„Jubilarac“ po meri svakog od 45 učesnika iz osam naselja tradocionalne, 15. po redu, likovne kolonije sekcije „Duga“, koja deluje pri MKD „Petefi Šandor“ u Bečeju.
To bi u najkraćem moglo da se zaključi posle obilaska mesta događaja, živopisnog ambijenta oko bečejskog Ribnjaka.
– Iskreno rečeno, prezadovoljna sam, ne krije predsednica Likovne sekcije „Duga“ Piroška Tot Kaša. Pogledajte kako su se slikari izmešali, međusobno se druže, razmenjuju iskustva, vredno rade, a čuje se i pesma. Osećaju se kao da su u svom dvorištu, a to je potvrda dobre organizacije. Iskreno, strahovala sam kako će sve izgledati, jer lane, zbog epidemiološke sitacije, nismo organizovali koloniju, a nismo ni išli u druge sredine. I ove godine su kolonije ovakvog formata proređene, što zbog Kovida – 19, što zbog novca. Nama je pomogla matična kuća i sve završavamo zajedničkim ručkom. Naravno, nas Bečejaca je bilo najviše, ukupno 18, pošto ih je 12 opravdano odsutno, a potom slede komšije iz Bačke Topole sa šestoro učesnika. Sa nama su još gosti iz Bačkog Gradišta, Botoša, Zrenjanina, Lukinog Sela, Mužlje i Temerina. U gostima su nam i članovi bečejskog KUD „Orion“, koji su se izložili svoje ručne radove, što je našu manifestaciju oplemenilo.
Tema i tehnika su bili slobodni, pa se videla široka lepeza radova. Neki su podlogu postavili na štafelaju, drugi na stolovima u hladovini višedecenijskog drveća, treći na kolenima… Svako ima svoj način rada, izbor podloge, boja, tehnike…
– U poslednje vreme sam odlučila da radim drugačije od ostalih, pa sam počela da upražnjavam kombinovanu tehniku. Sve je krenulo u vreme izolacije od korona virusa, ispunio me je novi način rada i sada sam u toj fazi, priča nam Bečejka Eržebet Šofro dok nam pokazuje albume s novim radovima.
Učitelj većine bečejskih slikara amatera Tibor Šipoš, jer su gotovo svi prošli njegovu edukaciju, je u svom prepoznatljivom stilu poslednji krenuo, a prvi završavao sliku. Najavio je sredinom avgusta novo druženje u okruženju njegove galerije u bečejskom Izletištu kraj Tise.
– Na jednoj od vojvođanskih koloniija upoznao sam Pirošku Tot Kaša, uverio se u njen ljudski i slikarski kvalitet, prihvatio da dođem na koloniju u Bečeju i nisam se pokajao. Naprotiv. Lepo mi je ovde, uživam u radu i druženju sa ostalima, veli renomirani akvarelista Predrag Dojkić iz Botoša.
I tako redom. Svi učesnici su prezadovoljni, a apostrofiraju izbor ambijenta. Iako je od ranog jutra tropska vrelina žarila, oni su se smestili u debeloj hladovini okruženi vodom Ribnjaka sa jedne i Velikog bačkog kanala s druge strane, pa je i na znatno preko 30 stepeni Celzijusovih bilo prijatno. Nije na odmet primetiti da su gosti renomiranog restorana „Ribnjak“ poslednjeg julskog dana imali priliku da posete improvizovanu izložbu likovnih radova pod vedrim nebom, jer su nastali radovi po završetku izloženi i bili dostupni javnosti.
