Iako priželjkuju plate od 65.000 do 100.000 dinara, mladi u Srbiji su u julu ove godine zarađivali u proseku nešto malo manje od 52.000 dinara.
Uprkos tome što većina i dalje samo može da sanja plate veće od 550 evra, dobar deo mladih, mlađih od 30 godina zadovoljan je što u ovakvom okruženju u Srbiji uopšte i ima posao.
Krovna organizacija mladih nedavno je objavila alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih, a u njemu jedan od prvih razloga zbog kog oni između 15 i 30 godina starosti žele da napuste Srbiju je upravo nezaposlenost.
Ove godine je nezaposlenih, prema ovom izveštaju, nešto više od 104.000, dok je zaposlenih mladih, prema podacima iz Istraživanja o registrovanoj zaposlenosti, koje se zasniva na podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, u drugom kvartalu ove godine bilo je 323.373. Slično ih je bilo, kako napominju u Republičkom zavodu za statistiku, i prošle godine.
– Prosečna zarada bez poreza i doprinosa mladih između 15 i 29 godina u julu 2020. iznosila je 51.898 dinara i u odnosu na jul 2019. nominalno je veća za 12,7 odsto, kažu za Danas u RZS, napominjući da je prosečna neto zarada zaposlenih u istoj starosnoj grupi u julu prošle godine bila nešto veća od 46.000 dinara.
Iako mladi trenutno u Srbiji zarađuju u proseku 440 evra, oni koji žive Beogradu ili Vojvodini priželjkuju plate od 700 do 850 evra, dok bi mladima iz drugih delova Srbije plate od 550 do 700 evra zadovoljile potrebe za dostojanstvenim životom.
– Mladi već godinama unazad kao ključan problem i razlog zašto odlaze navode nezaposlenost i to zaista treba staviti u korelaciju sa kvalitetnim i dostojanstvenim životom. Jer ako nemaju primanja ne mogu da se osamostale, ako ne mogu da se osamostale i žive sa roditeljima i to utiče na kvalitet života i to je vrlo povezano, kaže za Danas generalni sekretar Krovne organizacije mladih Stefan Đorđević.
Njihovo istraživanje obuhvatilo je više od 1.200 mladih iz cele Srbije i to je pokazalo da više od 63 odsto njih živi u porodičnom stanu, samo 19 u iznajmljenom i devet odsto u svom.
Đorđević napominje da 63 odsto ispitanika ne zarađuje ali da treba imati u vidu da su u toj kategoriji i oni mladi koji se još školuju.
Kada se radi o zaradama, pet odsto njih zarađuje više od 80.000 dinara, 8,8 odsto između 50.000 i 80.000 dinara, 12 odsto zarađuje od 30.000 do 50.000 dinara, a 10 odsto 30.000 dinara ili manje.
Na pitanje koliko im treba za dostojanstven život tri četvrtine njih je reklo da bi za to bilo dovoljno od 65.000 do 100.000 dinara.
– Oni iz Vojvodine i Beograda su govorili da su plate iznad 80.000 dovoljne za pristojan život, dok su mladi iz drugih krajeva zemlje tražili manje, odnosno zadovoljili bi se i sa platama od 65.000 dinara jer imaju i manje prilike za posao, ističe Đorđević. Kako kaže, jako malo njih zarađuje onoliko koliko misle da bi trebalo da bi bolje živeli.
Istraživanje je pokazalo da postoje ogromne razlike između Beograda i Vojvodine u odnosu na ostatak Srbije.
– U Beogradu i Vojvodini mladi najlakše dolaze do posla, što pokazuje centralizovanost i to koliko su veće prilike u velikim centrima za zapošljavanje, dok su drugi u težem položaju da dođu do posla, što se kasnije odražava i na njihovo poverenje u demokratiju, institucije, čak i na to to kako gledaju na vrednosti, napominje Đorđević.
Uprkos tome što ne zarađuju onoliko koliko bi hteli mladi su u Srbiji zadovoljni, 49 odsto njih je reklo da je zadovoljno poslom koji radi, 22 odsto čak veoma zadovoljno, dok je nezadovoljnih 30 odsto.
– Imamo situaciju u kojoj veliki broj mladih ne radi a i oni koji rade rade za plate koje su niže od onog što oni smatraju da je potrebno, ali su svesni okruženja i zato srećni što imaju bilo kakav posao u odnosu na svoje kolege koji se muče da dođu do bilo kakvog posla, napominje Stefan Đorđević.
On kaže da nije bitno naći samo posao, već da je važno i da li taj posao pruža puna radna prava, da li banka taj posao prepoznaje kao kreditno sposoban, da li je plaćeno zdravstveno.
– Evidentno je da mladi imaju problem da nađu posao, dosta se priča o tome, zato treba kreirati poslove za mlade, doneti konkretne mere jer one mogu da naprave suštinsku razliku. Mere koje će ciljano uticati na to da se popravi situacija na tržištu rada mladih. Da vidimo da li će mladi sa rurala dobiti podsticaj da pokrenu biznis, da li je moguće uopšte zaposliti van Beograda, Novog Sada ili Niša, kaže Stefan Đorđević.
On dodaje da je njihovo istraživanje pokazalo da najmanje problema da pronađu posao imaju mladi koji su završili srednje stručne škole i oni sa višim školama, da najviše problema imaju oni samo sa osnovnim obrazovanjem, potom slede oni sa srednjim opštim obrazovanjem i fakultetima.
Izvor: Danas
