U skladu sa članom 47. stav 1. Zakona o javnom informisanju (“Službeni glasnik RS, broj 43/03 i dr.) Demanti na demanti: „Tamara Ivanišević: Mitrović ne demantuje, već pokušava da se opravda pred javnošću“ prenosimo u celosti:
Zbog izuzetno velikog interesovanja građana Bečeja za informacijama u vezi sa JP “Vodokanal” Bečej koje sam dostavio medijima, osećam potrebu i obavezu da se po poslednji put na ovu temu obratim, imajući u vidu nekorektnosti koje je iznela gospođica Tamara Ivanišević u svom demantiju na portalu “Moj Bečej”.
Krenuo bih od kraja njenog izlaganja. “Tačno je da je Bečej mala sredina i verujem da se zna ko je ko i ko je na kojoj adresi”, citirano u suštini jeste klasična pretnja koja je izazvala uznemirenje građana a upućena je prema više lica – konkretno svima onima koji su komentarisali Ivaniševićkino i ponašanje Kekić Dalibora, što je svima nama poznato da je stil imenovane. Podsećam javnost da reči takvog sadržaja predstavljaju krivično delo Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ RS stav 2, ali nije moje da to kvalifikujem, nego se iskreno nadam da će se nadležni organi gonjenja sa izrečenom pretnjom kao i sa svime što sam izneo, baviti.
Povodom ovoga, ja lično se jesam uznemirio i već danima svoju decu svakodnevno taksiram na relaciji kuća – škola jer znam do koje mere su Tamara i Kekić spremni da idu – dobro se poznajemo. Stoga policiju javno pozivam da ispita gospođicu Ivanišević da se izjasni šta je pod navedenim “zna se ko je na kojoj adresi” podrazumevala.
Jeste, istina je da sam formalno ja angažovao pomenute revizore i advokata u ranijem periodu, koje uzgred nisam ni poznavao – ali po njenom nalogu, odnosno pretnji (stavljala je u izgled pitanje moje direktorske pozicije, moj ugled, sukob interesa i dr.). Takođe sam morao da zaposlim partijski kadar – studenta prava Aleksandra Džigurskog (40 godina star), koji je de fakto obavljao pravne poslove u preduzeću, a koji je prethodno u Prekršajnom sudu Bečej proneverio ozbiljne iznose za sudske takse zbog čega je i procesuiran, te mu je radni odnos u istom prestao.
Za revizijsku “istragu” mog poslovanja u JP “Vodokanal” Bečej, sadašnje rukovodstvo je bez javne nabavke male vrednosti angažovalo revizorsku agenciju za svotu od 558.000 dinara. Ta ista revizijska kuća je znači angažovana bez zakonite procedure a u revizijskom izveštaju meni stavljaju na teret da nisam po slovu zakona sprovodio javne nabavke. Navodim da je advokatu iz Novog Sada Zeveđi Oliveru, samo za rad na novoj sistematizaciju, uplaćeno 200.000 dinara (izrada sistematizacije bi trebalo da bude posao koji obavlja jedan od zaposlenih u okrivu svog redovnog posla za mesečnu platu od oko 50.000 dinara) pa zašto je onda taj posao poveren advokatu da ga uradi za višestruku sumu novca? Pitam se (mada u biti znam odgovor) ali da li se naknada advokatu određuje po principu “pola pije pola Šarcu daje”? Posle se pitamo zašto javna preduzeća nemaju sredstava i posluju sa gubicima. Za sve navedeno postoji autentična dokumentacija koja će biti ustupljena nadležnim državnim organima.
Na kraju bih građanima Bečeja, kao nestranačka ličnost izneo suštinu: prevareni smo i uvučeni u probleme svi – građani, gospodin Vrebalov koji takođe nije ljubitelj hajdučije, mnogi stručni ali “partijski neposlušni” kadrovi u JP “Vodokanal” Bečej i naravno ja koji nisam za vreme svog kratkog mandata ostvario ama baš nikakvu protivpravnu imovisnku korist, niti za sebe niti za bilo koje privatno preduzeće, a naprotiv javno preduzeće sam tehnički unapredio i uveo u pozitivno poslovanje za razliku od rukovodećih garnitura pre i posle mene.
Moral i kredibilitet gospođice Ivanišević se najbolje oslikava u sledećem podatku: imenovana je već posle godinu dana vršenja funkcije potpredsednika Opštine Bečej konkurisala za sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu (24.06.2013. g. je prema podacima sa sajta Visokog saveta sudstva, pod rednim brojem 27 sa njom obavljen razgovor u svojstvu kandidata na konkursu za sudiju). Šta ovo znači i koliko je ozbiljno prosudite sami. Vreme je pokazalo da nije postala sudija, a svi možemo – budući da je poznato šta su uslovi da bi neko bio postavljen za sudiju (npr. stručnost, dostojnost…) samo da pretpostavimo zašto nije izabrana. Njen pokušaj da pobegne iz Opštine i to odmah po početku svog mandata samo govori koliko i ona sama veruje u svoj doprinos u radu u lokalnoj samupravi. Očigledno je tu samo dok ne uspe da se snađe i ode na drugo mesto. Na čelu Opštine se nalazi osoba koja nije uspela da istraje u svom prvobitnom poslu – pokušala je da radi kao advokat, ali očigledno to nije išlo pa se opredelila za mnogo lakšu varijantu, siguran “državni posao” tj. “šefovanje” po opštinskim upravama Bečeja i Novog Bečeja. Kako je bilo zaposlenima to oni najbolje znaju kroz šta su prošli i kroz šta i trenutno prolaze. Umesto da se bavi jednim od najprestižnijih profesija – advokaturom, draže joj je bilo da se bavi seoskom politikom. Odabrala je politiku a narod kaže politika je…
Što se tiče komentara i demantija Kekić Dalibora, isti je uspeo da u dve tri rečenice izrekne isto toliko uvreda i vulgarnosti (brat po alkoholu, budala, pokrij se ušima…) što ne iznenađuje jer svako ko ga poznaje zna da je to način i nivo komuniciranja njemu svojstven, da drugačije očigledno i ne zna ili ne ume jer ipak Kekić Dalibor i nije akademski građanin pa se od njega i ne očekuje akademski nivo.
Što se tiče suštine stvari, a po principu “ako koza laže rog ne laže” (kad smo već u izrekama) dostavljam javnosti na uvid račune po osnovu koji se vidi da je JP “Vodokanal” Bečej ispaltio firmi Stone design iz Beograda iznos od 120.000 dinara, za renoviranje Kekićeve kafane Peni Lejna, takođe i Ugovor o inostranoj stipendiji za kćer Kekić Dalibora koji je morao da se potpiše kako bih smanjio pritisak i reket koji je vršen. Građani Bečeja neka sami procenju da li ja ili Kekić Dalibor i Ivanišević Tamara govore istinu. Još jednom podvlačim da posedujem dokaze za svaku svoju tvrdnju. Nisam želeo putem medija da se objašnjavam sa Kekićem i Ivaniševićkom ali pošto su oni otpoečli ovakvu komunikaciju objavljivanjem neistina o meni, odlučio sam da se i ja obratim javnosti. Momenat obraćanja su odredili oni, meni je svejedno da li su izbori ili nisu. Da nisu počeli ni ja ne bih pisao demantije, veoma mi je žao ako zbog ovoga izgube i ono malo glasova što su imali.
Slobodan Mitrović s.r.
U prilogu: kopije faktura
