Večeras (13.02.) je u Pozorišnom klubu održana promocija „Ilustrovane enciklopedije rok muzike u Vojvodini 1963-2013” Bogomira Bogice Mijatovića. U prepunom klubu prisustvovala je uglavnom starija publika, a govornici su bili Anđelko Maletić, Goran Obradović i Bogomir Mijatović.[widgetkit id=105]
Ovaj nesvakidašnji događaj ispred Gradskog pozorišta pozdravio je Goran Crnojački rečima da je Bogica Mijatović napravio jedan praktično forenzički rad, ni iz čega, iz materijala koji praktično ne postoji, iz usmenih priča i predanja i čestitao mu je na tome.
Goran Obradović se prvi obratio prisutnima i iskoristio priliku da se zahvali Gradskom pozorištu i podsetio da je Anđelko Maletić dolazio u Bečej dva puta u veoma kratkom periodu, što znači da se ovde ‘dešavaju neke stvari koje imaju veze sa rokenrolom, što do nedavno nije bilo slučaj. Takođe je istakao da se lično oseća zbunjenim svojom ulogom, jer je doživljava na tri načina – u prvoj kao domaćin mesta gde se dešava događaj, druga je da Bogicu jako dobro poznaje i doživljava ga kao očinsku figuru, najblaže rečeno kao strica, ujaka koji ga je od malena svemu ovome učio, a treća da je i sam deo ove knjige u tri benda, što mu je posebno drago.
Anđelko Maletić je osim pohvala knjizi uputio reči hvale i prisutnim gostima i istakao da ničega ne bi bilo bez publike, bez obzira na to kakav je bio rokenrol, muzički urednici koji su im pomagali i kakvi god da su bili bendovi. Naglasio je i da mu je o bečejskoj publici Bogica već govorio, ne samo zbog bendova već i zbog onih lepih rok večeri provedenih u Bečeju.
– Kada sam spoznao da Bogica kao hrčak sakuplja sve podatke o bendovima, znao sam da će iz toga nešto da ispadne, jer sam znao kako radi. Knjiga predstavlja jedan pokušaj da se između prve i poslednje stranice zabeleži istorija onoga što se dešavalo u Vojvodini. Da se ovo nije uradilo sad, mislim da bi već sledeće godine bilo prekasno i da bi mnogo i mnogo vremena prošlo i mnogo vode proteklo Tisom i Dunavom dok se ne bi pojavio čovek takvog znanja, takvog poseda informacija, koje zapravo predstavljaju ono testo od kojeg se može umestiti ovako ukusna knjiga. Ne mogu da ne kažem kako mi je drago što ova knjiga postoji, naglasio je Maletić.
Bogica Mijatović se zahvalio Izvršnom veću autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno Ministarstvu kulture koje je obezbedilo pola sredstava za ovu knjigu i svojoj supruzi koja je zajedno sa njim ušla u kredit, inače ove knjige ne bi ni bilo, te se nada da će ovo biti poslednja avantura te vrste, što se tiče njihovih kućnih izdataka.
– Ova knjiga je plod našeg dugogodišnjeg rada. Svi znamo kakva je situacija u rokenrolu u zadnjih 10 – 20 godina. Svaki list ove knjige je jedna moja lična plaketa ljudima koji su doprineli da ova Vojvodina izgleda malo drugačije od južne Srbije… što kažu ljudi što južnije, to tužnije. Sa druge strane, ovo je podstrek klincima koji sad uzimaju gitare, znak da ih nismo zaboravili. Klincima podstrek, a starijima priznanje za to sto su uradili nešto jako važno za kulturu Vojvodine, zaključio je Mijatović.
