Praksa je pokazala da je lokalna inspekcija često prva adresa kojoj se građani i građanke obraćaju kada odluče da deluju u odbrani životne sredine, čije narušavanje prvenstveno vide upravo na lokalu, tačnije u svom komšiluku. Zbog toga što je odnos lokalnih inspektora prema predstavkama građana prvi korak koji može doprineti jačanju građanskog poverenja u institucije, autorski tim se posebno posvetio analizi postupanja lokalnih inspektora po predstavkama i prijavama građana gde smo želeli da vidimo koliko često se građani obraćaju nadležnoj inspekciji i da li su i u kojoj meri lokalne inspekcije transparentne i otvorene ka građanima, odnosno da li se ostvaruje saradnja radi očuvanja zdrave životne sredine, tačnije radi dobrobiti svih.

Zakon o inspekcijskom nadzoru

U narednim redovima izdvojićemo određene pojmove koji su definisani Zakonom o inspekcijskom nadzoru koji mogu pomoći oko razumevanja i otkloniti eventualne nejasnoće u čitanju stranica ove publikacije. Prema članu 3 Zakona:

– Inspekcija je organ u sastavu, unutrašnja organizaciona jedinica ili inspektori organa državne uprave, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugog subjekta sa javnim ovlašćenjima, koja vrši inspekcijski nadzor;

– Inspektor je službeno lice sa posebnim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom;

– Nadzirani subjekat je pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, organizacioni oblik preko koga fizičko ili pravno lice obavlja delatnost ili vrši aktivnost za koga ne postoji obaveza registracije, kao i subjekat sa javnim ovlašćenjima u skladu sa zakonom, čije poslovanje i postupanje se nadzire;

– Predstavka je prijava, peticija, predlog i akt drugog naziva koga zainteresovano fizičko i pravno lice podnosi inspekciji u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora;

– Službena savetodavna poseta je oblik preventivnog delovanja inspekcije pružanjem stručne i savetodavne podrške nadziranom subjektu na licu mesta, koju inspekcija organizuje van inspekcijskog nadzora;

Član 6 istog zakona definiše inspekcijski nadzor koji prema vrsti može biti redovan, vanredan, mešoviti, kontrolni i dopunski. Redovan inspekcijski nadzor vrši se prema planu inspekcijskog nadzora. Vanredan inspekcijski nadzor vrši se: kada je neophodno da se, saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost; kada se posle donošenja godišnjeg plana inspekcijskog nadzora proceni da je rizik visok ili kritičan ili promene okolnosti; kada takav nadzor zahteva nadzirani subjekat; radi sprečavanja obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti neregistrovanih subjekata; po zahtevu javnog tužioca; kada se postupa po predstavci pravnog ili fizičkog lica; kada drugostepeni organ preko inspekcije dopunjava postupak ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo, a nisu ispunjeni uslovi za dopunski inspekcijski nadzor.

Inspekcijski nadzor zasniva se na proceni rizika i srazmeran je procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja. Rizik, prema stepenu, može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan. Procena rizika u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora vrši se tako što inspekcija u praćenju i analizi stanja u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu identifikuje rizike po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, koji mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta i, prema odgovarajućim kriterijumima, procenjuje težinu štetnih posledica i verovatnoću njihovog nastanka, tako da se dobije procenjeni stepen rizika (član 9 Zakona o inspekcijskom nadzoru).

Izdvajamo i deo člana 18 Zakona, koji se odnosi na predstavke.

Postupak inspekcijskog nadzora pokreće se i vodi po službenoj dužnosti ili zahtevom nadziranog subjekta za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i zahtevom drugog lica kome je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku. Kod ocene o postojanju razloga za pokretanje postupka po službenoj dužnosti inspektor uzima u obzir predstavke, kao i upozorenja nadležnih organa. Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative. Inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjen neznatan rizik ili je posredi zloupotreba prava.

Kad inspektor utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje postupka po službenoj dužnosti u skladu sa stavom 5. ovog člana, obavestiće o tome podnosioca predstavke što je pre moguće, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predstavke. Na zahtev podnosioca predstavke, inspektor obaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a o ishodu pokrenutog postupka vanrednog inspekcijskog nadzora – najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja postupka. Inspekcijski nadzor počinje kad inspektor uruči nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu nalog za inspekcijski nadzor.

Iz dostupnih nalaza izdvajamo:

Inspektorka zaštite životne sredine opštine Bečej je u dva navrata, a mimo odluke Načelnika opšine Bečej koji je naložio dostvaljanje traženih informacija po zahtevu autorkog tima, pokušala da izbegne dostavljanje tražene dokumentacije, zbog čega je, kao i u ostalim slučajevima, upućena žalba Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, nakon što je Načelnik opštinske uprave Bečej obavestio Odsek za inspekcijski nadzor o mogućem pokretanju disciplinskog postupka protiv nadležnog inspektora i rukovodioca inspekcijske službe, dokumentacija je dostavljena u celosti, pa je upućena žalba Povereniku i povučena.

U periodu od tri godine inspekciji zaštite životne sredine opštine Bečej pristigla je ukupno 21 prijava od strane građana, dok je broj predstavki i zahteva  pravnih lica u istom vremenskom periodu iznosio ukupno 30, pokazuju dostavljeni podaci ove lokalne inspekcije.

Poredeći predstavke koje su dostavljene u odgovoru na zahtev, najmanje je predstavki koje se odnose na oblast zaštite od buke, što je u drugim opštinama uglavnom najzastupljenije. Predstavke se odnose većinom na vodu, vazduh i otpad, zbog čega su često predstavke građana prosleđivane drugim nadležnim inspekcijama. U pristiglim dokumentima većinom izostaju Rešenja inspektora, te autorskom timu nije poznato da li je, nakon obavljenog inspekcijskog nadzora, nešto urađeno.

Izdvojićemo jedan primer koji do sada nismo imali, analizirajući predstavke građana i postupanje po predstavkama u drugim lokalnim samoupravama u Vojvodini. Komunalnom inspektoru podneta je prijava u vezi sa dimom iz odžaka koji nastaje prilikom loženja ogreva u Bačkom Gradištu, a tek nakon 23 dana izvršen je zajednički inspekcijski nadzor, gde su pored inspektora zaštite životne sredine nadzoru prisustvovali građevinski i komunalni inspektor. Pošto je prilikom izlaska na teren, stoji u službenoj belešci bečejskog inspektora životne sredine, ustanovljeno da se na navedenoj lokaciji nalazi stambeni objekat, te da se na istoj adresi ne obavlja registrovana delatnost, inspektor je ustanovio da nema osnova za postupanje po navedenom podnesku. Član 22. stav 1 Zakona o inspekcijskom nadzoru propisuje da inspekcija, radi utvrđivanja činjenica, mora da pribavi pisanu odluku nadležnog suda ako namerava da izvrši uviđaj u stambenom prostoru ili drugom prostoru sa takvom namenom. Sud dozvoljava uviđaj u stambenom prostoru kada postoje osnovi sumnje: da se u njemu vrše nedozvoljene delatnosti ili aktivnosti ili da se one vrše suprotno propisima; da se u njemu čuvaju predmeti, životinje ili druge stvari suprotno propisima; da neregistrovani subjekat obavlja delatnost u stambenom prostoru; da će prilikom uviđaja biti otkrivene druge nezakonitosti koje zahtevaju da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име