Direktorka Izabela Šormaz pozdravila je prisutne u ime slavljenika | Foto: Vlastimir Jankov
Direktorka Izabela Šormaz pozdravila je prisutne u ime slavljenika | Foto: Vlastimir Jankov

Svečanom akademijom sadržajnog programa i dobrotvornim balom, Narodna biblioteka Bečej obeležila je 118. rođendan. Iako je rođendan bečejske bibliteke 19. decembra, zbog zauzetosti onih koji slave ili odlaze na slavlje Svetog Nikole, sve je organizovano tri dana ranije.

Davne 1898. godine Velika opština Stari Bečej donela je Predlog pravilnika o postavljanju, smeštaju i rukovanju Opštinskom narodnom bibliotekom. Celokupan tadašnji knjižni fond bio je neznatan i smešten u drvenom sanduku za ogrev!?

-Prvi upravnik bečejske biblioteke, učitelj Janoš Kiš, imao je snažnu viziju, kada je 1899. godine napisao da će biblioteka vremenom postati ustanova od neprocenjivog značaja čitavog regiona. Vremenom je tako postalo i svi koji radimo u kući današnjeg slavljenika ponosni smo na tu činjenicu, samo je deo onoga što je u pozdravnoj besedi rekla direktorka bečejske Biblioteke Izabela Šormaz.

Od mizernog knjižnog fonda u sanduku za odgrev, do preko 100.000 naslova na policama lepo uređene centralne Biblioteke u Bečeju s ograncima u Bačkom Gradištu, Bačkom Petrovom Selu i Radičeviću, prošlo je nešto više od veka. U godini koja je na izmaku, Biblioteka ima 4.160 članova, a 4.836 korisnika pročitalo je 70.496 knjiga. Istovremeno, bibliotečki fond je obogaćen sa  4.801 novim naslovom, od kojih 1.147 na srpskom i 3.654 na mađarskom jeziku.

Nadahnuto je govorio direktor Gradske biblioteke Novi Sad Dragan Kojić | Foto: Vlastimir Jankov
Nadahnuto je govorio direktor Gradske biblioteke Novi Sad Dragan Kojić | Foto: Vlastimir Jankov

-Iz onoga što smo čuli u pozdravnoj besedi, a i onoga sa čim smo se mi u matičnoj biblioteci upoznali tokom godine za nama, bečejska Biblioteka je imala sadržajnu godinu. Kad to kažem, pre svega mislim na rad brojnih radionica i aktivnostima kroz negovanje čitalačkih navika. Današnji slavljenik je ispunio važan zadatak, a to je da se nađe u središtu kulturnog i umetničkog razvoja zajednice kojoj služi i da utiče na oblikovanje njenog kulturnog identiteta, apostrofirao je, između ostalog, direktor Gradseke biblioteke Novi Sad Dragan Kojić u svojoj nadahnutoj besedi.

Prigodnim rečima skupu su se obratile i slavljeniku uputile čestitke pomoćnica predsednika opštine Daniela Doroslovački i odbornica lokalnog parlamenta Edit Silađi.

Prisutni na svečanoj akademiji premijerno su videli dokumentarni amaterski film u produkciji Kluba zavičajaca, koji deluje pri Narodnoj biblioteci Bečej, imena „Otrgnito od zaborava“, koji je piča o dvojici znamenitih muzičara, kompozitoru preko 650 pesama, osnivaču i prvom direktoru Muzičke škole u Bečeju i prvom horovođi Bečejskog hora Isidoru Hadnađevu, odnosno vrsnom violinisti i dobitniku Oskara za muziku 1972. godine Ištvanu Verebešu.

„Đidovci“ su „Kraljevskim kolom“ otvorili dobrotvorni bal | Foto: Vlastimir Jankov
„Đidovci“ su „Kraljevskim kolom“ otvorili dobrotvorni bal | Foto: Vlastimir Jankov

Na kraju su uručene svečane povelje čitaocima, saradnicima i ustanovama. U kategoriji odraslih priznanje je dobio Damir Krkobabić, kod dece to je učenik četvrtog razreda OŠ „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu Luka Hariš. U kategoriji najsardnici priznanja su dobili ugledni pronalazač i dugogodišnji saradnik sa ogrankom u Bačkom Petrovom Selu Ištvan Gilvazi i sekretar MZ Radičević Momčilo Stupar. Najškola je OŠ „Šamu Mihalj“ iz Bečeja. Najzad, posebno je dirljiv bio trenutak kada je priznanje uručeno Mariji Stefanov, koja je pre odlaska u penziju svih 35 godina radila u Biblioteci.

Neizbežni valcer odigrale su plesačice MKD „Petefi Šandor“ | Foto: Vlastimir Jankov
Neizbežni valcer odigrale su plesačice MKD „Petefi Šandor“ | Foto: Vlastimir Jankov

Čitav program svečane akademije oplemenila je vokalna solistkinja Nataša Katić Radosavljević uz klavirsku pratnju Jožefa Rihtera, kojima se pridružio Rastislav Rale Petričević na dobrotvornom balu, koji su otvorili članovi KUD „Đido“ čuvenim „Kraljevskim kolom“ i uz zvuke valcera plesna grupa MKD „Petefi Šandor“.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име