Ne samo u Bečeju, gde su izrasli u brend, već i okolnim mestima, računajući i one s druge strane Tise, legendarni bend „Sigme“ je tokom pola veka postojanja ostavio trag na muzičkoj i životnoj sceni brojnih generacija.
Upravo zbog toga, odlučili su da pola veka obeleže, kao nekada, igrankom u Donjem gradu, tačnije u sali MKD „Petefi Šandor“, gde su i počeli.
Skup je zakazan za subotu, 7. aprila, u 20 sati, a onda ko i koliko izdrži. Poziv je upućen svim generacijama. Stari će se podsetiti nekih hitova, mladi će ih, možda, prvi put čuti, ali svi će zadovoljni biti.
-Kao i sve odluke tokom pola veka, bila je to zajednička ideja. Iz našeg benda se odlazilo i vraćalo, ali smo uvek ostajali prijatelji, gotovo porodica, pa smo smatrali da je najbolje obeležiti vredan jubilej na način kako smo našim poštovacima ostali u najlepšem sećanju na igrankama, smatra jedini autohtoni „sigmaš“ Ištvan Orčik Čikika.
Sve je stidljivo počelo daleke 1968. godine, jer je tada u Bečeju bilo nekoliko eminentnih bendova, pa su prvu svirku imali u Bačkom Petrovom Selu, ali su se brzo izborili za svoje mesto u Bečeju, a onda i bližoj okolini. U izvornom sastavu „Sigme“ bili su basista Ištvan Blaženik, gitarista Šandor Međeri, klavijaturista Laslo Butaš, bubnjar Ištvan Orčik i pevač Janoš Kupčo.
-Kada su počinjali, otac Lasla Butaša je rekao mladićima da ako žele ozbilno da se bave muzikom onda moraju imati vrhunske instrumente. Jer, bez alata, nema zanata. Prihvatili su i po tome su Sigme prepoznatljive. Mnogi su dolazili da vide vrhunsku opremu i čuju dobar zvuk. Među njima sam i ja kao dete bio, pa kad sam postajao „sigmaš“ kupio sam opremu iz Amerike, koju moj sin, profesionalni muzičar u Budimpešti, i danas koristi, najbolje je pojasnio kakvi su profesionalci bili basista druge generacije „Sigme“ Zoltan Čorba.
U novo izdanje „Sigme 2“ 1976. godine su, pored Zolike, stigli klavijaturista Bogdan Aleksandrić, pevač Radoslav Berak, gitarista Rudolf Reb…
-Išao sam u OŠ „Petefi Šandor“, a preko puta u istoimenom domu su „Sigme“ imale probe i svirali na igrankam. Gledao sam ih i slušao. San mi je bio da i ja jednog dana budem kao i oni. Vremenom mi se san ostvario, kasnije sam postao profesionalni muzičar u inostranstvu, a oni su ostali i dalje amateri, sa smeškom priča Rudika Reb, koji je stigao iz Nemačke na par proba, druženje i igranku povodom pola veka.
A kakve su to igranke bile, svedoči lekar Bogdan Aleksandrić, koji je u „Sigme“ stigao već kao afirmisani muzičar.
-Tada je svaki član benda od jedne svirke zarađivao više od prosečne plate. Na igrankama je bilo po hiljadu mladih. Subotom smo svirali u Donjem gradu, gde ćemo sad održati igranku, a nedeljom u sali Omladinskog doma u centru grada i uvek je bilo puno mladih, konstatuje Bogdan Aleksandrić.
Mnogi tvrde da su se „Sigme“ toliko dugo održale zbog brižljivo biranog repertoara. Nisu jurili za aktuelnim hitovima, već su repertoar prilagodili višeglasnom pevanju, koje im je ležalo, dobrom zvuku i ambijentu na igrankama sve do 1982. godine.
-Prerađivali smo hitove na višeglasno pevanje i to se dopadalo svima na igrankama ne samo u Bečeju, već i Bačkoj Topoli, Bočaru, Kumanu, Melencima, Novom Bečeju, Novom Miloševu… Imamo 28 snimljenih autorskih kompozicija. Kad se prestale igranke da budu posećene kao ranije, počeli smo da sviramo evergrin muziku po klubovima i to je, uslovno rečeno, „Sigma 3“, u kojima sada sviraju Bogdan Aleksandrić, Vladimir Bata Živkov Aksim, Vladimir Jovanović, Ištvan Orčik, a ja pevam, uključio se u razgovor Radoslav Raša Berak.
Subotnja igranka će imati četiri bloka od po 45 minuta i nastupiće dvadesetak „sigmaša“ iz svih generacija. Mnogih, na žalost, nema među živima, neki su zauzeti, ali to neće uticati na zabavu koja je zagarantovana.
