Četvrta vojvođanska olimpijada starih sportova u Bačkom Gradištu izazvala veliko interesovanje [widgetkit id=82]
Nije kao ranijih godina, baš, na seosku slavu Preobraženje, već u subotu dva dana ranije, s ciljem da se što više mladih uključi u dešavanja, održana je u Bačkom Gradištu, sada već tradicionalna, četvrta po redu, Vojvođanska olimpijada starih sportova. Za ovu priliku posebno uređen sportski centar „Đorđe Tapavica – Džoja“ bio je borilište na kojem je ukupno 16 petočlanih ekipa demonstriralo veštine u ukupno 17 disciplina. A kada smo kod uređenja sportskog borilišta, onda valja istaći da je to delo učesnika Međunarodnog volonterskog kampa, koji su imali svoju ekipu, pa je i ovogodišnja Olimpijada imala međunarodni karakter.
Kako se ukupno „u koštac“ uhvatilo 16 ekipa, znači da je bilo 80 takmičara. Ali, oko samih borilišta na travnatom fudbalskom terenu i oko njega, u bašti klupskog restorana i na tribinama našao se zavidan broj gledalaca. Oni stariji da se podsete nečaga što su u detinjstvu upražnjavali, a nešto mlađi da vide što su od starijih čuli. Najmlađi su najviše profitirali, jer su dobili priliku da čim su čuli i vide nešto što je svojevremeno bila zabava paorima i pastirima u dokolici ili, pak, mladima na seoskim slavama i sličnim prilikama da odmere snagu s vršnjacima iz susednih sela i, ujedno, zadive izabranicu srca svog, dok su se deca, imitirajući starije, kroz igru pripramala za ono što ih kasnije čeka.
– Mnogi su prilikom „prvenca“ 2010. godine vrteli glavom i govorili nam da smo, sportskim žargonom rečeno, odmah zabeležili het-trik, odnosno da nam je to prvi put, poslednji put i nikad više. Međutim, prevarili su se. Ne samo da smo ostali istrajni, nego smo čitavu manifestaciju oplemenili i omasovili. Uostalom, prva je okupila 10 ekipa, naredna 12, lanjska 21, a ovogodišnja 16 ekipa. Kada se zna da su na prvoj bile samo ekipe iz bečejske opštine, na drugoj i iz bliže okoline, a lane samo ispunli onu staru izreku „Srem, Banat i Bačka, tri srca junačka“. Ove godine su se uključile ekipe iz Bačkog Gradišta i Bečeja pojačani volonterima iz Evrope, ponosno nam je u ime organizatora Bečejskog udruženja mladih – BUM rekao predsednik Aleksandar Đekić.
[widgetkit id=83]
Podsećanja radi, Sportsko-rekreativni centar u Bačkom Gradištu se od 26. aprila 1983. godine, kada je mesni Fudbalski klub Vojvodina obeležio 70 godina igranja fudbala u selu, zove „Đorđe Tapavica – Džoja“. Zahvaljujući mladim entuzijastima iz Bečeja i Bačkog Gradišta, od seoske slave Preobraženje, 19. avgusta 2010. godine, pripada mu epitet „olimpijsko borilište“. Naravno, ne iz vremena drevne Atine 1896. godine, kada su održane prve moderne Olimpijske igre i kada je bačkogradištanski komšija iz Nadlja, slavni arhitekta i sportista Momčilo Tapavica nastupajući za Austro-Ugarsku monarhiju bio prvi Srbin olimpijac i to u tri discipline. U tenisu je bio treći, u rvanju je delio četvrto i peto mesto, u dizanju tegova je već bio povređen, ali je osvojio šesto mesto, a zbog povrede nije nastupio u atletskim disciplinama bacanju kugle, skoku u dalj i skoku motkom. Tako je prezime Tapavica dvostruko „olimpijsko“. S jedne strane uspešan „olimpijac“, a s druge „olimpijsko borilište“ nosi isto prezime.
Da sve ima olimpijski prizvuk, organizator se pobrinuo time što je i ovog puta promoter Igara bio bečejski olimpijac i naš najbolji plivač prsnim stilom Čaba Silađi. Nije izostala ni pozdravna beseda, koju je izgovorio Milorad Perišić, predsednik Saveza sport za sve Vojvodine, stalni partner „bumovcima“ u realizaciji atraktivne manifestacije.
A onda je krenula višesatna sportsko-rekreativna ikebana na fudbalskom igralištu mesne „Voše“, koja ove godine obeležava vek igranja fudbala u selu. Smenjivale su se jedna za drugom raznolike veštine. I raspon godina učesnika bio je u lepezi od 1963. do 2001. godišta.
– Igrom slučaja sam sa 50 godina najstariji, naglašava Bačkogradištanac Vojin Živković, čije su i dve kćeri Ivana i Jovana bile učesnice Igara i to u ekipi neobičnog imena „Ti si ćerko tatin sin“. Došao sam s namerom da predvodim naše fudbalske omladinace, a završio sam s komšijama u ekipi „Džastin Biber“.
Najmlađi je bio učenik šestog razreda ovdašnje OŠ „Svetozar Marković“ Marko Sekulić, koji će 10. oktobra napuniti tek 12 godina, a već tri godine trenira u ovdašnjoj Školi fudbala „Zlatna kopačka“.
Među najsretnijima bila je Italijanka Emanuela Seti iz Treviza, koja je u Bačkom Gradištu volonterka i nije se libila da u društvu četvorice muškaraca brani boje „evropske ekipe“.
– Ne samo da mi je ovo prvi međunarodni volonterski kamp, nego i prvi kontakt sa Srbijom. Mnogo lepog sam otkrila družeći se s ovdašnjim ljudima i imaću šta da prenesem kad se vratim kući. Posebno su me očarale ove Igre. Toliko atraktivnih disciplina ima da nisam mogla ni da zamislim da tako nešto postoji, a evo i sama sam se oprobala u njima, s neizbežnim osmehom rekla nam je Emanuela Seti.
Ne čudi izjava simpatične Italijanke, kada ni ovdašnji vršnjaci za većinu veština nisu čuli, ali kada im je pojašnjeno šta treba da rade trudili su se da je što pravilnije izvedu. Ove godine se na borilištu takmičilo u sledećim disciplinama: bacanju kamena s ramena, vranićanju (gađanju motke u vazduhu motkom), guranje točka, dragače, kandžijanje (pucanje svinjarskim bičem), kozana (gađanje tronošca), krbanje (obaranje ruku), larpovanje (borba časti mačem i štitom), natezanje mosora (batine), pajvanisanje (povlačenje konopca), pilcike, preskakanje štapa, ringlanje (nabacivanje potkovice), skok u dalj iz mesta, strelanje (gađanje lukom i strelom), yakanje (trka s nogama u džaku), štulanje (trka na drvenim štulama).
Nije vredelo Kubertenovo olimpijsko geslo „Važno je učestvovati“, jer su se ekipe borile za svaki poen. A kada u 14 disciplina, od ukupno 17, neko bude među tri prvoplasirane, onda je razumljivo da je osvojio epitet apsolutnog pobednika. Još kada se doda da su to momci iz Bečeja članovi ekipe „Pivarac“: Đorđe Dragin, Viktor Knežević, Danijel Lončarević, Nikola Stojkov i Veselin Džigurski, koji su i na prethodne dve Olimpijade bili najbolji, onda zaslužuju čestitke za trofejni het – trik. Drugo mesto pripalo je ekipi Japanski goniči lavova iz Bačkog Gradišta, a treći su njihovi sugrađani iz ekipe „Drž se komšo“.
Izvor: „Dnevnik“
