Krajem godine je objavljeno istraživanje „Zdravlje mladih: Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji“ u kom je učestvovalo više od 1.000 ispitanika.
Prema proceni telesne mase prema vrednostima indeksa telesne mase čak 13 odsto mladih ispitanika neuhranjeno, jedan je od rezultata istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). U tom istraživanju se navodi da je manje od jedne trećine (30,7 odsto) ispitanika imalo nivoe stresa u okviru normalnih vrednosti, a skoro trećina je imala ekstremnu tešku anksioznost.
-Tokom 2020. i 2021. godine naučili smo da se zdravlje ne može definisati samo kao odsustvo bolesti, već i kao stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja. S obzirom na to da su mladi posebna društvena grupa sa specifičnim potrebama, temi zdravlja mladih je potrebno posvetiti posebnu pažnju, navode iz KOMS-a.
Iz tog razloga je Krovna organizacija mladih Srbije sprovela istraživanje pod nazivom Istraživanje „Zdravlje mladih: Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji“, koje analizira i mapira perspektivu i položaj mladih ljudi u oblasti zdravlja, ali i nastoji da ukaže pažnju relevantnim institucijama i akterima omladinske politike na ključne preporuke za unapređenje javnih politika u oblasti i pružanje adekvatne sistemske podrške mladima.
Istraživanje prikazuje kako mladi shvataju sopstveno zdravlje, koja su njihova iskustva sa vakcinacijom i kovid – 19 pandemijom, kakve stilove života vode, kao i koliko brinu o svom fizičkom i mentalnom zdravlju.
-Osim statističkih nalaza, istraživanje pruža i konkretne preporuke kako se zdravlje mladih uz podršku institucija može unaprediti, navodi se u ove organizacije.
U istraživanju je učestvovala 1.021 mlada osoba iz cele Srbije.
Ključni nalazi istraživanja su podeljeni po oblastima i predstavljamo ih u nastavku:
Samoprocena zdravlja i kovid – 19
Više od polovine anketiranih mladih (58 odsto) je verovatno ili sigurno imalo infekciju kovid – 19 do trenutka sprovođenja istraživanja (avgust – septembar 2021. godine).
Nešto više od 70 odsto mladih navodi da je verovatno ili sigurno neki član njihove uže porodice ili zajedničkog domaćinstva imao korona virus. Nešto manje od polovine punoletnih mladih je vakcinisano (48 odsto), dok druga grupa, odnosno 52 odsto, nije.
Skoro 49 odsto mladih smatra da su vakcine protiv kovid – 19 korisne u borbi protiv infekcije, dok preostali deo ima negativan (19 odsto) ili neopredeljen stav (32 odsto) prema vakcinaciji.
Najčešće navođeni razlozi za negativan ili neopredenjen stav prema vakcinaciji su: nepoverenje u delotvornost vakcina (18 odsto); nedostupnost i nedovoljna pouzdanost informacija (17 odsto), kao i strah od neželjenih reakcija nakon vakcinacije (15 odsto).
Stilovi života mladih
Četiri od pet mladih osoba tokom nedelje povremeno biva izloženo duvanskom dimu, a svaka treća svakodnevno udiše duvanski dim.
Iako se dve trećine mladih osoba nalazi unutar poželjnih vrednosti indeksa telesne mase, svaka peta mlada osoba je prekomerno uhranjena.
Najčešće navođeni razlozi za nedovoljnu fizičku aktivnost bili su da je vežbanje skupo (10 odsto), nedostatak prostora za vežbanje (15 odsto), i nedostatak društva za vežbanje (21 odsto), kao i nedostatak vremena (51 odsto) i osećaj umora (45 odsto).
Dominantna motivacija za vežbanje bio je „lepši izgled“ (38 odsto), svest o tome da je vežbanje deo zdravog stila života (34 odsto), ljubav prema vežbanju (21 odsto), ali i okruženje (sedam procenata).
Seksualno i reproduktivno zdravlje mladih
Najčešći razlog zbog koga seksualno aktivni mladi ljudi ne koriste metode savremene kontracepcije jeste oslanjanje na tradicionalne metode poput prekinutog odnosa ili izbegavanja odnosa tokom plodnih dana (69,8 odsto), nedostatak znanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju (65,4 odsto) i nedostatak finansijskih sredstava za nabavku savremenih kontraceptivnih metoda (29,6 odsto).
Tokom prethodnih šest meseci, svega 26 odsto ispitanika i ispitanica ca je koristilo usluge zdravstvene zaštite u domenu ginekologije ili urologije (17,8 odsto u privatnom sektoru zdravstvene zaštite i 8,2 odsto u državnom sektoru) dok je više od polovine (56,7 odsto) ispitivanih mladih osoba izjavilo da im nisu bile potrebne usluge ginekologa, odnosno urologa.
Mentalno zdravlje mladih
Manje od jedne trećine mladih (30,7 odsto) je imalo nivoe stresa u okviru normalnih vrednosti.
Više od dve trećine (68,5 odsto) ima anksioznost.
Više od polovine (51,9 odsto) ima simptome umerene ili teške depresije.
Više od trećine ispitanika (34,2 odsto) je navelo da su im bile potrebne usluge psihologa ili psihoterapeuta tokom poslednjih šest meseci, ali da nisu razgovarali sa nekim od njih.
Pored toga, više od polovine mladih (55,3 odsto) navodi da retko ili nikada ne koristi društvene mreže kao izvore informacija u vezi sa zdravljem i srodnim temama.
Manje od trećine mladih odlazi redovno kod stomatologa kako bi kontrolisali zdravlje svojih zuba (28,3 odsto).
