Dobitnik 62. prestižne nagrade NIN za najbolji roman 2015. godine Dragan Velikić promovisao je svoj deveti roman „Islednik“ u, kako je primetio, izuzetno prijatnom prostoru za književne večeri Narodne biblioteke Bečej.
Naravno, bilo je reči i o drugim delima, poput „Bonavia“, koji lično smatra svojim do sada najmoćnijim spisateljkim radom, ali uglavnom se pričalo o romanu za koji je dobio svoju drugu NIN-ovu nagradu. Nije na odmet podsetiti da je prvu nagradu beogradskog nedeljnika dobio 2007. godine za roman „Ruski prozor“, koji mu je doneo još i nagradu Meša Selimović i Srednjoevropsku nagradu za knjigu. Velikić je, jasno je, od elemenata svog života napravio književno delo.
„Islednik“ je snimak jedne epohe u jednom prostoru koji više nije jedinstven, ovo je, u najkraćem, siže onoga što je Dragan Velikić govorio o svom poslednjem delu.
Publika je za njega izuzetno važna jer, kako ističe, koliko je čitalaca, toliko je verzija knjige.
Zato ne čudi da je jedan od najrenomiranijih savremenih srpskih književnika brzo je uspostavio kontakt sa Bečejcima, te da je u prijatnom ambijentu književno veče trajalo stotinak minuta. Bilo je reči i o drugim periodima na relaciji životnog četvorougla, rodni Beograd, Pula u kojoj je odrastao, Beč, Budimpešta u kojima je radio.