Za pozicije vezane za mlade u vojvođanskim opštinama iz lokalnih budžeta izdvajaju se minimalna sredstva, organizacije civilnog društva i dalje se bore protiv korupcije jer zloupotreba ima mnogo, nadležni ne radi svoj posao u meri kojoj bi trebalo, dok je osiromašena novinarska profesija lak plen za političare i ekonomske moćnike, zaključak je panel diskusije održane u petak 24. oktobra u zgradi opštine Bečej gde su govorili Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nenad Radojčić i Zoran Bašić iz Društva protiv korupcije i Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih, organizatora skupa.
O nezavidnom položaju mladih u Vojvodini govorio je Aleksandar Đekić, predsednik Bečejskog udruženja mladih, koji je predstavio istraživanje sprovedeno u svim opštinama i gradovima u pokrajini.
– Nakon istraživanja koje smo sproveli u toku ove godine u okviru projekta „Ka odgovornijem sprovođenju omladinskih politika u Vojvodini“, došli smo do zaključka da je položaj mladih veoma težak, odnosno da su mladi marginalizovani. To smo zaključili iz razloga tog što se za pozicije za mlade iz budžeta lokalnih samouprava izdvaja veoma mali iznos, koji se uglavnom kreće do 0,7 odsto budžeta na godišnjem nivou. To su veoma mali iznosi sredstava. Takođe, s tim se može dovesti u vezu i to što od nekih 330.000 mladih koliko ih živi u Vojvodini prema poslednjem popisu, čak 260.000 živi u Novom Sadu i ostalim većim gradovima, a sele se i u druge države, rekao je Aleksandar Đekić.
Uloga civilnog društva u borbi protiv korupcije jeste u tome da, pre svega, animira građane, kako bi sami umeli da prepoznaju korupciju. Kao drugo, kako da se suprotstave i da se i same bore protiv korupcije. Pored toga, nevladine organizacije za zadatak imaju i da pokrenu državne organe i institucije da rade svoj posao, naročito pravosuđe i policiju, objašnjava Zoran Bašić. Prema njegovim rečima, iako je zakonska regulativa znatno poboljšana, naročito u domenu javnih nabavki, koje su sinonim za korupciju, prema istraživanjima, prostora za poboljšanje i smanjenje prostora za zloupotrebe ima još.
– Što se tiče novog zakona o javnim nabavkama, mnogo je bolji od prošlog zakona, a to se pogotovo odnosi na javne nabavke male vrednosti. Po novom zakonu, sve javne nabavke idu na Portal Uprave za javne nabavke. Tako, i u slučaju nabavki male vrednosti možemo sa portala da pratimo dokumentaciju, može da se prati ceo postupak do zaključenja ugovora. Međutim, ostao je sledeći problem. Naime, „mali naručioci“, oni koji uglavnom sprovode nabavke male vrednosti, pre svega tu mislimo na mesne zajednice, osnovne škole, oni pripremaju dokumentaciju, sprovode postupke, ali nemaju kadrovski kapacitet za te poslove. Mislimo da bi ulogu sprovođenja postupka u ovim slučajevima trebalo da preuzmu njihovi osnivači, odnosno opštine. Pored toga, trebalo bi edukovati i ponuđače. Naime, iako sad sve može da se prati preko Portala, ponuđači ne umeju da prepoznaju nezakonitosti, istakao je Bašić, predsednik Društva protiv korupcije.
U medijima u Srbiji prosečne plate izuzetno su niske, mladi novinari predstavljaju potrošnu robu, a sve su to idealni uslovi za negativne pojave kada su medijske slobode u pitanju. Osiromašena profesija je mnogo lakši plen za cenzuru. Sa tim se novinarska udruženja teško bore. Takođe, pojedini mediji bacaju profesiju pod noge, zastupljena je i „eklatantna autocenzura“ – primati novac da biste nešto što je oglas napisali kao vest.
– Takozvana sofisticirana cenzura, sprega političara i ekonomskih moćnika, nije specijalitet Aleksandra Vučića, on je samo nasledio i unapredio ono što je radila vlast za vreme Borisa Tadića, a i sve „posle petooktobarske vlasti“. Došli smo u situaciju da je teško naći na nacionalnim medijima nešto što nije cenzurisano. Imamo i nekoliko časnih izuzetaka, koji se dosta dobro nose sa pritiscima od političke vlasti do tajkuna, kao i kod internet medija, jer su to uglavnom mediji koji imaju projektno finansiranje kao za vreme devedesetih godina, kazao je Dinko Gruhonjić.
U naročito lošem položaju jesu mladi novinari.
– Srbija je rekorder po broju registrovanih medija, iako je marketinško tržište malo. Otud i pitanje zašto se toliki broj medija registruje, kada bi cilj, kada osnivate preduzeće, trebalo da bude taj da makar poslujete na „pozitivnoj nuli“. Medijska industrija ja svakako u krizi, ali i kad se zaposle u nekim medijima, postoji jedna vrsta izrabljivanja mladih novinara, što se obično završava menjanjem tih mladih novinara kao na filmskoj traci. Zaposlite ga, ne dajete mu platu šest meseci, on, naravno, ode, onda uzmete nove žrtve, a to su uglavnom veoma mladi ljudi koji se više nikada neće vratiti u novinarstvo, naveo je Gruhonjić.
Predsednik NDNV-a govorio je i o pritiscima na novinarstvo, koja je naročito izražena na lokalu, gde je medije lakše ucenjivati uskraćivanjem finansiranja, zarad afirmativnih i povoljnih izveštavanja.
– Pritisak na medije u Srbiji postoji, to je kombinacija ekonomskog i političkog pritiska. Ekonomski pritisak je, zapravo, ucena za medije da se ne bave istraživačkim novinarstvom, jer se svako pravo istraživačko novinarstvo bavi prljavim tokovima javnog novca, znamo ko upravlja time, ko se obogatio na taj način tokom devedesetih godina, a i posle toga. Mislim da je to naročito izraženo na lokalu, jer su oni mnogo siromašniji u odnosu na nacionalne medije i samim tim su lakši plen za ucenu, jer su, praktično, oslonjeni isključivo na budžete lokalnih samouprava, gde postoji klasični politički pritisak, gde, kada ne izveštavaš po njihovom ukusu, a po njihovom ukusu je da se novine pretvore u njihovu slikovnicu, onda ti oni neće novac iz budžeta. Imamo ružan primer upravo u gradu u kom se sada nalazimo, gde lokalna vlast nije našla za shodno da raspiše konkurs za javno informisanje, a danas je 24. oktobar, što je i protivzakonito i baš me zanima da li će neko zbog toga odgovarati, kategoričan je Gruhonjić.
Programsko budžetiranje, odnosno projektno finansiranje, predstavlja efikasan mehanizam za reforme po pitanju budžetiranja. Iako je u pitanju zakonska obaveza, već je stavljeno pod znak pitanja da li će od 1. januara 2015. godine u Srbiji zaživeti programsko budžetiranje.
– To bi značilo bolje upravljanje učinkom javne uprave, predstavlja veću odgovornost korisnika budžeta, kao i uspostavljanje snažnijih veza između godišnjih budžeta, ali i utvrđivanje prioritetnih rashoda i sprovođenje javnih politika, te i veću transparentnost potrošnje. Za razliku od linijskog budžeta, gde smo imali situaciju da su troškovi bilo kakve vrste vezani za aproprijacije, imaćemo situaciju da se budžetski korisnici za sredstva vezuju preko projekata, pa će ti projekti, praktično, da crpe sredstva, objasnio je ekonomista Nenad Radojčić iz Društva protiv korupcije.
U diskusiju se uključio i predsednik skupštine opštine Bečej Peter Knezi izrazivši zabrinutost zbog predstojećeg, novog, načina budžetiranja i istakao to da u ovom načinu kreiranja lokalnih kasi nema prenošenja dugova u narednu godinu, kao što je to slučaj bio.
– Prema prirodi ponašanja 90 odsto lokalnih samouprava te se stvari olako shvataju. Ono što se nakupi u novembru, prebacićemo u decembar, pa u januar. Bojim se da će Vlada izmeniti propise, a da ćemo mi, lokalne samouprave, biti u problemu. Mi ovde o tome moramo da razmišljamo, jer će republički budžet sigurno kasniti, nećemo imati ni parametre, istakao je Peter Knezi.
Zamenica glavnog i odgovornog urednika lista „Bečejski mozaik“ Kristina Demeter Filipčev govorila je o pritiscima na lokalne medije.
– „Bečejski mozaik“ je navikao na razne tužbe. Neke gubi, neke ne gubi, neke se vraćaju na ponovno suđenje, imamo i najave novih tužbi, takođe od lokalnog funkcionera, preti se i pritiska se telefonom, pritiska se i na taj način što se odugovlači sa davanjem informacija. Moj je utisak da je ovde u opštini Bečej teže stići do informacija nego u tajnoj službi. A kad si medij onda je važno da na vreme, odnosno, brzo dobiješ informaciju. Nema odgovora, nema pravih događaja, o nekim događajima saznaš kada „piar“ saopšti, šlag na torti su tužbe i pretnje, i telefonski razgovori, objasnila je Demeter Filipčev.
Panel diskusija deo je projekta „Ka odgovornijem sprovođenju omladinskih politika u Vojvodini“ koji, uz podršku Fonda za otvoreno društvo, realizuje Bečejsko udruženje mladih.
Skupu su, iz lokalne samouprave, prisustvovali pomoćnik predsednika opštine zadužen za odnose s javnošću Slobodan Malešev, predsednik skupštine, predstavnica Lige socijal – demokrata Vojvodine, novinari i nekoliko građana.
