Srbija je uspela da ostvari najgori rezultat u borbi protiv korupcije u poslednjih osam godina, te se nalazi u donjoj polovini globalne liste percepcije korupcije za 2020. godinu, poručuju u organizaciji Transparentnost Srbija.
Ovo globalno rangiranje zemalja po koruptivnim pojavama naziva se Indeks percepcije korupcije (CPI) i određuje se poenima, a Srbija je visoko u koruptivnim aktivnostima sa 38 od idealnih 100 poena – to je svrstava na neslavno 94. od 180 zemalja, sa čak pet poena manje od proseka.
Kako naglašavaju u Transparentnost Srbija, iako borba protiv korupcije sve vreme slovi kao jedan od državnih prioriteta, ocena Srbije ne prati takve ambicije.
-Po oceni Transparentnosti, nazadovanje Srbije u istraživanjima o korupciji je očekivano imajući u vidu da je u mnogim oblastima dugogodišnje odsustvo političke volje da se antikorupcijski zakoni primene zamenila jasno iskazana ‘politička volja’ da se zakoni ne primene. To se naročito ogleda u nezakonitom upravljanju najvrednijim javnim preduzećima i u otvorenom promovisanju direktnih sporazuma za dobijanje najvrednijih poslova sa državom, umesto da se izvođači radova biraju kroz nadmetanje. Istovremeno, na percepciju o korupciji snažno utiče činjenica da javno tužilaštvo ne daje jasne odgovore na javno iznete i dokumentovane sumnje na korupciju. Pandemija kovid -19 je u tom smislu dodatno pogoršala stanje i ogolila već postojeće slabosti institucija i mehanizama za borbu protiv korupcije. To je naročito vidljivo u oblasti javnih nabavki, gde su svi podaci proglašeni za tajne, a građani i novinari, umesto uvida u dokumente, dobijaju samo neproverljive izjave zvaničnika, i to najčešće nenadležnih, navode u ovoj organizaciji.
Kako dodaju, koncentrisana politička moć i podrška građana za borbu protiv korupcije tokom proteklih godina nisu iskorišćeni za jačanje institucija i vladavine prava, što bi obezbedio da sistem odgovornosti funkcioniše bez obzira na postojanja „političke volje“, a pogotovo bez „političkog naloga“.
-Raniji antikorupcijski planovi su ostali neispunjeni, a sa primenom sadašnjeg, revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija iz jula 2020, se već značajno kasni. Slično tome, nije iskorišćena ni podrška međunarodnih organizacija za antikorupcijske reforme. Jasan signal nezadovoljstva iz EU zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije je upućen time što u 2020. nije otvoreno ni jedno novo pregovaračko poglavlje, poručuju u organizaciji Transparentnost Srbija.
Srbija se, prema CPI, nalazi čak 26 poena iza proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo.
Na vrhu liste se nalaze Novi Zeland i Danska sa 88 poena, a na dnu Somalija i Južni Sudan sa 12. Među bivšim socijalističkim zemljama Evrope najbolje je plasirana Estonija sa skorom od 75, a od onih koje nisu članice EU to je Gruzija (56). Unutar bivše SFRJ, najbolja je plasirana Slovenija sa 60. Kad je reč o regionu, bolje rezultate na CPI imaju Hrvatska (47) Crna Gora (45), Mađarska, Bugarska i Rumunija (44) dok su nešto gore od Srbije rangirane Albanija (36) i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija (35), kao i Kosovo, za koje se rade posebna istraživanja (36).
