U Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju 23. novembra 2017. godine doneta je naredba o odlaganju ktivičnog gonjenja Saše Šućurovića, bivšeg predsednika opštine Novi Bečej, na osnovu prijave Državne revizorske institucije koja je ustanovila nenamensko korišćenje budžetskih sredstava u toj banatskoj opštini tokom 2015. godine.
Načelo oportuniteta se sve više primenjuje u Srbiji, a pravnik Dejan Škorić za portal MojBečej.rs kaže da su posledice ovakve prakse tužilaštava direktno podsticanje vršenja istih ili sličnih krivičnih dela i potpuna finansijska neodgovornost direktnih i indirektnih korisnika budžeta.
Podsetimo na to da je Državna revizorska institucija je 17. januara 2017. godine podnela krivičnu prijavu protiv Saše Šućurovića, bivšeg predsednika opštine Novi Bečej, nakon kontrole poslovanja i finansijskih izveštaja te banatske opštine u 2015. godini i to zbog krivičnog dela nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362/a Krivičnog zakonika.
Tužilaštvo u Bečeju je u svojstvu osumnjičenog pozvalo Sašu Šućurovića, koji je, nakon što su mu predočeni navodi krivične prijave, prihvatio da se prema njemu primeni institut odlaganja krivičnog gonjenja, takozvano načelo oportuniteta.
Naredba o odlaganju krivičnog gonjenja doneta je 23. novembra 2017. godine, kojim je imenovanom naloženo da uplati 30.000 dinara u humanitarne svrhe u roku od tri meseca.
-Postupak izvršenja obaveze je u toku – osumnjičeni još uvek tužilaštvu nije dostavio dokaz o uplati. Ukoliko osumnjičeni u navedenom roku ne ispuni obavezu naloženu naredbom tužilaštva, krivični postupak će biti nastavljen, naveo je u dopisu portalu MojBečej osnovni javni tužilac Mihalj Pakai.
Direktno podsticanje krivičnih dela i zloupotreba
Tužilaštva u Srbiji vrlo često potežu za primenom instituta oportuniteta, tj. odloženog krivičnog gonjenja i to je potpuno opravdano u situacijama kada se radi o slučajevima tzv. krivičnih dela malog značaja. Međutim, pitanje je da li ima opravdanja za primenu ovog instituta kada se radi o postupcima pokrenutim na osnovu krivičnih prijava DRI protiv javnih funkcionera, kaže za portal MojBečej Dejan Škorić.
-Naime, većina prijava državnih revizora odnosi se na prekoračenje odobrenih aproprijacija odlukama o budžetu. Činjenica da temelj demokratije predstavlja princip da izabrani predstavnici naroda (tzv. zakonodavna vlast) odobravaju trošenje porezom prikupljenih sredstava izvršnoj vlasti, a da se neko u izvršnoj vlasti „drzne“ da prekrši ovaj princip i novac prikupljen od poreskih obveznika potroši na način mimo odobrenog, kosi se sa osnovnim teorijskim uslovom za primenu načela oportuniteta, a to je odsustvo društvene opasnosti. Ovo iz razloga što se ovakvim ponašanjem podrivaju osnovni principi demokratije, pa nema mesta priči o odsustvu društvene opasnosti, kategoričan je naš sagovornik iz Resurs centra Majdanpek, organizacije članice Koalicije za nadzor javnih finansija.
Škorić dodaje da su posledice ovakve prakse tužilaštava direktno podsticanje vršenja istih ili sličnih krivičnih dela i potpuna finansijska neodgovornost direktnih i indirektnih korisnika budžeta.
-Rešenje ovog problema možda leži u izmeni pozitivnopravnih propisa u pravcu definisanja liste krivičnih dela kod kojih bi bila dozvoljena primena načela oportuniteta i iz koje bi morala biti izostavljena krivična dela u vezi sa zloupotrebom trošenja javnih sredstava, zaključuje pravnik Dejan Škorić.
Portal MojBečej.rs je pisao o nepravilnostima u novobečejskoj opštini u 2015. godini koje su državni revizori utvrdili u kontroli.
Opština Novi Bečej je u 2015. godini, prema navodima državnih revizora, nepravilno potrošila najmanje 139 miliona dinara. Od tog iznosa, na plaćanje dobara, radova i usluga bez sprovođenja postupka javne nabavke potrošeno je 23.704.000 dinara, na dotacije udruženjima građana, verskim zajednicama, sportskim organizacijama 16.033.000 dinara i bez validne (verodostojne) dokumentacije 16.303.000 dinara.
Inače, načelo oportuniteta se najčešće koristi kod saobraćajnih prekršaja. U Srbiji se primenjuje se od 2009. godine za krivična dela za koja su predviđene novčane kazne ili zatvor do pet godina.
Okrivljeni se, kada ispuni obavezu, oslobađa krivičnog postupka i ne vodi se u krivičnoj evidenciji.
