Kekić: Para iz budžeta za razvoj ove godine sigurno neće biti

 

 

Prema Kekićevim rečima, lokalni budžet se ne puni u dovoljnoj meri, te za investicije para nema. Pored toga, ni stanje u opštinskoj upravi nije na nivou na kom bi trebalo da bude.

 

– S obzirom na to da je prošao neki period i da se ima uvida u to kakvo je stanje sa punjenjem budžeta, dešava se upravo ono što smo predvideli, a to je da će budžetska sredstva moći da se koriste isključivo za održavanje obaveza prema budžetskim korisnicima, a to se prvenstveno odnosi na škole i ustanove. Investicionog dela skoro da i nema, osim u delu koji smo predvideli kao učešće opštine u aplikacijama na konkursima, po projektima. Prvenstveno tu mislim na vodosnabdevanje, rešavanje problema putne infrastrukture, i naravno, projekte energetske efikasnosti koji su nam od izuzetnog značaja, s obzirom na to da opština plaća grejanje svim školama, obdaništima, a to je veliki trošak. To je nešto što možemo da popravimo u narednom periodu. 

Što se snabdevanja vodom tiče, sistem još uvek nije u potpunosti stabilan, pogotovo u naseljenim mestima gde je situacija i više nego loša. To je nasleđeno stanje, ali se na tome radi punom parom. S obzirom na to da para iz budžeta za razvoj ove godine sigurno neće biti, radiće se sopstvenim sredstvima. Zbog toga se toliko insistira na poboljšanju naplate, jer tu vidimo prostor da se napravi pomak u kvalitetu vodosnabdevanja.

Prema Kekićevim navodima, iz Bečeja nema dovoljno projekata.

Pored toga, dosta škripi i u Opštinskoj upravi, tu stvari sporo idu. Ljudi iz uprave nisu navikli da moraju da pišu projekte, a to mora da bude naša politika, da se aplikacijom ide na projekte ka raznim fondacijama, evropskim, pokrajinskim i republičkim fondovima, i tako u stvari može očekivati neki značajniji pomak u razvoju naše opštine. To je jedini put. Dosta smo u prethodnom periodu obilazili opštine i gradove koji su uspešni, kako bismo videli i prepisali od njih ono što je dobro. Da kao primer navedem Suboticu, gde je njihovo odeljenje za privredu, tj. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, u toku 2012. godine, aplicirala sa 120 projekata, a odobreno im je 100. Kod nas evidencije uopšte nema. Mi to radimo sporadično. Sada se radi na formiranju jedinstvene baze kako bismo imali pregled i kako bismo znali u svakom momentu ko uopšte aplicira, gde aplicira. To je nešto što je neophodno kako bismo mogli da pravimo ozbiljnije planove.

U 2013. godini ćemo imati evidenciju i biće sigurno i rezultata, piše se dosta projekata, između ostalog, radi se na renoviranju gradskog trga. Tu smo imali 11 idejnih projekata, a od dva, tri najbolja napravićemo sublimaciju, kako bi odgovarala ovom okruženju. 

Biće drugačije od postojećeg,  biće tu i zelenih površina, a gledaće se da se ne ide na neke velike pomake, jer sam projekat trga izuskuje veoma mnogo „onoga što se ne vidi“, rekao je Dalibor Kekić. 

  

Opština Bečej bi u skorije vreme, kada je u pitanju ulaganje u infrastrukturu, trebalo da se zaduži kod komercijalnih banaka.

– Infrastruktura je bolna tačka naše opštine. Ali, na tome će se sigurno početi raditi. Ima više ideja, a jedna je i ta da se opština zaduži kod komercijalnih banaka. Veliki uspeh je ako jednu ulicu asfaltiramo, kada su takvi radovi u pitanju, s obzirom na to kojim sredstvima raspolažemo. Vodili smo vrlo restriktivnu finansijsku politiku do sada, te razmišljamo da je vreme da, kada se neke stvari postave na svoje mesto, krenemo u i investicioni deo. 

Naša politika je takva da sve investicije budu opravdane, da donose neke benefite i uštedu za opštinu, a to će biti mnogo teško kada je infrastruktura u pitanju, jer, eventualno kod radova na proširenju kanalizacione mreže možemo da očekujemo neke prihode, s obzirom na to da su onda veće naplate na odvođenje otpadnih voda. Što se tiče trotoara i puteva, tu nema ništa osim podizanja kvaliteta života, kazao je Kekić. 

 

Kako je član veća istakao, za bečejski PIK ima potencijalnih investitora iz okolnih zemalja.

– Što se tiče investitora, imamo sada kontakte sa potencijalnim investitorima za PIK Bečej. Mi tu pokušavamo da pružimo podršku kao lokalna samouprava koja nema baš mnogo uticaja na to, na žalost ili na sreću. Opština može da bude samo neki posrednik, možemo samo nekog da preporučimo. Moram da istaknem veoma dobru vezu sa Ministarstvom poljoprivrede i kontakte koje uspostavio predsednik i koje održava, a mi ostali se trudimo da budemo konstruktivni i da u svakom smislu pomognemo. Mene su početkom nedelje kontaktirali ozbiljni investitori iz jedne susedne zemlje, za koju ćemo dati preporuku. Kao lokalna samouprava obavićemo preliminarne razgovore, i ukoliko njihova namera bude u skladu sa programom za reorganizaciju PIK-a, svakako ćemo dati preporuku na više instance, tj. ministru Goranu Kneževiću. U pitanju je neko ko je vrlo zainteresovan i odlično obavešten o trenutnoj situaciji u kombinatu.

Pored toga, investitori nas u velikom broju kontaktiraju, ali od velikog broja upita, do konkretnih razgovora je dug put. Spremamo jedno iznenađenje, i, ako bude sve u redu, to bi do jeseni trebalo da se završi. U pitanju je jedna investicija koja će svakako biti značajna, i po broju radnika i po sumi novca koja će se uložiti u opštinu. Devedeset odsto posla što se tiče dogovora je završeno, sada je na operativnim službama da rade, otkrio je član Veća.

 

Delegacija iz najveće potiske opštine, među kojom je bio i Kekić, posetila je nedavno rusku Istru, grad slične veličine kao Bečej. Tamo su potpisali sporazum o bratimljenju opštine Bečej i Istrinskog regiona. 

– U Rusiji sam video napredak i neverovatni investicioni potencijal Rusije, i to je moj opšti utisak. Mnogo smo videli i naučili i što se dovođenja investitora tiče. U Istrinskom regionu je nezaposlenost svega 0,3 odsto. Na primer, Istra, koja ima 40.000 stanovnika, u ovom momentu ima šest kranova, šest velikih gradilišta, a da je to i možda najmanje kada se pogleda neki prethodni period.

Do toga da Bečej postane kao Istra, treba dosta toga promeniti, naveo je Kekić.

– Bečeju treba mnogo korenitih promena od organizacije u opštinskoj upravi, koja i dalje, posle deset meseci poprilično troma i nije usklađena sa potrebama, ni građana, ni opštine Bečej. Mnogo radimo na tome i mnogo vremena trošimo da se to promeni, i nadamo se da ćemo to uskoro kompletno rešiti, jer bez toga nema ništa. Jedna vlada može da radi, ali ako nema dobru, takoreći, proizvodnu liniju i ako nema ko da sprovede ideje i inicijative koje mi imamo, onda džaba nama naš trud. Ono što je bitno je to da, ako dođe investitor i nema službe koje mogu da zadovolje njegove zahteve, to je veliki problem. Tu se ne radi o nama i o politici, tu se radi o operativcima koji bi trebalo brzo da odrade posao, efikasno, sa minimalnim finansijskim zahtevima prema investitoru. Mi tek onda možemo da očekujemo da neko i dođe. Ukoliko smo spori i tromi, kao što je sada slučaj, ne treba da se čudimo što je Bečej ostavljen sa strane. 

Na pitanje da li će biti promena u opštinskoj upravi, Kekić je kazao da se promene „non stop dešavaju“.

– Nisu u pitanju samo personalne promene, to su i promene u ponašanju, promene u odnosima, promene u našim zahtevima prema upravi. Ali, sve je ovo daleko od toga kako jedna uprava treba da funkcioniše i to se vidi iz primera Subotice koji sam već naveo, tu je i Vrbas, a ima još opština u okruženje u koje su dobro radile. Ali, Bečej je jedan od najgorih primera.

Treba reći i da među regijama koje su potencijalno razvojno interesantne, Bečeja nema na žalost, iako je u samom centru Vojvodine. Verovatno je naša politika u prethodnom periodu, u prethodnih 20 godina, kriva za to, a mi ćemo pokušati to da popravimo, kazao je on.

 

Kekić se osvrnuo i na projekat banje, za koju se interesuju i Rusi.

-Imali smo i ohrabrujuće razgovore i u samoj Rusiji na tu temu. Bečej ima potencijala, posebno što se te banje tiče. Našom posetom su kontakti od prethodnog puta u Moskvu, kada su delegaciju činili predsednik opštine Vuk Radojević, zamenica  predsednika Tamara Ivanišević i direktorka Turističke organizacije opštine Bečej Gordana Džigurski, samo prošireni, naveo je član Opštinskog veća.

  

Takse za isticanje firme, koje su znatno opteretile privrednike, ni posle skoro sedam meseci nisu smanjene. 

– Posle svega, kada je Veće donelo zaključak da se analiza uradi ponovo i da se firmarine svakako smanje, pred mene je stigao predlog da se vrati na isti nivo kao što su i bile. To je opet jedan neozbiljan pristup radnika u lokalnoj poreskoj administraniciji. Što se mene tiče, načelnik i zaposleni tamo treba da budu struka, da naprave analizu, koja će biti u skladu sa trenutnom situacijom, a lokalna vlada treba da da sugestije i da glasamo za taj predlog ili da ga opozovemo. Mislim da je dosta neozbiljno doći sa jednog predloga, sa jednog nivoa, udesetostručiti lokalnu taksu i onda vratiti na onaj stari nivo. Ako ide neka inflacija i devalvacija, verovatno ima parametara da se ta taksa poveća. To je jedna vrsta nepoštovanja lokalne vlade, jer se ide iz krajnosti u krajnost, bez ikakvog obrazloženja i bez stručne ocene. A, rekli smo da se izričito obrati pažnja na preduzetnike, na komunalne takse i sve to, jer to nije presudan novac koji puni budžet, to je minorno u odnosu na to koliko su nam značajni preduzetnici i privrednici. Smanjićemo ih svakako, ali ih ne možemo smanjiti bez ikakve analize i parametara. To bi sa naše strane bilo neozbiljno, to bi bila samo politička odluka, i ja nisam bio saglasan sa tim, zaključio je Dalibor Kekić.