgovarano je, u okviru fokus grupe, sa žrtvama ujeda pasa, organizacijama civilnog društva i predstavnicima važnih lokalnih institucija i službi i vlasnicima pasa.  Izveštaji sa fokus grupa sadrže detaljan tok diskusije u svakoj grupi, a u rodnu analizu utkane su sažete i najvažnije tačke.

Ovakav pristup konsultovanja građana kao direktnih korisnika buduće usluge dao je nekoliko mogućih rešenja iz rodne perspektive. Jedan od primarnih zaključaka jeste da je potrebno popisati vlasničke pse u opštini, ali bi nadležne službe tu evidenciju trebalo redovno da ažuriraju.

Prilikom popisa, trebalo bu da se vodi rodna statistika vlasnika pasa, odnosno treba da postoje kolone „m” i „ž” kod upisa vlasnika kako bi se odmah uspostavila i lakše vodila rodna statistika u ovoj oblasti. Dalje, potrebno je besplatno ili subvencionisano čipovanje vlasničkih pasa. Tu je i jačanje svesti u zajednici o odgovornom držanju pasa. U saradnji sa prihvatilištem, predškolskom ustanovom, školom, veterinarom, organizacijama civilnog društva, potrebno je obaveštavati građane o obavezi vakcinisanja, čipovanja i odgovornog držanja pasa.

Potrebne su i redovne, planirane, dobro organizovane i kontrolisane akcije hvatanja, sterilisanja i zbrinjavanja napuštenih pasa uz obavezno proširenje kapaciteta postojećeg prihvatilišta ili izgradnja novog prihvatilišta u skladu sa standardima.

Veoma je važno i uključivanje šire zajednice u rešavanje problema. Postoji mnogo prostora za saradnju sa različitim grupama žena i muškaraca u vezi sa implementacijom komunalne delatnosti zoohigijene. Na primer, regrutovanje volontera za rad u prihvatilištu i brigu o psima čiji vlasnici ne mogu adekvatno da brinu o njima, kao što su, na primer, samačka staračka domaćinstva. Već su pominjani volonterski programi za decu koji doprinose razvoju ljubavi i poštovanja za životinje. Javni pozivi za organizacije civilnog društva i aktive žena u mesnim zajednicama takođe bi, kroz kontinuiran rad, doprineli jačanju odgovornosti prema domaćim životinjama u skladu sa zakonom i razvoju kulture uravnoteženog suživota i bezbednosti ljudi i životinja u zajednici.

Za uspešno i dugoročno rešavanje problema potrebno je na osnovu činjenica i dokaza utvrditi gde postoje džepovi pojačanog rizika za napuštanje vlasničkih pasa i tu usmeriti dodatne preventivne aktivnosti. Takođe je važno organizovati rodno odgovornu evidenciju prijavljenih i sankcionisanih neodgovornih vlasnika pasa. U saradnji sa veterinarima, raditi na redovnom praćenju promena navika.

Treba uložiti napore da prihvatilište postane bezbedno mesto za edukaciju i saradnju. Najzad, važno je da i u nastavku razrade i implementacije rešenja JPP učestvuju i žene i muškarci. Potrebno je da u radne grupe, fokus grupe i ankete ravnomerno budu uključeni i žene i muškarci. Moguće je da se pojača učešće žena i muškaraca sa sela i svih građana koji su eventualno manje zastupljeni. Pristupanje rešavanju problema kroz rodnu analizu dugoročno donosi unapređenju rodne ravnopravnosti, dok uključivanje građana i građanki na ovakav način u projekte javno – privatnog partnerstva, kada se osim ispitivanja stavova, oni motivišu da daju odgovore na problem, šanse za pozitivan efekat su i više nego velike.

Primer pristupa opštine Bač trebalo bi da prate i druge lokalne samouprave, a u anketiranju i mobilizaciji građanki i građana im mogu pomoći organizacije civilnog društva (OCD). OCD neposrednije kontaktiraju sa građanima i prisutnije su na terenu, a usput, poznajući probleme građana mogu da predlože efikasnije alate i mehanizme za njihovu mobilizaciju po raznovrsnim pitanjima.

Budući da je obaveza lokalnih samouprava da donesu antikorupcijske planove čiji je sastavni deo i oblast javno-privatnih partnerstava, opština Bečej će u novom dokumentu, čija je izrada u toku, sigurno primeniti princip rada opštine Bač. Bar dva su razloga za ovako optimističnu tvrdnju – jedan je taj što je nedavno kreiran nacrt lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost gde je, svakako, mapiran i problem sa psima lutalicama, dok je drugi taj što su lokalne samouprave u obavezi da poštuju Zakon o budžetskom sistemu koji svakako obavezuje opštine i gradove na primenu rodno odgovornog budžetiranja.

Sa druge strane, postoji dosta prilika da se unapredi transparetnost JPP projekata i da oni budu dostupniji ne samo građanima, već i drugim lokalnim samoupravama koje imaju nameru u sličnim ili pak istim oblastima da unaprede pružanje usluga ili da izgrade neku infrastrukturu. Naime, jedan od problema je i taj što se projekti ne objavljuju i zakon tu nije dovoljno precizan. Međutim, upravo kreiranjem sopstvenih javnih politika lokalne samouprave mogu, pre izmene zakona o javno – privatnim partnerstvima i koncesijama, da naprave korake i daju uslove za unapređenje učešća građana u projektima čiji će direktni korisnici upravo biti građani. Neki od njih su svakako obavezno objavljivanje projekata JPP na zvaničnim internet prezentacijama javnog partnera, kao i utvrđeni mehanizam uključivanja građana u sve faze projekta, od definisanja do realizacije, odnosno praćenja efekata projekata.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име