Udruženje žena „Citadela“ iz Srbobrana prisutno je na bečejskim etno bazarama. Tako je bilo na nedavnom „Festivala na Tisi – Tanderbal“, tako je sada na međunarodnom festivalu folklora „Bečej Folk Fest“. Među zapaženijim štandovima je onaj sa zimnicom Marije Fađaš (52). Mnoštvo tegli razne zapremine, a u njima đakonije brojnih ukusa, od kiselih, preko ljutih i pikantnih, do slatkih.
-I sve po dobroj staroj recepturi naših baka, ponosno veli Marija Fađaš. Moja porodica je imala baštu i voćnjak, te su baka i mama od ranog proleća do kasne jeseni pripremale zimnicu. Bila sam znatiželjna još kao devojčica i nije mi žao zbog toga. Kad sam se udala, iako sam zaposlena, nastavila sam s istim poslom. Zadovoljstvo mi je da po podne i uveče zasučem rukave i prihvatim se nimalo lakog, ali dragog posla. Imam ogromnu pomoć supruga Andora, koji pre podne, dok ja radim, opere tegle i ostalu ambalažu, pa me sve čeka spremno za lagerovanje gotovih proizvoda.
U izuzetnim prilikama, kad treba očistiti po 150 do 200 kilograma luka ili nekog drugog materijala, u pomoć priskoči žena u koju ima poverenja, a onda ona, opet sama, nastupa po podne do duboko u noć. I tako od prvih prolećnih baštenskih do kasnih jesenjih plodova iz voćnjaka.
-Pripremam turšiju u buradima, ali i manja pakovanja u teglama razne veličine. Kasnije pristiže voće, pa na red dolazi prerada u pekmeze i sokove bez konzervansa. Asortiman je oko 25 različitih proizvoda. Pekmeze pravim od višnje, jagode, kajsije, kupine, maline, šljive, ali i kombinacije banana-kivi, banana-bundeva- narandža začinjena cimetom. Ne idem na pijace i vašare. Sve prodajem od kuće. Pročulo se za moje proizvode i dolaze ljudi. Kupuju ugostitelji za svoje restorane, a i pojedinci snabdevaju svoje špajzeve mojim đakonijama. Ali, zadovoljstvo mi je da sa koleginicama iz „Citadele“ posećujem manifestacije ovakvog formata, s osmehom dodaje Marija.
Nudi Marija posetiocima Etno bazara da probaju njene proizvode. Kaže da je natraženiji ajvar, bilo blagi ili ljut. Pogotovo kod ugostitelja, ali i turšija, koja mora da je hrskava kad se jede, a od začina zavisi kakav će krajnji ukus biti. Otkriva i neke tajne.
-Prilikom pravljenja pekmeza, kad očistim i iseckam voće, ostavim ga da se prvo samo ocedi, dobijenu tečnost koristim za pravljenje soka, a voćna masa se kraće kuva, pa tek na kraju stavljam šećer. Jer, kad se odmah stavi šećer, mora stalno da se meša kako masa ne bi zagorela. Preporučujem da se kod pravljenja kombinacija proba smesa. Kad sam kombinovala bundevu sa narandžom i dodala cimet, primetila sam da je smesa ređa i da joj nešto nedostaje. Dodala sam bananu i to se pokazalo kao dobitna kombinacija. Svaka žena može neku svoju kombinaciju da proba, zaključuje vredna i ljubazna Marija Fađaš.
Cena tegle pekmeza od 200 grama je 200 dinara. Nešto veće imaju i višu cenu, od 400 do 650 dinara. Kod Marije je dobro to što kupac na licu mesta proba proizvod i onda se odlučuje za kupovinu. Naravno, to je za one koji prvi put kupuju. Posle se kupuje bez probe, jer ko jednom kupi Marijin proizvod postaje stalna mušterija. Zato, nije na odmet doći nešto ranije na folklornu feštu u centru Bečeja i pogledati šta se sve nudi na etno bazaru.
