-Izložba kakvu još nismo imali u našoj galeriji. Najkraće rečeno, neobična. Ali, moram da primetim da sam se, putujući evropskim zemljama, u inostranim galerijama vrlo često susretala s ovakvim profilom izložbi, gde su eksponati rađeni od potrošnih i često odbačenih materijala, a onda im umetnik udahne novi život, apostrofirala je istoričarka umetnosti galerije „Krug“ Gabriela Sel prilikom otvaranja izložbe imena „Lomljivo – fragile“ akademskih slikarki iz mr Jelene Ilić iz Zemuna i mr Ane Piljić Mitrović iz Beograda.
Ana predstavlja obrise bliskih ljudi u nestabilnom prostoru, između crteža na papiru i crteža na staklu, a Jelena pažljivo bira predmete koje likovno obrađuje i namenjuje ih ljudima koji su joj bliski.
Eksponati su i vidu objekata, predmeta, slika… Rađeni su odvojeno, od vrlo različitog materijala, u likovnom smislu to su različite forme, jer su način i rezultat rada drugačiji, ali različiti likovni jezik upućuje na istu misao.
-Uzimala sam predmete koji već postoje i kombinovanjem i lepljenjem stvarala nove objekte. Od postojećih predmeta, pravila sam nove, pojašnjava nam mr Jelena Ilić. Kod mene je sve vrlo intimno, lično, jer inspiracija stiže iz porodičnih priča.
Igrom slučaja, izložba je otvorena na Anin 43. rođendan, 27. aprila, pa je bila dodatno zadovoljna četvrtim zajedničkim nastupom sa Jelenom. Posle Beograda, Kragujevca i Smedereva, zajedničku izložbu, koja uvek ima nekih inovacija, do 11. maja mogu da vide i Bečejci.
-Poslednje četiri godine stvaram na ovaj način. Inspiraciju za svoje radove nalazim u svakodnevnom okruženju, životu, kući… Ustvari, ovo je samo nastavak onoga što sa ranije radila. Sve se nadovezuje.
Autorke atraktivnih radova se poznaju više od dve decenije, ali su tek poslednjih godina počele zajedno da izlažu. Kažu da je sve stiglo spontano. Stvarale su odvojeno i jednom prilikom su odlučile da spoje svoje radove i pokažu ih javnosti. Dopalo se ljudima kako predmeti funkcionišu i dopunjuju se na izložbi, ponovile su, na zadovoljstvo ljubitelja likovnog stvaralaštva, jedanput, drugi, treći put… Na svakoj novoj izložbi nešto inoviraju, zavisno od prostora u kom prezentuju svoje radove. Za bečejsku galeriju imaju samo reči hvale, jer je prostrana, s dosta dnevne svetlosti, a i ljudi su pokazali zainteresovanost za njihov rad. Znatno pre njih i one same.
Interesantna figura crvenog konjića na izložbi je deo Aninog detinjstva, a tek je pre nekoliko godina saznala da ga je njena baka donela s jednog od svojih putovanja u Švedskoj, gde je narodni motiv. Slikale su ga zajedno davno, a onda ga je Ana poklonila Jeleni i tako deo njenog detinjstva, života sada čuva Jelena. Najdražu fotografiju iz detinjstva, Jelena je davno stavila u okvir iz hotela „ne uzmeniravaj“. Mnogo godina kasnije Ana je poželela da od toga napravi nešto i tako je deo Jeleninog detinjstva, života prešao Ani na čuvanje. Te dve „sitnice“ obeležavanju trenutke njihovog zajedničkog života, pa onda ne čudi da su i svoje stvaralaštvo počele zajedno da izlažu.
