Kancelarija za javne nabavke monitorisala je javne nabavke Ministarstva kulture, po redovnom godišnjem planu monitoringa.
U pitanju su sledeći postupci:
Interna e-pisarnica (JN broj O-1/2021), procenjena vrednost: 4.200.000,00 dinara;
Usluge oglašavanja u dnevnim novinama (JN broj O-02/2021), procenjena vrednost: 3.000.000,00 dinara;
Organizovanje konferencije, stručnih skupova i seminara (JN broj O-03/2021), procenjena vrednost: 19.666.666,67 dinara.
Rezultat sprovedenog monitoringa:
Naručilac je u delu „Kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost tih kriterijuma“, u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta, predvideo da ukoliko nastupa grupa ponuđača, nosilac posla mora da poseduje tačno određeni minimalni broj realizovanih ugovora u vezi sa traženim kriterijumom. S tim u vezi, naručiocu je ukazano na odredbu člana 130. ZJN kojom je propisano da privredni subjekti mogu da dokazuju kriterijume za kvalitativni izbor iz čl. 116. i 117. ovog zakona koristeći kapacitete članova grupe privrednih subjekata. Svi članovi grupe privrednih subjekata u grupi solidarno su odgovorni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, po mišljenju Kancelarije za javne nabavke, zahtev naručioca da nosilac posla u zajedničkoj ponudi mora imati realizovan odgovarajući broj ugovora koji su traženi u okviru tehničkog kapaciteta, mogao je da utiče na sužavanje konkurencije ponuđača. Naime, smisao podnošenja zajedničke ponude je da se ponuđači, koji samostalno ne ispunjavaju određeni kriterijum, udruže i na taj zajednički dokažu naručiocu da su sposobni da realizuju ugovor o javnoj nabavci. Stoga, nejasno je zašto svi članovi grupe ponuđača, koji su solidarno odgovorni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, ne bi mogli da dokažu da ispunjavaju traženi kriterijum na podjednak način, odnosno zašto nosilac posla mora da dokaže da je realizovao veći broj ugovora. Posebno je ukazano na odredbu člana 7. ZJN kojom je propisano da je naručilac dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju i da ne može da ograniči konkurenciju sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili nepovoljniji položaj, a naročito ne može onemogućavati bilo kojeg privrednog subjekta da učestvuje u postupku javne nabavke korišćenjem diskriminatorskih kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta;
Prilikom definisanja kriterijuma za izbor privrednog subjekta, u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta, naručilac nije odredio vremenski period u kojem su ponuđači stekli reference, u skladu sa ZJN. S tim u vezi, KJN je ukazala na odredbu člana 124. ZJN kojom je propisano da se tehnički i stručni kapacitet dokazuje dostavljanjem jednog ili više dokaza i to spiska isporuka relevantnih dobara ili pruženih usluga tokom perioda od najviše tri poslednje godine pre isteka roka za podnošenje ponuda, a ako je potrebno da bi se obezbedio odgovarajući nivo konkurencije, naručioci mogu da označe da će se uzeti u obzir dokaz o relevantnim dobrima ili uslugama isporučenim, odnosno pruženim u periodu dužem od tri godine. Takođe je ukazano na odredbu člana 7. ZJN;
Dokumentacijom o nabavci nisu predviđene ukupne količine predmeta nabavke, dok je u modelu ugovora predviđeno da se ugovor zaključuje na procenjenu vrednost nabavke i da isti traje do utroška sredstava obezbeđenih za realizaciju predmetne javne nabavke, a najduže za period od godinu dana od dana zaključivanja ugovora. Međutim, naručilac konkursnom dokumentacijom nije predvideo model okvirnog sporazuma, već samo model ugovora. U pogledu navedenog, KJN je ukazala da je prilikom sačinjavanja konkursne dokumentacije naručilac u obavezi da predvidi količine predmeta nabavke koje nabavlja. Ukoliko naručilac nije u mogućnosti da predvidi tačne količine predmeta nabavke, ima mogućnost da zaključi okvirni sporazum u skladu sa članom 66. ZJN, koji sadrži okvirne količine na osnovu kojih se vrši ocena ponuda, uz napomenu da će naručilac u slučaju potrebe za predmetom nabavke zaključivati pojedinačne ugovore na osnovu zaključенog okvirnog sporazuma.
Pored navedenog, u dokumentaciji o nabavci je predviđeno da naručilac zadrži pravo da vrši nabavku usluga koje nisu mogle biti predviđene, te nisu mogle biti iskazane u ponudi. U slučaju da je potrebno izvršiti usluge koje nisu mogle biti navedene u ponudi, pružanje usluga se vrši na osnovu prethodne saglasnosti naručioca, na ponudu pružaoca usluge u pogledu vrste, količine, kvaliteta i cene. U vezi sa tim, naručiocu je ukazano na odredbu člana 152. stav 6. ZJN kojom je propisano da ugovor o javnoj nabavci mora da bude zaključen u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom. Stoga, ukoliko se nakon zaključivanja ugovora o javnoj nabavci ukaže potreba za izmenom ugovora, naručilac isti može izmeniti pod uslovima propisanim čl. 156-161. ZJN.
Preporuke o načinu sprečavanja ili otklonjanja nepravilnosti
KJN je u svom izveštaju preporučila naručiocu da ubuduće postupa u svemu u skladu
sa zakonskim i podzakonskim aktima u oblasti javnih nabavki, a naročito je ukazano na sledeće:
Da se izmena ugovora o javnoj nabavci može vršiti pod uslovima propisanim čl. 156-161. ZJN;
Da naručilac, u slučaju da ne može da odredi precizne količine predmeta nabavke, ima mogućnost da zaključi okvirni sporazum, u skladu sa članom 66.
ZJN, na osnovu kojeg će zaključivati pojedinačne ugovore kada se ukaže potreba za predmetom nabavke;
Da je naručilac dužan da kriterijume za izbor privrednog subjekta i način
dokazivanja ispunjenosti kriterijuma odredi u svemu u skladu sa odredbama ZJN.
