Bečejsko udruženje mladih (BUM) razvilo je inovativni digitalni alat „Otvorene nabavke“, kao odgovor na dugogodišnje izazove u transparentnosti i kontroli trošenja javnih sredstava u Srbiji.
Ovaj portal građanima, organizacijama civilnog društva i medijima pruža jednostavan i pregledan uvid u više od milion ugovora o javnim nabavkama ukupne vrednosti preko četiri triliona dinara, sa mogućnošću pretrage po geografskim, tematskim i vremenskim kriterijumima.
Ana Aćimov, istraživačica iz Bečejskog udruženja mladih, ističe da je portal nastao iz potrebe da se javnosti omogući jasan i direktan uvid u to kako se troši novac poreskih obveznika. „Imamo zakone, ali često nemamo njihovu primenu. Imamo portale, ali nemamo dostupne i upotrebljive podatke. ‘Otvorene nabavke’ su naš pokušaj da te prepreke uklonimo i da ključne informacije stavimo svima na raspolaganje – jednostavno, vizuelno i bez potrebe za naprednim poznavanjem sistema“, navodi Aćimov.
U Srbiji se kroz javne nabavke godišnje potroši više od sedam milijardi evra – što je oko 10,5% BDP-a i predstavlja najveći procenat do sada. Međutim, sistem se i dalje suočava s ozbiljnim problemima: u više od polovine postupaka učestvuje samo jedan ponuđač, dok su nabavke koje se sprovode van standardnih zakonskih procedura (na osnovu izuzetaka, međunarodnih ugovora ili posebnih zakona) dostigle rekordne iznose. Najčešći primeri zloupotreba dolaze iz sektora građevinarstva, gde se konkursi pišu po meri unapred poznatih firmi, rokovi su nerealno kratki, a konkurencija fingirana. Kontrola izvršenja ugovora gotovo da ne postoji, što često rezultira lošim kvalitetom radova i višestruko uvećanim troškovima.
Iako je zakonski okvir unapređen u prethodnim godinama, uz uvođenje ekoloških i kvalitativnih kriterijuma, praksa zaostaje. Kontrola je ograničena, a odgovornost institucija koje bi trebalo da reaguju – kao što su tužilaštvo, Upravni sud i Državna revizorska institucija – ostaje upitna. Posebno zabrinjava što, uprkos sumnjama u zloupotrebe, tužilaštvo retko reaguje u skladu s realnim stanjem, dok su hitne i izuzetne nabavke postale pravilo, a ne izuzetak.
U tom kontekstu, novi alat koji razvija BUM predstavlja važan iskorak. Nastaje u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“ i deo je šire inicijative za jačanje građanskog nadzora i unapređenje javnih politika. Osim uvida u postojeće ugovore, portal će omogućiti interaktivnu analizu podataka – od toga ko najčešće dobija poslove, koliko vrednosno učestvuju određene firme, do veza između naručilaca i izvođača. Kroz vizualizaciju i otvoreni API pristup, građani će moći da prate tokove novca, identifikuju obrasce i reaguju na moguće nepravilnosti.
Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2024. godinu potvrđuje da javne nabavke ostaju jedno od izazovnijih poglavlja u procesu pristupanja. Komisija navodi da je Srbija „umereno pripremljena“ u ovoj oblasti i da su zakonski koraci vidljivi, ali da su konkurencija, efikasna primena i institucionalna odgovornost i dalje ključne tačke na kojima treba raditi. Preporučuje se veće angažovanje nadzornih tela, profesionalizacija i veća uključenost civilnog društva u praćenje nabavki.
Upravo na tim principima se temelji rad Bečejskog udruženja mladih, koje, osim razvoja digitalnih alata, predlaže i niz praktičnih mera: zabranu učešća povezanih lica u istim postupcima, strože uslove za promenu podizvođača, kontrolu promena cena i evaluaciju kvaliteta izvršenih ugovora. Takođe, predlažu reformu Upravnog suda, osnivanje Saveta za integritet javnih nabavki, kao i snažniju zaštitu uzbunjivača kroz anonimne digitalne kanale i institucionalnu podršku.
„Ako želimo da zaista uvedemo red u trošenje javnog novca, moramo ići dalje od zakonskog minimuma. Moramo stvoriti sistem u kojem podaci ne postoje samo zbog forme, već postaju alat kontrole i odgovornosti,“ zaključuje Aćimov.
Portal Otvorene nabavke već je dostupan na adresi https://otvorene-nabavke.rs, a planira se i njegovo dalje širenje kroz nove funkcionalnosti, uključujući pretrage po temama kao što su zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura, kao i povezivanje sa bazama o političkim i poslovnim interesima firmi koje dobijaju poslove.
Ovo je samo prvi korak, ali važan. Jer bez otvorenih podataka – nema ni otvorene države. A bez otvorene države – nema ni stvarne borbe protiv korupcije.
