Mladu Bečejku Nadu Mandić od malena su zanimali vodeni sportovi, pa je tako sa osam godina počela da se bavi plivanjem.
Dve hiljade i trinaeste godine ŽVK „Bečejac” ponovo počinje sa radom, i ona prekida da trenira plivanje i okušava se u vaterpolu. Za samo sedam meseci treniranja uspela je da uđe u reprezentaciju Srbije, i da se, takoreći, nametne treneru beogradske Crvene Zvezde.
U taj klub prelazi u januaru ove godine, i igra na poziciji centra ili zgodni bek. Kako ona kaže okolina na to da trenira vaterpolo uglavnom reaguje pozitivno, mada uvek ima neko ko bi joj rekao da je to pregrub sport za devojku.
Sada živi u Beogradu i ide u Drugu ekonomsku školu.
-Malo mi je bilo teško u početku da se naviknem na život u domu, nova sredina, nepoznati ljudi ali drugari su mi dosta pomogli, pa sam se brzo prilagodila. Sviđa mi se što su mi treninzi usklađeni sa školom, ponekad bude malo tesno, ali mi profesori izlaze u susret. Volela bih da u budućnosti igram u nekom španskom klubu. Zahvaljujući vaterpolu sam upoznala mnoge nove drugare, i dosta sam proputovala, ispričala nam je šesnaestogodišnja vaterpolistkinja. Kao i svaka mlada osoba, i ona ima svoje idole. Nada uzore vidi u španskoj vaterpolistkinji Dženifer Pareji Lisande i u srpskoj Ivani Ćorović.
Mlada nada srpskog vaterpola sa novim klubom, Crvenom Zvezdom, osvojila je duplu krunu ove godine, i kako ističe, nije ni sanjala da će joj se ovo desiti za samo godinu ipo dana treniranja. Planira da se ovim sportom bavi profesionalno, a i da nastavi da se školuje.
Volela bi, kako nam je rekla, da tokom ostvarivanja tih ciljeva, odricanja ne bude.
Jelena Mitrović, polaznica obuke „Pokreni mehanizam”
