Nova pravosudna profesija u Srbiji – javno beležništvo, koje će biti zaduženo za sastavljanje i overu ugovora i obavljanje drugih pravnih poslova, počela je sa radom u danas, 1. septembra, u 9 časova. Za javnog beležnika u Bečeju imenovana je Aleksandra Subakov, čija se kancelarija nalazi u Glavnoj 3, navedeno je na sajtu Ministarstva pravde.
Podsetimo, prema pravilniku ministarstva u najvećoj potiskoj opštini radiće jedan notar. Naime, na 25.000 stanovnika raspoređen je jedan, pa, iako Bečej ima više žitelja od tog broja, ipak ne ispunjava kvotu od 50.000 da bi dobio još jednog.
– Javni beležnici, odnosno notari, preuzeće solidan deo poslova koji su u sudskoj nadležnosti, a koji se odnose na overe potpisa, ugovora, izdavanje potvrda, postupanje u vanparničnim predmetima…Naš će rad u jednom dobrom delu biti rasterećen, pa će sud i sudije moći u potpunosti da se posvete parničnim i krivičnim referadama. Prelazni period biće malo konfuzan, ali to je normalno, izjavio je ranije portparol Osnovnog suda u Bečeju Marko Božović.
Tako će svi koji budu hteli da sastave ili overe ugovor o raspolaganju nepokretnostima – prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovor o hipoteci, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života, bračni ugovor i sporazum supružnika o deobi njihove zajedničke imovine, za to morati da se obrate javnom beležniku, a ne više sudu ili organu uprave (opštini).
I pravni poslovi moći će da se obave isključivo kod javnog beležnika, koji se popularno naziva notar, i to u onim opštinama u kojima su otvorene notarske kancelarije, nakon imenovanja prvih javnih beležnika, njih 94, za teritoriju 32 osnovna suda.
Predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović, rekao je Tanjugu da će za overu potpisa i izdavanje potvrda građani moći da biraju da li će ići kod javnog beležnika ili suda ili organa uprave. Za međunarodnu pravnu pomoć ostala je isključiva nadležnost sudova, dok će notarima sudovi moći da povere vođenje vanparničnih postupaka, ostavine, uređenje međa i slično, napomenuo je Đukanović. Što se tiče zaključenja koalicionog sporazuma između više stranaka, on je naveo da to takođe spada u nadležnost notara ali će to moći da rade i u sudovima.
Predsednik Komore javnih beležnika smatra da je tarifa za usluge javnog beležnika, koja se određuje prema vrednosti spora, povoljnija nego što su bile takse u sudu.
„Iznosi su približno ostali isti, međutim za razliku od sudske overe, ova overa podrazumeva i sastavljanje isprave. To je za građane povoljnije nego do sada – pošto su do sada morali da angažuju nekog ko bi im sastavio ispravu koju overavaju“, ukazao je Đukanović. On je dalje objasnio da, bez obzira da li će stranka doneti ugovor u nekoj formi, koji je sastavila sama ili uz pomoć advokata, notar je dužan da proveri da li je sadržina ugovora u skladu sa zakonima i propisima jer on odgovara za zakonitost overenih isprava. Dakle, građanima se više isplati da dođu pravo kod notara koji istovremeno sačinjava ispravu i overava, naglasio je predsednik Komore. Notar će imati pravo da odbije da sačini ispravu ili ugovor ukoliko smatra da je posao o kom je reč nezakonit.
Kako do notara
Pošto zakažu prijem kod notara i ukoliko donesu svu neophodnu dokumentaciju za izvršenje nekog konkretnog posla, on će neposredno i biti obavljen. Ako to ne bude slučaj, notar će ih poučiti šta sve treba da pribave i zakaziti dolazak radi obavljanja posla, naveo je predsednik Komore javnih beležnika. Javni beležnici će imati zamenike, pripravnike i pomoćnike, kao i zaposlene u kancelariji za obavljanje ranih administrativnih poslova. Koristiće pečat koji zamenjuje pečat suda. Za notarsku uslugu građani će morati da idu u notarijalnu kancelariju koja će biti obeležena posebnom tablom na zgradi u kojoj se kancelarija nalazi. U slučaju starosti, bolesti ili izdržavanja zatvorske kazne, javni beležnik će ići kod stranke. Pravilnikom je kao radno vreme javnih beležnika određeno je vreme od 9 do 17 časova.
Odgovornost notara i osiguranje
Kada je u pitanju odgovornost javnog beležnika, oni su dužni da plate osiguranje od eventualne štete koju bi mogli da učine svojim klijentima nesavesnim radom. „To znači da se osigura kod osiguravajućih društava. Minimalni iznos osiguranja koji je propisan je 80.000 evra, tako da će građani veoma jednostavno i lako moći da naplate štetu koju pretrpe od nesavesnog rada notara“, napomenuo je Đukanović. Pored toga, kako je naveo, Komora ima svoje disciplinske organe – tužioca, dva disciplinska veća koji će procesuirati sve povrede kodeksa ili druge nepravilnosti koje izvrše notari u svom radu.
Tarifa
Tarifnikom Ministarstva pravde propisano je da javnom beležniku pripada nagrada za rad i naknada troškova nastalih u vezi sa obavljanjem poslova. Tarifa se određuje po tri osnova – vrednosti predmeta pravnog posla ili radnje, fiksnom iznosu ili prema utrošenom vremenu za pripremu i obavljanje određene radnje. Prilikom obračunavanja nagrade za obavljeni posao, uzimaju se u obzir sve radnje povezane sa preduzetim poslom, uključujući i pripremne poslove, kao što su savetovanje sa strankom i drugim učesnicima u pravnom poslu, čitanje i obrazlaganje javnobeležničkih isprava i slično. Tarifnik propisuje da prilikom obavljanja delatnosti, javni beležnik postupa na način koji je ekonomski najpovoljniji za stranku, osim u slučaju kada stranka i nakon odgovarajuće pouke javnog beležnika zahteva drugačije postupanje. Tako će se za poslove do vrednosti 600.000 dinara plaćati taksa od 9.000 dinara, više od 600.000 dinara do 2,5 miliona dinara, taksa će biti 15.000 dinara i tako dalje. Kompletan tarifnik je objavljen na sajtu Ministarstva, Sedište Komore je u ulici Cara Lazara, a sledeći konkurs za izbor javnih beležnika biće raspisan do kraja ove godine, najavio je predsednik Komore koja je zadužena za raspisivanje konkursa, polaganje javnobeležničkog ispita kao i imenovanje javnih beležnika. Pravilnikom je predviđeno da ih u Srbiji radi ukupno 371 javni beležnik. Svaka opština u obavezi je da ima najmanje jednog javnog beležnika, a po Zakonu na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik. Notarstvo inače postoji u svim zemljama u regionu a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost. U Makedoniji postoji 15-ak godina, kao i u Hrvatskoj još duže, Sloveniji, Federaciji BIH, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Prema rečima Đukanovića, njihova iskustva su pozitivna jer je došlo do značajnog smanjenja broja predmeta, na primer u Hrvatskoj je prepolovljen broj predmeta iz oblasti ostavine. „Građanima je daleko dostupnije završavanje niza poslova u notarskoj kancelariji nego u sudu ili opštini. U Beogradu sada ima 43 notara, a bilo je samo nekoliko sudija koje su vršile overe potpisa i druge poslove koji su šada u nadležnosti notara“, ukazao je Đukanović.
Korišćeni delovi članka sa Blic.rs
