-Želimo to da menjamo, po prvi put smo otvorili dijalog i smatramo da je veoma važno govoriti o tome otvoreno, senzibilisati relevantne institucije, a to svakako jesu škole, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, lokalna samouprava, kaže Danica Jovanović iz Udruženja Roma Novi Bečej.
Kada je Danica Jovanović sa 13.5 godina prisilno udata za nepoznatog čoveka koji je bio šest godina stariji od nje i đačku knjižicu sa odličnim uspehom zamenila šerpama i pelenama život joj se okrenuo naglavce.
Danica je jedna od malobrojnih Romkinja koje nisu prihvatile negativnu tradiciju običajnog prava i posle 7 godina izašla je iz nametnutog braka : „ Sada sam aktivna aktivistkinja. Nastavila sam dalje svoje obrazovanje. Diplomirala sam menadžment prošle godine. “ Motivisana ličnim primerom Danica je jedan od najaktivnijih zastupnica prava Romkinja i borbe protiv svih oblika diskriminacije i predsednica Udruženja Roma Novi Bečej. Koje su posledice ugovorenih maloletničkih brakova na život mladih Romkinja, kao i na samo društvo uopšte i na koji način se on može rešiti, neka su od pitanja koja je pokušala da reši diskusija održana u Novom Bečeju u okviru projekta „Aktivna inkluzija Roma i Romkinja na zapadnom Balkanu“, koji sprovodi koalicija organizacija iz Srbije, BiH i Crne Gore, a finansira „CARE International“ iz Sarajeva. Danica Jovanović, izrazila je zadovoljstvo što sa svojim kolegama iz BiH i Crne Gore ima priliku da govori o pitanju vrlo važnom za romsku zajednicu, ali i čitavo društvo: „ Po prvi put otvoren dijalog između institucija i nevladinog sektora o kulturi prodaje i udaje maloletnih devojčica, što jeste u stvari i kultura Roma ovde u Banatu, duboko ukorenjena tradicija, negativna za žene. Unazad 14 godina pokušavamo da se borimo protiv ovog, problema, a u stvari to jeste običajno pravo Roma. Želimo to da menjamo, po prvi put smo otvorili dijalog i smatramo da je veoma važno govoriti o tome otvoreno, senzibilisati relevantne institucije, a to svakako jesu škole, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, lokalna samouprava.“ Običajno pravo ili kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda? Maloletnički i ugovoreni brakovi ukorenjena su tradicija Roma na ovim prostorima, ali u isto vreme predstavljaju i veliku tabu temu. U fokusu projekta „Aktivna inkluzija Roma i Romkinja na zapadnom Balkanu“ jesu, kako kaže i sam naziv, Romkinje u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, objašnjava Jadranka Milićević, vođa projekta, predstavnica organizacije „CARE International” iz Sarajeva: „Šta mi želimo? Želimo samo da Romkinje imaju normalne uslove za život, ali takođe da prepoznamo sve probleme sa kojima se romske zajednice susreću. Danas su naša tema bili ugovoreni brakovi ili rana udaja. To je nešto što nije običajno pravo iako se tako kaže i to je problem sa kojima se suočavaju mnoge mlade Romkinje, devojke, devojčice koje često kad ih pitate ne žele da se udaju, ali su primorane zato što to neko u njihovo ime odlučuje.
Kada se u jednoj lokalnoj zajednici događa da devojčice sa 12, 13 ili 14 godina budu prisilno uvedene u bračnu zajednicu sa negativnostima koje se javljaju kada dete sa toliko godina uđe u zajednicu, to onda ima posledice, pre svega, na zdravlje i psihofizički razvoj deteta, smatra Slavko Milić, službenik Policijske uprave Crne Gore.
Milić je angažovan od Centra za romske inicijative kao predstavnik policije koji direktno radi sa ciljnom grupom Roma i Egipćana: „Mi smo danas pokušali da prenesemo neka pozitivna iskustva koja smo imali u Crnoj Gori, jedan pozitivan primer koji se primenjuje u lokalnoj samoupravi opštine Nikšić, a koji su prihvatili mnogi akteri u lokalnoj zajednici, od centra za socijalni rad, lokalne samouprave, uprave policije, centra bezbednosti. Kroz jedan model dobre saradnje i međuinstitucionalne saradnje između lokalnih aktera u sprečavanju ovakvih destruktivnih pojava uspeli smo da sprečavamo upravo ove brakove koji su najsuroviji oblik kršenja ljudskih prava i koji, na neki način, uništavaju život devojčicama, pre svega, deo koji se odnosi na njihovo dalje obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i njihova prava koja se odnose na zapošljavanje.“
S obzirom na to da je utvrđeno da kod pripadnika Roma i Egipćana u Crnoj Gori, što je slučaj i u Srbiji i BIH, postoji visok stepen nasilja u porodici, realizacijom određenih projekata u saradnji sa nevladinim organizacijama, posebno sa Centrom za romske inicijative, došlo se do modela koji uspešno reguliše ovaj problem, navodi Milić: „Uspeli smo da prikažemo model kako treba postupati kada je ova oblast u pitanju, kroz multidisciplinarni operativni karakter, pre svega, kada je u pitanju tim koji je obrazovan u Centru za socijalni rad. U tom timu sede stručnjaci različitih profila, od sudija za prekršaje, tužilaštva, predstavnika policije, predstavnika centra za socijalni rad, do pedagoga, psihologa, lekara itd. Samo jedan takav operativni tim može da raspolaže podacima iz svih oblasti i to je ključ rešenja problema kada je u pitanju nasilje u porodici.“ Do sada institucije sistema nisu adekvatno reagovale pripisujući negativnu pojavu maloletničnih brakova kod Roma običajnom pravu. Osnovno pitanje koje se provlači u razgovorima tokom ovakvih skupova je kako bi reagovale institucije kada bi se maloletna devojčica neromske populacije primorala da živi u ugovorenom braku.
