Foto: Ilustracija
Foto: Ilustracija

Državni revizori potvrdili su stanje na lokalnom nivou po pitanju primene rodno odgovornog budžetiranja čija se obaveznost zakonom prolongira već deceniju.

Čini se da su problemi u vezi sa kapacitetima opština i gradova širom Srbije ozbiljniji nego ranije i da još dugo od rodno odgovornog bužetiranja na lokalnom nivou, u većem kapacitetu, neće ništa biti. I dalje je, pokazala je revizija DRI-a, nema ni razumevanja šta je to rodno odgovorno budžetiranja pa otud i logično pitanje – kako onda bilo šta i primenjivati. Ono što zabrinjava jeste činjenica, a to je poznavaocima prilika na nivou lokalne samouprave poznato, jeste da lokalni budžeti i dalje nemaju adekvatno postavljene ciljeve i indikatore, a kamoli rodno odgovorne indikatore.

Rodna ravnopravnost kao preduslov razvoja društva je okosnica i suštinska odrednica sadržaja ove strategije i povezana je sa Agendom 2030, kao univerzalnom strategijom koja uključuje tri dimenzije održivog razvoja – ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine

Strategijom za rodnu ravnopravnost utvrđene su sveobuhvatne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti kao činioca koji podstiče razvoj društva u Republici Srbiji.  Strategija je nacionalna i multisektorska i donosi se za period 2021–2030. godine, a Akcioni plan za njeno sprovođenje za period 2022–2023. godine.

Od ukupno 18 mera, 17 mera je predviđeno da se realizuje u 2022. i 2023. godini, a realizacija samo jedne mere, za koju je nosilac Ministarstvo finansija, planirana je u 2023. godini.  Za 2022. godinu, osam nosilaca mera je dostavilo podatke o realizaciji aktivnosti predviđenih za 2022. godinu. Ministarstvo zdravlja nije dostavilo podatke, a Ministarstvo finansija je nosilac mere koja se realizuje 2023. godine.  Ukupan broj aktivnosti za realizaciju u 2022. godini je 55. Realizovane su 24 aktivnosti (43,64%), deset aktivnosti je u toku, osam aktivnosti nije realizovano, a za 13 aktivnosti Ministarstvo ne poseduje informacije o statusu realizacije. Ukupna planirana sredstva za realizaciju aktivnosti u 2022. (i 2023) godini iznose 93.894.000 dinara. Ukupno odobrena sredstva iz budžeta za realizaciju planiranih aktivnosti u 2022. godini iznose 18.500.000 dinara. Ukupno utrošena sredstva, prema dostavljenim podacima resora, u 2022. godini iznose 18.500.000 dinara.

Uvođenje rodno odgovornog budžetiranja na lokalnom nivou

U Uputstvu za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja Ministarstva finansija, navodi se da je reformom javnih finansija započet i proces unapređenja programskog modela budžeta kroz uvođenje principa rodno odgovornog budžetiranja. Predviđeno je da se do 2024. godine zaokruži proces postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja za sve budžetske korisnike, na svim nivoima vlasti. Shodno navedenom, neophodno je donošenje plana od strane nadležnog organa na godišnjem nivou, sa preporukom da se u pripremi odluke o budžetu lokalne vlasti za 2024. godinu utvrdi cilj čijim ostvarenjem se očekuje da budu mapirane aktivnosti sa aspekta ciljeva utvrđenih propisima koji uređuju rodnu ravnopravnost i antidiskriminaciju. Na osnovu iznetog, određuju se prioriteti za rodno odgovorno planiranje. Takođe, potrebno je planirati i rodno odgovorne pokazatelje koji se odnose na lica, razvrstani po polu. Postojeće rodno odgovorne budžetske ciljeve i pokazatelje treba dodatno unapređivati na osnovu iskustva u dosadašnjoj primeni.

U Uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2024. godinu i projekcija za 2025. i 2026. godinu Ministarstva finansija, navodi se da je u vezi sa uvođenjem principa rodno odgovornog budžetiranja u budžetski proces neophodno da nadležni organ lokalne vlasti na godišnjem nivou donese plan postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja, kojim će odrediti jednog ili više korisnika budžetskih sredstava i jedan ili više programa opredeljenog budžetskog korisnika za koji/koje će se definisati (na nivou programa i/ili programske aktivnosti) najmanje jedan rodno odgovoran cilj i odgovarajući pokazatelji/indikatori koji adekvatno mere doprinos cilja unapređenju ravnopravosti između žena i muškaraca.

Analize SKGO su pokazale da, za razliku od nacionalnog i pokrajinskog nivoa, JLS su sporadično i delimično započele proces uvođenja rodno odgovrnog budžetiranja. Programska struktura budžeta JLS je drugačije definisana, pa su budžeti organizovani po istom principu za sve JLS u 17 uniformnih programa unutar kojih se nalazi više budžetskih korisnika. Primećene su velike razlike između lokalnih samouprava u kapacitetima za izradu programske strukture budžeta. Dodatni novi zadatak za koji je potrebno da JLS budu spremne je izveštavanje po programskoj strukturi. Ovo bi moglo da predstavlja izazov za JLS, naročito u oblasti primene ROB-a, imajući u vidu da su kapaciteti u oblasti rodne ravnopravnosti nedovoljni, a institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost često nefunkcionalni.

 Analizom dostavljenih podataka od strane 145 JLS i 25 GO, 31. 12. 2021. godine 34 JLS (23%) je dostavilo izveštaje o učinku u kojima je rodno odgovorno budžetiranje implementirano kroz 227 rodno odgovorna cilja i 334 indikatora.

Na pitanje – da li vodite rodnu statistiku, 60 JLS/GO (35%) je navelo da vode. Međutim, analizom dostavljenih dokumenata kojima dokazuju da vode rodnu statistiku, došlo se do zaključka da većina JLS/GO rodnu statistiku iskazuju kroz obrazac „Evidencija podataka o ostvarivanju rodne ravnopravnosti“, koji je propisan Pravilnikom o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Od ukupnog broja JLS i GO, svega 17 (10%) je odgovorilo da sprovode rodnu analizu na osnovu koje biraju prioritet u vezi sa rodnom ravnopravnošću koji će finansirati. Odgovori na ovo pitanje pokazali su da ne postoji razumevanje pojma rodne analize, potreba za izradom iste i značaj koji ona ima za prepoznavanje problema u oblasti rodne ravnopravnosti koji je potrebno rodno odgovornim pristupom u budžetiranju otkloniti. Analizom dostavljene dokumentacije kojom JLS i GO dokazuju da izrađuju rodnu analizu, utvrđeno je da svega tri jedinice lokalne samouprave za sprovedenu rodnu analizu imaju izrađen dokument u kojem je prikazana detaljna analiza koje su to oblasti koje je rodno odgovornim pristupom potrebno unaprediti, dok u ostalim dostavljenim dokumentima od strane JLS i GO nije uopšte predstavljena rodna analiza.  Ukupno 68% JLS i GO je upoznato sa Priručnikom za rodnu analizu u procesu rodno odgovornog budžetiranja za lokalne samouprave koji je SКGO izdao 2021. godine i primenjuje ga u svom radu. Iz ovoga vidimo da postoji prostor za dodatnu edukaciju pre svega lica zaduženih za rodnu ravnopravnost i tela za rodnu ravnopravnost uspostavljenih u JLS oko dostupnih alata koji im u značajnoj meri mogu olakšati razumevanje zahteva iz oblasti rodne ravnopravnosti i rodno odgovornog budžetiranja.  Na pitanje – da li uveden neki rodno odgovorni cilj i rodni pokazatelj za praćenje planiranih doprinosa programa, programske aktivnosti ili projekta u ostvarivanju rodne ravnopravnosti, 77% JLS se izjasnilo da su do sada uveli makar jedan rodno odgovorni cilj i rodni pokazatelj, čime dokazuju da su implementirali rodno odgovorno budžetiranje u svom radu. Međutim, analizom dostavljenih izveštaj o učinku u sprovođenju rodno odgovornog budžetiranja, mogli smo da potvrdimo da je samo 34 JLS (23%) implementiralo rodno odgovorno budžetiranje, odnosno uveli rodno odgovorne ciljeve i pokazatelje, što je detaljnije prestavljeno u Aneksu izveštaja.

Najveći broj JLS i GO koji primenjuje rodno odgovorno budžetiranje, ciljeve i pokazatelje rodno odgovornog budžetiranja unapređuje tako što svake godine uvode makar po jedan novi cilj i pokazatelj ROB-a (njih 44%), slede JLS i GO koji tu obavezu ispunjavaju proširivanjem obuhvata postojećih ciljeva i pokazatelja ROB-a (39%), dok je preostalih 17% u Upitniku označilo opciju „ostalo“, pri čemu su najčešće dali obrazloženje da su ciljevi i indikatori ROB već uvedeni u sve programe gde je bilo moguće, pa da stoga nema prostora za unapređenjem ili da jednostavno ne vrše dalje unapređenje ciljeva i pokazatelja ROB-a.  U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, navedeno je da u postupku primene rodno odgovornog budžetiranja budžetski korisnici dobijaju tehničku podršku.

Najveći broj JLS i GO (40%) dao je odgovor da im tehničku podršku u primeni rodno odgovornog budžetiranja pruža Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i to kroz obuke koje organizuju, seminare, vebinare i slične vidove edukacije. Među ostalim pružaocima tehničke podrške u primeni ROB-a, od strane JLS i GO prepoznati su: opštinska/gradska uprava (8%), UN WOMEN (5%), Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo (po 2%) i Nacionalna akademija za javnu upravu (1%). Čak 31% JLS i GO odgovorile su da ne dobijaju tehničku podršku u postupku primene ROB-a.

Na pitanje – sa kojim se problemima u vezi sa uvođenjem rodno odgovornog budžetiranja susrećete, došlo se do sledećih odgovora: Najčešći problemi sa kojim se JLS i GO u postupku uvođenja i primene rodno odgovornog budžetiranja susreću jesu nedovoljna edukovanost zaposlenih i nerazumevanje koncepta rodno odgovornog budžetiranja (19%), nedostatak kadrova (12%), teškoće oko određivanja ciljeva i indikatora ROB u određenim programima (12%), kao i nedostatak znanja kod direktnih/indirektnih budžetskih korisnika i nedovoljna spremnost na saradnju po pitanju ROB (10%). Da nema problema sa uvođenjem i primenom rodno odgovornog budžetiranja izjavilo je 12% JLS i GO, koliko ih je i navelo druge probleme, koji se nisu mogli kategorisati.

Među ostalim problemima koje su predstavnici JLS i GO naveli, državni revizori su izdvojili:  Nedovoljno razvijena svest o obavezi i prednostima programskog budžetiranja u odnosu na linijsko budžetiranje, kao i nedostatak analitičara koji bi u okviru DBK bili zaduženi za programski budžet i ROB; Ograničene nadležnosti gradske opštine koja nema status jedinice lokalne samouprave i nedostatak kapaciteta; Rodno odgovorni ciljevi se predvide u budžetskim dokumentima, ali se ne ostvare u potpunosti.

Delimično izostaje inicijativa ili aktivizam radnih tela iz ove oblasti, ali i konkretizovana edukacija u smislu znanja na kojim se sve poljima može delovati i postići ravnopravni status polova. Neophodna je i edukacija rukovodstva, kako bi se povećala svest o značaju rodne ravnopravnosti.  S obzirom na to da se budžet opštine izrađuje u skladu sa članom 112 Zakona o budžetskom sistemu, tačnije budžet je programski, najčešći problem je u nekompletnom predlogu od strane odgovarajućih stručnih službi koje predlažu programske aktivnosti i projekte koji će se finansirati u toku budžetske godine, koji najčešće ne sadrži ciljeve i indikatore, pa ni podatke vezane za rodno odgovorno budžetiranje.

Vezano za opštine potiskog regiona nema direktno i adekvatno postavljenih rodno odgovornih ciljeva pa se i dalje rodna ravnopravnost poistovećuje sa boravkom dece u predškolskoj ustanovi i školi, što svakako jeste bitna oblast, ali za ovo pitanje ne i goruće pitanje koje treba unapređivati.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име