Životna sredina poslednjih godina, čak i relativno kasno, (jer ona čuvena fraza “nikad nije kasno” ne važi kada je u pitanju očuvanje životne sredine, kvalitet života ljudi i zdravlja biljnog i životinjskog sveta) došla je u fokus javnosti.

O njoj smo počeli da govorimo kada smo već mogli da vidimo vazduh koji udišemo (posebno u grejnoj sezoni), kada su nam divlje deponije blokirale pogled na nekada prelepe pejzaže, kada smo u našim rekama plivali sa smećem, i kada smo shvatili koliko malo šuma koje nam stvaraju kiseonik zapravo imamo, posebno u Vojvodini.

Svedoci smo osnivanja sve većeg broja novih pokreta i udruženja koje se bave zaštitom i očuvanjem životne sredine, sve brojnijih umetničkih performansa i aktivnosti koje se tiču ekologije, a svedočili smo i prvim masovnim ekološkim protestima koji su u jednom periodu, mimo političke situacije i pandemije u jeku, doslovno blokirali Srbiju. Zdrava životna sredina nije pitanje političkog i bilo kog drugog opredeljenja, jer nezavisno od toga kojoj društvenoj grupi pripadamo, zagađen vazduh, voda i zemljište jednako nas pogađaju.

U tekstu koji je pred čitaocima smo analizirali dokumentaciju od perioda 2017. do 2020.

Podsetićemo se zbog toga člana 74 Ustava Republike Srbije u kom se navodi da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, kao i da je svako odgovoran da životnu sredinu čuva i poboljšava.

Zakon o inspekcijskom nadzoru

U narednim redovima čitaocima izdvojićemo određene pojmove koji su definisani Zakonom o inspekcijskom nadzoru koji mogu pomoći oko razumevanja i otkloniti eventualne nejasnoće u čitanju stranica ove publikacije. Prema članu 3 Zakona:

– Inspekcija je organ u sastavu, unutrašnja organizaciona jedinica ili inspektori organa državne uprave, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugog subjekta sa javnim ovlašćenjima, koja vrši inspekcijski nadzor;

– Inspektor je službeno lice sa posebnim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom;

– Nadzirani subjekat je pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, organizacioni oblik preko koga fizičko ili pravno lice obavlja delatnost ili vrši aktivnost za koga ne postoji obaveza registracije, kao i subjekat sa javnim ovlašćenjima u skladu sa zakonom, čije poslovanje i postupanje se nadzire;

– Predstavka je prijava, peticija, predlog i akt drugog naziva koga zainteresovano fizičko i pravno lice podnosi inspekciji u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora;

– Službena savetodavna poseta je oblik preventivnog delovanja inspekcije pružanjem stručne i savetodavne podrške nadziranom subjektu na licu mesta, koju inspekcija organizuje van inspekcijskog nadzora;

Član 6 istog zakona definiše inspekcijski nadzor koji prema vrsti može biti redovan, vanredan, mešoviti, kontrolni i dopunski. Redovan inspekcijski nadzor vrši se prema planu inspekcijskog nadzora. Vanredan inspekcijski nadzor vrši se: kada je neophodno da se, saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost; kada se posle donošenja godišnjeg plana inspekcijskog nadzora proceni da je rizik visok ili kritičan ili promene okolnosti; kada takav nadzor zahteva nadzirani subjekat; radi sprečavanja obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti neregistrovanih subjekata; po zahtevu javnog tužioca; kada se postupa po predstavci pravnog ili fizičkog lica; kada drugostepeni organ preko inspekcije dopunjava postupak ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo, a nisu ispunjeni uslovi za dopunski inspekcijski nadzor.

Inspekcijski nadzor zasniva se na proceni rizika i srazmeran je procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja. Rizik, prema stepenu, može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan. Procena rizika u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora vrši se tako što inspekcija u praćenju i analizi stanja u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu identifikuje rizike po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, koji mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta i, prema odgovarajućim kriterijumima, procenjuje težinu štetnih posledica i verovatnoću njihovog nastanka, tako da se dobije procenjeni stepen rizika (član 9 Zakona o inspekcijskom nadzoru).

Izdvajamo i deo člana 18 Zakona, koji se odnosi na predstavke.

Postupak inspekcijskog nadzora pokreće se i vodi po službenoj dužnosti ili zahtevom nadziranog subjekta za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i zahtevom drugog lica kome je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku. Kod ocene o postojanju razloga za pokretanje postupka po službenoj dužnosti inspektor uzima u obzir predstavke, kao i upozorenja nadležnih organa. Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative. Inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjen neznatan rizik ili je posredi zloupotreba prava.

Kad inspektor utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje postupka po službenoj dužnosti u skladu sa stavom 5. ovog člana, obavestiće o tome podnosioca predstavke što je pre moguće, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predstavke. Na zahtev podnosioca predstavke, inspektor obaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a o ishodu pokrenutog postupka vanrednog inspekcijskog nadzora – najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja postupka. Inspekcijski nadzor počinje kad inspektor uruči nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu nalog za inspekcijski nadzor.

 

Opštinska uprava Novi Bečej u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja odbila je da dostavi tražene kopije predstavki pravnih lica i građana, navodeći da se ove informacije nalaze u izveštajima inspekcije, što ipak nije slučaj. Autorski tim je mogao da analizira rad inspektora za zaštitu životne sredine samo pomoću dostupnih Planova rada i Izveštaja o radu, iako je rad inspekcije u odnosu na prijave i predstavke građana i drugih pravnih lica fokus naše analize.

Zbog ovakvog odgovora na zahtev, BUM je uputio žalbu Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Iz pomenute dokumentacije koja je dostupna autorskom timu, ne može se jasno utvrditi koliko je u periodu od pet godina obavljeno redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora, budući da ove informacije nisu jasno izrašene u izveštajima. Jasno se može videti da je inspekcija zaštite životne sredine u periodu od 2017. do 2020. godine obavila ukupno 109 nadzora, od čega 36 vanrednih, ali nije poznato da li su vanredni inspekcijski nadzori obavljeni po predstavkama i prijavama građana.

Zanimljiv je podatak iz izveštaja inspektora zaštite životne sredine u kojima se od 2017. godine navodi da je „inspektor u izveštajnom periodu bio angažovan i kao šef Odseka inspekcijske službe“, da bi u izveštaju iz 2020. godine osvanuo podatak da je „protiv inspektora pokrenut disciplinski postupak vezan za angažovanje inspektora kao šefa Odseka inspekcijske službe“. Ishod postupka još uvek nije poznat, iako se otvara pitanje ko je inspektora zaštite životne sredine postavio i za šefa Odseka i ko pokreće disciplinski postupak, kada su oba slučaja u nadležnosti Načelnika opštinske uprave koji se u ovom periodu uz to nije ni menjao.

Pored toga, po sistematizaciji radnih mesta predviđeno je da osoba na mestu inspektora zaštite životne sredine obavlja i poslove turističkog inspektora. Iz svega navedenog ipak proizilazi zaključak da inspekcija zaštite životne sredine u Novom Bečeju, u odnosu na pojedine lokalne samouprave Vojvodine, obavlja svoj posao u skladu sa mogućnostima, budući da je u analiziranom periodu od pet godina podnela 14 zaheva za pokretanje prekršajnog postupka i tri prijave za privredni prestup.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име