Najznačajniji dokument kojim se garantuju prava deteta donesen je pre više od tri decenije. Reč je o Konvenciji o pravima deteta, koja je usvojena na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1989. godine. Nažalost, iako je ovim dokumentom detetu garantovano pravo na srećno i bezbrižno detinjstvo, u praksi je to drugačije i mnoga maloletna lica trpe različite oblike zanemarivanja i nasilja.
U ovom tekstu kratko ćemo se upoznati sa nekim oblicima kršenja prava deteta koji su i danas prisutni, kako kod nas, tako i u svetu, kao i o pravnim pomacima i mehanizmima kojima se nastoji da se trenutno stanje promeni nabolje.
Istorija kršenja dečjih prava
Kako istorija beleži, deca su tek od 17. veka počela da se tretiraju kao bića koja su osetljivija, kojima je potrebno posvetiti posebnu pažnju i uslove odrastanja i smatra se da je baš tada počela da se budi svest o detinjstvu kao pojmu. Nažalost, od tada je mnogo vremena moralo da prođe da bi počelo da se podrazumeva da najosetljivija bića treba da budu zaštićena.
Uprkos tome što je u 17. veku počela da se budi svest o deci kao osetljivijim bićima, dečji rad je bio prisutan svuda u svetu dugo posle toga. Početkom industrijske revolucije došlo je do velike potražnje za radnom snagom, pa samim tim i do porasta eksploatacije, a zatim i smrtnosti dece, koja su radila isrcpljujuće poslove. Tokom 19. i početkom 20. veka postojao je veliki broj dece uzrasta od 5 do 14 godina koja su radila u Evropi, SAD i evropskim kolonijama. Naročito je bilo ozloglašeno viktorijansko doba u Velikoj Britaniji jer su deca stara samo 4 godine zapošljavana u rudnicima i fabrikama, radeći najteže poslove.
Usklađivanje obrazovnih ustanova sa odredbama Konvencije o pravima deteta
Ne tako davno, praksa u predškolskim, osnovnoškolskim i srednjoškolskim ustanovama bila je da se neposlušnost učenika kažnjava nasiljem. Svi smo čuli priče od pre pedesetak godina da su đaci za kaznu klečali u ćošku na kukuruzu, a šamari, čupanje za kosu, štipanje i druga vrsta nasilja nije bila retkost ni pre petnaestak godina. To se smatralo vaspitnom metodom i niko učiteljima i nastavnicima nije zamerao zbog takvog ponašanja prema učenicima „jer je tako bilo i ranije“.
Međutim, podizanjem svesti o pravima deteta i borbi protiv nasilja, ovakav vid ponašanja je postao potpuno neprihvatljiv i učenici se od samog početka školovanja kroz priču i različite radionice edukuju o svojim pravima, kao i o tome kako da prepoznaju kada se ta prava krše.
Jedan od primera kršenja prava deteta je i vršnjačko nasilje koje je u porastu i predstavlja pravi problem današnjice. Nažalost, svedoci smo da su se neki od slučajeva vršnjačkog nasilja tragično završili, a tih slučajeva je bilo i kod nas u Srbiji. Kako je broj ovih slučajeva rastao tako su škole i mnoge nevladine organizacije počele aktivnije da rade na sprečavanju nasilničkog ponašanja među decom školskog uzrasta, što je i dovelo do određenih pomaka.
Kršenja prava deteta u porodici
Prema definiciji, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nažalost, prava deteta se ne krše samo u „spoljnom svetu“, pa tako imamo mnogo slučajeva da oni najbliži, koji treba da zaštite dete, najviše i krše njegova prava. Za neke čujemo iz medija, a mnogi primeri seksualnog, fizičkog i psihičkog nasilja ostanu skriveni iza četiri zida i ostavljaju trajne posledice na razvoj i kasniji život deteta. Ukoliko okruženje ili škola posumnjaju da se nad detetom vrši nasilje, prijavljuje se Centru za socijalni rad, koji ima svoje mehanizme zaštite maloletnog lica nad kojim se vrši nasilje.
Kod teških oblika zanemarivanja, kao i kod fizičkog i seksualnog nasilja, roditelji bivaju lišeni roditeljskog prava, što predstavlja najtežu meru koja je uređena Porodičnim zakonom i Zakonom o parničnom postupku. Kada sud odluči da roditelja potpuno liši roditeljskog prava, to se odnosi na sva prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.
Deca žrtve nasilja, koja se nalaze u sistemu socijalne zaštite, imaju pravo na sledeće usluge:
- Usluge smeštaja u prihvatilište
- Uslugu svratišta
- Uslugu SOS telefona
- Uslugu stanovanja uz podršku
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, broj prijava nasilja u porodici, koje je evidentirao Centar za socijalni rad, u toku 2020. godine iznosio je 8.365, od čega je najviše bilo prijave zbog emocionalnog nasilja, 40 odsto. Od ukupnog broja prijava, tokom iste godine zabeleženo je 2.685 prijava zanemarivanja, 2.121 prijava fizičkog nasilja, 193 prijave seksualnog nasilja i 23 prijave ekonomskog nasilja.
Najlošija situacija među marginalizovanim grupama
Uprkos naporima nadležnih organa i brojnih nevladinih organizacija koji se bave edukacijom, socijalizacijom i ekonomskim osnaživanjem marginalizovanih grupa, najveći procenat zanemarivanja maloletnih lica zabeležen je upravo među najsiromašnijim slojevima društva. Od dečjeg prosjačenja, preko života u nehigijenskim uslovima i lišavanja osnovnog prava na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, samo su neki od primera grubog kršenja dečjih prava garantovanih Konvencijom.
Angažovanje advokata u cilju zaštite maloletnika
Kako bi se zaštitila prava maloletnih lica, često mora da se umeša i sud, što za sobom povlači i potrebu za angažovanjem pravnog zastupnika. Advokat u Novom Sadu Kristina Đapa bavi se, između ostalog i porodičnim pravom, odnosno pravnim poslovima koji se odnose na zaštitu prava deteta, postupke u vezi sa usvajanjem, hraniteljstvom i starateljstvom, rešavanje odnosa između roditelja i deteta i drugim oblastima koji su u skladu sa odredbama Porodičnog zakona. Više o uslugama koje pruža advokat Kristina Đapa, kao i kontakt podatke pronađite na sajtu advokatdjapa.rs.
