„Živa biblioteka“ u Bečeju
„Živa biblioteka“ u Bečeju

Bečejci su na „Živoj biblioteci“ ponovo pokazali spremnost da pričaju i slušaju o tabu temama u društvu. Aktivnost je i ove godine organizovala OŠ „Zdravko Gložanski“, uz  podršku Spomen kuće Tan, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Podsećanja radi, „Živa biblioteka“ funkcioniše baš kao prava biblioteka, gde čitaoci dolaze da pozajme „knjigu“ na određeno vreme. U ovom slučaju „knjige“ su ljudi, koji na taj način, u direktnoj komunikaciji čitaocima prenose svoja životna iskustva i doprinose borbi protiv stereotipa, predsrasuda i diskriminacije.

-Knjige sam našla ponovo iz Bečeja, eventualno iz okoline. Imali smo 19 priča u početku, ali pokrajinska ombudsmanka nije mogla da prisustvuje, takođe jedna knjiga nije bila dovoljno osnažena da priča o svom životu, tako da smo krenuli sa 17 knjiga. Imali smo skoro 170 čitalaca i više od 450 čitanja, izjavila je za portal MojBečej.rs Margarita Berček u ime organizatora.

Berček je istakla da je interesovanje Bečejaca znatno veće za ovaj program, s obzirom na to da je prethodne godine bilo 13 knjiga, oko 130 čitalaca i 300 čitanja, dodajući da je među čitaocima ovaj put bilo više odraslih koji su došli da čuju priče ljudi iz osetljivih grupa.

Jedna od tema o kojoj se da ovom događaju govorilo, bio je položaj gluvih i nagluvih u našoj opštini i sa kojim se oni problemima susreću.

-Kao dete gluvih roditelja odrastao sam u tom svetu, video sam kako sarađuju i drago mi je da mogu da pomognem, rekao je naš sagovornik Jovan Vujkov, sekretar udruženja gluvih i nagluvih u Bečeju, koji je sa članovima udruženja došao da bude „knjiga“.

– Naravno, kao i prošle godine žele da dođu da se predstave i ispričaju svoj život i probleme sa kojima se oni susreću od samog detinstva, do osnivanja svojih porodica. Osnovni problem kod ljudi oštećeog sluha jeste upravo komunikacija, rekao je on ističući da u opštini Bečej nema dovoljno prevodilaca.

– Nema nas dovojno. Ja kao zvanični sudski prevodilac zastupljen sam u celoj priči, dodaje Vujkov naglašavajući da je on prevodilac za gluve i nagluve i u okolnim opštinama.

Marina Peslać Zahar zbog radnog iskustva u Gerentološkom centru pričala je o predrasudama vezanim za razloge zbog čega se ljudi odlučuju da tamo pošalju starije osobe.

– Najveća predrasuda o Gerontološkom centru jeste da je to jedna zgradetina puna odbačenih, beskorisnih i nevoljenih ljudi, koji su tu dovedeni od strane rodbine koja jedva čeka da ih se otarasi, rekla je Peslać Zahar, pa dodala:

– U Gerontološkom centru upravo su voljeni ljudi, jer kada shvatiš da za osobu do koje ti je stalo nije dovoljna samo ljubav koju pružaš, već adekvatna nega i bogat, kvalitetan i aktivan društveni život i spreman si da se odvojiš od te osobe za njeno dobro ne razmišljajući šta selo, kaže, što je jedan od najvećih problema i širenja ovih predrasuda.

 U okviru pola sata čitanja njene priče, Marina Peslać Zahar čitaocima je otkrila kakvih sve aktivnosti ima Gerontološki centar, kakve događaje organizuju, na kakve manifestacije idu kao i da imaju  priliku da vide slike i ručne radove baka i deka.

Milan Nikolić, predstavnik Poverenika za zaštitu od diskriminacije iskoristio je priliku da pozove sve građane da podnesu pritužbu toj instituciji ukoliko smatraju da smatraju da su deskriminisani po bilo kom postupku.

 – Postupak je apsolutno besplatan i na građanima je samo da se prijave. Moramo biti svesni da ćutanje problem ne rešava, već samo podupire, naglašava Nikolić.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uspostavio je uspešnu saradnju sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu i od aprila 2012. godine učestvuje u realizaciji projekta „Ne ceni knjigu po koricama – Živa biblioteka u Srbiji“.

Događaju je prisustvovala i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i istakla da je nasilje prema deci ozbiljan društveni problem, a obaveza svih je da stvorimo bezbedno i sigurno okruženje u kome svako dete može da napreduje i gde se njihova prava poštuju, štite i ostvaruju.

 

J.P.

 

Пројекат „Јавни интерес у фокусу грађана општине Бечеј“ суфинансиран је из буџета општине Бечеј. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име