U galeriji „Krug“Gradskog pozorišta Bečej u utorak, 16. aprila promovisana je knjiga „Ljudi koji govore koga kada treba koji“ profesora Radomira Dabetića iz Novog Sada. Pored autora o knjizi su govorili i Radmila Gikić Petrović, urednica izdavačke kuće „Dnevnik – novine i časopisi“ i Nenad Jovićević, novinar.
Knjiga Radomira Dabetića „Ljudi koji govore koga kada treba koji“ profesora srpskog jezika i dugogodišnjeg pažljivog čitaoca (slušaoca/gledaoca) domaćih medija, nizom odabranih primera novinarskih jezičkih grešaka s pravom ukazuje na sve izraženije nepoštovanje jezičkih pravila i standarda srpskog jezika u domaćim medijima, što za posledicu ima ne samo ruženje jezika nego i ogrešenja o pravila novinarske profesije od kojih je najteža laž.
U prvom delu knjige, slikovito predstavljajući zabrinjavajuću nepismenost novinara (i sami naslovi 14 eseja ironična su parafraza nadobudnog novinarskog neznanja) autor stručno, ali i duhovitovitošću iskusnog novinarskog urednika ukazuje na posledice novinarske nepismenosti i korišćenja modernih prečica kojima se umesto reda u informacije unose nered i besmisao. Neumoljivom logikom znalca jezičkih ali i novinarskih pravila autor predočava kako loše strukturisana rečenica, loše upotrebljen glagolski rod, predlog ili interpunkcija, informaciju mogu da pretvore u dezinformaciju i kako od problema sa jezikom dolazimo do problema sa pravilima novinarske profesije i na kraju do problema sa zakonom.
Drugi deo ove korisne knjige čini Rečnik grešaka koje je autor sakupio pomno prateći 23 domaća štampana i elektronska medija. Obraćajući pažnju na nepravilan način pisanja i izgovora određenih srpskih ali i stranih reči koje se sve češće upotrebljavaju u našem jeziku, autor je sastavio rečnik njihovog pravilnog pisanja, uz tek ponegde data objašnjenja značenja reči i jezika iz kojeg potiču. Bez pretenzija da bude sveobuhvatan i konačan ovaj rečnik je, kao praktična primena jezičkih pravila iz prvog dela knjige, ipak uspeo da izdvoji najfrekventnije novinarske greške u pisanju i izgovoru reči iz oblasti politike, ekonomije, kulture, sporta, što ga čini izuzetno praktičnim i korisnim za svakodnevnu upotrebu u novinarskim redakcijama (naročito tamo gde nema lektora).
