Bečejski Dojo klub postoji već 16 godina. Svakog leta, na kraju sezone, bude upriličeno druženje članova, a to je ujedno i prilika da se porodici i prijateljima pokaže ono što je naučeno tokom godine.
Dojo porodica u Bečeju je velika, ali harmonična. A sve je počelo dalekih 70ih godina prošlog veka kada se Rastislav Petrićević Rale, upoznao sa karateom koji mu je obeležio život.
Prema njegovim rečima, oduvek mu je bila želja da se u njegovom Bečeju, kako ističe, napravi takozvanu dojo salu za vežbanje. Iz Francuske se vraća u Bečej i sa suprugom Radmilom, nadimka Cuna, ostvaruje san u Jug Bogdanovoj ulici.
Druženje poslednjeg vikenda juna proteklo je u demonstraciji mladih polaznika, i to veštine vado rju, a malo starija, naprednija grupa prikazala je gembukan. Gembukan i, pored njega, kjokušin, dva su karate pravca koja su deo života Bečejca Božidara Hadnađeva već 16 godina.
Marina Stevanović je sa sedam godina postala deo Dojo porodice. Ističe da su u karateu svi ljudi jednaki, bez obzira na godine, pol…
Tajčičuan je borilačka veština, međutim, u bečejskom dojo klubu ga praktikuju u zdravstvene svrhe. Drugim rečima, to je joga u pokretu koja je višestruko korisna čoveku, naročito zbog stila života današnjice.
–Ljudi vežbaju, opušteni su kod nas, vraćaju nam se, nadam se da im sve ovo prija, navodi između ostalog Radmila Petrićević Cuna.
