Dvadesetpetogodišnja Bečejka Karolina Kolar je još u osnovnoj školi pokazala interesovanje za svet hemije, a u gimnaziji se samo potvrdila želja za izučavanjem te nauke. Nakon uspešno završenih studija i mastera na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu, na odseku analitička hemija, htela je da ode na doktorske studije u Mađarsku. Ali, od te je zamisli odustala i vratila se u Bečej da traži zaposlenje. Posle povratka kući, u novinama je videla oglas za posao u Spomen – kući „Braća Tan“.
Nije oklevala da pošalju svoju radnu biografiju. Odgovor je željno iščekivala i nadala se najboljem. Na njeno zadovoljstvo, očekivani je poziv uskoro usledio, a nakon intervjua sa poslodovcem, koji se pokazao uspešnim, dobila je posao u tom kulturno – edukativnom centru u srcu Bečeja. Godinu dana posle, naša sagovornica kaže da joj ne nedostaje veliki grad, jer ovde ima sve što joj je potrebno.
– Iako Novi Sad ima velike prednosti u odnosu na Bečej, ipak je ovde mirnije, a i tu su mi porodica i prijatelji, objašnjava Karolina Kolar.
Za interesantni spoj nauke i umetnosti veli da je to nešto sasvim normalno, i da ih ne možemo razdvojiti jer su povezani na neki način.
– Posle godinu dana otkad radim ovde primećujem da je odnos sredine prema Spomen-kući „Braće Tan“ sve bolji i bolji, te da posetilaca ima iz cele Vojvodine, ali i iz inostranstva. Sada, zadovoljna poslom kojim se bavi, zadaci je ispunjavaju, iako ne radi striktno ono za šta se na fakultetu školovala.
– Koliko volim hemiju, toliko volim i rad sa decom, a to mi ovaj posao omogućava. Jer, kroz razne radionice mogu da se bavim naukom, ali i da se družim sa mladima, koji su česti posetioci, navodi ona.
Kada ne radi, mlada Bečejka vreme provodi sa porodicom ili prijateljima, ali voli i da ode na čas salse, pored toga, rekreativno igra odbojku i pliva. Njena poruka mladima za kraj našeg razgovora jeste ta da rade ono što vole, da budu uporni, ali ujedno i otvoreni za nove mogućnosti.
Jelena Mitrović, polaznica obuke „Pokreni mehanizam“
