Ko nije prošetao bečejskom „Pogačom“ i pio vode iz „žutog bunara“ na njoj, taj i nije bio u Bečeju! Ova krilatica kruži Bečejom tačno 105 godina, jer je krajem 1911. godine trg u centru najveće varoši uz obalu našeg dela Tise poprimio kružni oblik i Bečejci su ga nazvali Pogača.
Tačnje, dotadašnja kaldrma, kojom je trg bio popločan, presvučena je asfaltnim slojem u kružnom obliku, što je bečejsku čeljad asociralo na „pogaču“. Tokom vremena ime trga se menjalo, ali je to za Bečejce bila samo činovnička nužda, dok se u svakodnevnoj upotrebi stalno koristio termin – Pogača. Tako će, nema sumnje, i nadalje biti, bez obzira na novi izgled bečejskog trga, čija je totalna rekonstrukcija u žiži aktuelnih investicionih dešavanja u gradu kraj Tise.
-Zahtev lokalne samouprave kao investitora i Bečejaca jeste da se pri uređenju novog trga ne zanemari tradicija, pa će asocijacija na „pogaču“ biti u motivu kruga popločanog crvenom i žutom bojom, pojašnjava nam arhitekta u Direkciji za izgradnju Bečeja Andrea Govedarica. Osnova novog trga biće u jednom nivou, kako bi se omogućilo kretanje trgom omogućilo i osobama s invaliditetom.
Centralni gradski trg u Bečeju formiran je polovinom 19. veka, kada su na tom prostoru počela da niču arhitektonska zdanja i stvaraju konture trga. Do pred sam kraj 19. veka, okružen prostor je bio mesto gde je bila zelena pijaca, pa se zbog toga i zvao Pijačni trg. Kad se 1896. godine obeležavao milenijum od dolaska Mađara u Panoniju, trg je prvi put promenio ime u Trg Sent Ištvana. Posle Prvog svetskog rata, centralni gradski prostor menja naziv u Karađorđev trg. Tokom Drugog svetskog rata, okupaciona vlast Mađarske vratila je trgu ime Sent Ištvan. Oslobođenjem od fašizma 8. oktobra 1944. godine, prostor dobija ime Trg oslobođenja, koji je i danas na snazi. Ponavljamo, samo za administrativne potrebe, jer za Bečejce je to i dalje – Pogača!
S vremenom je trg menjao izgled, ali je 67 godina to bila kružnica, kojom su se Bečejci ponosili. I više nego što treba, pa je na njoj, ispred Srpske pravoslavne crkve bila improvizovana autobuska stanica. „U srcu“ grada, ponosno su govorili Bečejci, ne mareći što su kolovoz i trotoar bili crnji od železničke pruge. Ne daj bože da je neko imao malo duže pantalone, i još svetlije boje, ili bele patike… Posle par koraka po izlasku iz autobusa sve bi bilo zamazano od prljavog asfalta.
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka odlučeno je da se gradski trg totalno renovira i postane pešačka oaza. To je bio prvi uslov potencijalnim projektantima. Posle konkursa, prihvaćen je projekat poljskog arhitekte Viktora Jackeviča, koji je, nekako u isto vreme, realizovao projekat zgrade Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Čitav projekat je oplemenjen spomenikom „Pobeda“, rad njegove supruge vajarke Kristine Plavski Jackevič. Ali, Bečejci ne bi bili Bečejci da i spomeniku nisu dali špicname „Nataša“. Sve je jasnije ako se zna za još jednu krilaticu vezanu za Bečejce, koja glasi: „Ako ste bili u Srbobranu i niste bili napijeni, Turiji i niste bili nabijeni, i Bečeju, a niste bili olajani, onda i niste bili u tim mestima“.
Kad je 29. novembra 1979. godine novi trg otvoren, mišljenja su bila podeljena. Većina je bila oduševljena, pogotovo gosti sa strane, ali bilo je i nostalgičara za starom „pogačom“ po kojoj je biciklom moglo u krug da se vozi do iznemoglosti ili motorom dok ima benzina.
-Ovo je trg na kom treba da se okupljaju ljudi. Po svojim gabaritima, prostor je nešto veći od uobičajenog, pa sam zbog toga napravio udubljenje, koje je, ustvari, svojevrsni amfiteatar. Svakodnevno treba nešto da se dešava na ostrvu u polukružnoj fontani sa slapovima, a posmatrači bi u hodu ili stojeći sa stepeništa pratiti aktivnost. A kad smo već kod fontane, hladna voda na slapovima leti bi za pet stepeni Celzijusovih trebalo da smanji temperaturu vazduha, a zimi da je za toliko poveća, govorio je u vreme izgradnje trga, koji je ovih dana otišao u legendu, autor Viktor Jackevič.
Međutim, nova „pogača“ kao da je bila „gubava“. Umesto da okuplja ljude, oni su se preselili u obližnju „zelenu ulicu“. Samo bi se okupljali u vreme neke manifestacije, pa odmah zatim pravac u bašte kafića pomenute ulice. Nema veze što se na pola metra od njihovog stola kreću automobili, čistači ulica pre podne dižu oblake prašine, oni su se uporno prikazivali ostalima kao eksponati na muzejskoj izložbi. A na trgu je sve to moglo da se realizije, ali bez izduvnih gasova iz automobila, prašine… Tome je doprinelo to što su neke porodične kuće, koje su pretvorene u uslužne lokale, pripadale tada „važnim“ ljudima. Uz to, gradski oci nisu poslušali projektanta i umesto hladne vode, niz slapove su pustili „žutu vodu“ iz geotermalnog bunara, koja je, umesto da smanji, povećavala temperaturu na granitnom trgu, a i brzo se stvarao sloj žebokrečine na površini vode u fontani. Epilog je poznat. Zatvorena je slavina i fontana je decenijama, tačnije 37 godina, zvrjala prazna.
Sve je otišlo u legendu, sem „Nataše“. Međutim, ni ona neće ostati na autohtom mestu, već će se preseliti na novu lokaciju kraj Tise. Nije mogla da izbegne sudbinu ostalih spomenika na trgu, ali je, bar, ostala netaknuta. Spomenik kralju Petru I Karađorđeviću je sačuvan u okrnjenom stanju i posle pola veka postavljen u neposrednoj blizini trga, a ostali spomenici sa trga nestali su bez traga. Međutim, neće novi trg biti bez spomenika.
-Na trgu će biti svetlosna skulptura, koja će moći da prati tehnološka unapređenja. Kad smo kod svetlosti, osvetljenje će biti stubno uz prostor za kretanje, izuzev dijagonalne staze, koju će pratiti podno osvetljenje. Prostori za kretanje i mirovanje se međusobno prepliću. Povezaće se osnovni pešački pravci i dijagonalni od zgrade Mašinske škole do Robne kuće. Između će postojati mesta za mirovanje kroz različite ambijente. Biće naglašen plato ispred Gradske kuće, pa zeleni deo naspram zadužbine Eufemije Jović. Ispred obe crkve, pravoslavne i rimokatoličke, biće platoi za mirovanje. Trg će imati i dve fontane. Parternu, kod zgrade Gradske kuće, i centralnu s promenljivim ambijentom, koja će imati svetlosnu igru noću, a vodenu danju, otkriva pojedine detalje novog trga Andrea Govedarica.
Najveći ovogodišnji investicioni poduhvat infrastrukturne prirode, vredan 111 miliona dinara, poveren je konzorcijumu izvođača okupljenom oko firme „Put – invest“ iz Bačkog Petrovca. Radovi su započeti 15. septembra i trebali bi da budu gotovi za 210 rada. Kako u građevinarstvu uvek postoji neko „ali“, pogotovo što se bliži zima, biće dobro da novi trg bude poklon gradu za opštinski praznik – Dan ravnopravnosti, koji se obeležava 1. avgusta.
-Veliki posao je u toku, jer smo iskoristili priliku za podzemne radove oko rekonstrukcije vrelovoda i spojimo severni i južni krak gradskog toplovoda. Zato, tražimo strpljenje sugrađana, pogotovo što ovim ne završavamo uređenje centralnog dela grada. Rekonstrukcija zadužbine Bogdana Dunđerskog, koja je bila višedecenijsko ruglo ispred Gradske kuće, je završena. U toku su rekonstrukcije oba hrama, pravoslavnog posvećenog Svetom velikomučeniku Georgiju i rimokatoličkog posvećenom Uznesenju Marijinom. U planu su nam uređenja fasada Gradske kuće, zadužbine Eufemije Jović i Gradskog pozorišta Bečej. Kad sve to bude gotovo, a biće, Bečej će imati jedan od najlepših centralnih gradskih trgova sa očuvanim arhitektonskim jezgrom iz druge polovine 19. i početka 20. veka. Tome treba dodati i rekonstrukciju prilaznih pravaca trgu, kako bi imali zajedničku ambijetalnu celinu c novim trgom, najavljuje predsednik opštine Bečej Dragan Tošić nastavak kozmetičkih radova u centru Bečeja.
