Posle 32 godine željnog čekanja, srpski kajak je dobio olimpijsko odličje. Srebrno. Osvojio ga je dvosed Milenko Zorić i Marko Tomićević u trci na 1.000 metara.
Prvi je iz Bačke Palanke, a drugi iz Bečeja, ali sada je član Vala iz Sremske Mitrovice. Tako nešto su „srebrni momci“ najavili na svojoj premijernoj trci u Riu, kada su ubedljivo osvojili prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj trci i direktno se plasirali u finale, gde su juče po podne zablistali i ušli u istoriju olimpizma i srpskog sporta.
-Kada sam sa 15 godina počeo ozbiljnije da se bavim kajakom u matičnom Kajak kanu klubu Bečej, profesor Žarko Grčić je pitao godinu dana starijeg Marka Novakovića i mene da li želimo rekreativno ili ozbiljno da se bavim atraktivnim, ali izuzetno teškim, sportom i da jednog dana dostignemo svetske visine. Obojica smo se opredelili za ovo drugo. I evo, dočekao sam taj trenutak da opravdam obećanje s početka karijere. Osvojiti medalju na Olimpijskim igrama je san svakog sportiste. Obećavao sam pre polaska za Rio da smo Milenko Zorić i ja sazreli za vredan rezultat. Drago mi je da smo obećanje ispunili. Srebro sa Olimpijade je „po meri“. Nemci su ovoga puta bili ubedljivi, a mi smo ostalim rivalima pobegli taman toliko da smo se popeli na drugu stepenicu pobedničkog postolja u Riu, reči su srebrnog iz Ria Marka Tomićevića.
U trci K-2 na 1000 metara Nemci Maks Rendšmit – Markus Gros su pobedili u vremenu 3:10,781, Marko Tomićević i Milenko Zorić bili su drugi u vremenu 3:10,969, a treći kroz ciljnu ravninu prošli su Australijanci Ken Valas – Tam Laxlan s vremenom 3:12,593. Međutim, nije to njegova poslednja vožnja u Riu. Čeka ga nastup u K-4 na 1000 metara u društvu srebrnog partnera Milenka Zorića, te Dejana Pajića i Vladimira Torubarova. Za tu trku nisu mnogo obećavali pre puta za Rio, ali…
-Hvala na čestitkama. Pričali smo posle njegovog ispraćaja iz Bečeja i odaska u Portugaliju, gde su imali završne pripreme pred nastup u Riu, kako nam je obećao da će se vratiti s olimpijskom medaljom. Nisam želeo da se razočara ako je ne osvoji i govorio mu da i drugi isto, ako ne i više, žele medalju, a on je ponavljao da je niko ne želi kao on. Strepeo sam sve vreme, a kada je trka završena ne znam šta da radim od sreće. Telefon se usijao, čestitke stižu sa svih strana. Hvala ljudi, ali to je Markovo delo, kada dođe čestitajte njemu, da vidi da su ljudi u Srbiji pratili njihovu trku, rekao nam je Markov otac Mirko Tomićević.
Koliko su Markovi roditelji, otac Mirko i majka Stanimirka, bili oprezni, potvrđuje podatak da su finalnu trku u Riu gledali sami kod kuće.
-Uzela sam godišnji odmor ove nedelje, jer radim po podne i ne bih mogla da pratim dešavanja na Olimpijadi. Ovako smo Mirko i ja sami strepeli, a sada se svi radujemo. Kako nam je mlađi sin na Aljaski u studentskoj razmeni, znamo pouzdano da se i tamo pratio RTS i kolonija naših devojaka i mladića su pratili trku. Odmah smo se čuli telefonom. Ma najsrećnija smo porodica na svetu, priča nam uvek nasmejana, sada i ponosna majka Stanimirka.
Bečejci, mada sada Marko Tomićević vesla za Val iz Sremske Mitrovice, jedva čekaju da se „srebrni dečko“ vrati iz Ria. Slično je bilo kada se njegov imenjak Marko Novaković pre četiri godine vratio sa Evropskog prvenstva u Zagrebu ovenčan titulom evropskog prvaka u K-1 na 200 metara. Najpoznatiji bečejski imenjaci su organizovano ispraćeni u Rio iz Gradske kuće, verujemo da će organizovano biti i dočekani. S razlogom. Jedan Marko je „srebrni“, a drugi je u tandemu s Nebojšom Grujićem bio šesti u finalnoj trci discipline K-2 na 200 metara. Malo li je.
