Dok se još nisu stišali komentari oko aprilskog rebalansa budžeta opštine Bečej u kom je odstupao iznos prenetih neutrošenih sredstava, analiza drugog rebalansa i izvršenja budžeta za prvih devet meseci ove godine, (usvojenih danas) pokazuje da se sporne radnje oko iskazivanja prenetih neutrošenih sredstava nisu zaustavile. Ovo su po svemu sudeći jasni pokazatelji da postoje ozbiljni problemi u budžetu.
Redakcija portala Moj Bečej je analizirala relevantne dokumente – Odluku o budžetu za 2025. godinu, oba rebalansa iz 2025. godine, izveštaje o izvršenju budžeta za 6 i 9 meseci, te prvi izvod sa računa budžeta opštine Bečej – koji ponovo otvaraju pitanje da li se radi o svesnoj finansijskoj manipulaciji deficitom, a ne administrativnoj grešci lokalne samouprave?
Preneta sredstva se ne podudaraju sa stvarnim stanjem
Prema izvodu budžeta opštine Bečej od 1. januara 2025. godine iz Uprave za trezor, preneta neutrošena sredstva iz 2024. u 2025. godinu iznose tačno 221.574.566,18 dinara. Ovaj iznos je fiksan i ne može se menjati retroaktivno – to je novac koji je bio na računu opštine prvog dana 2025. godine.
Međutim, analiza zvaničnih dokumenata pokazuje da je opština Bečej podatak o tome koliko je novca preostalo iz prethodne godine prikazivala na različite načine:
Originalni budžet (23. decembar 2024.): Preneta sredstva su planirana na 312.308.967 RSD – pošto je usvojen pre 1. januara, u pitanju je projekcija na osnovu dostupnih informacija o finansijama i očekivanih rashoda do kraja godine.
Lokalne samouprave sva plaćanja vrše na osnovu Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, odnosno primenom aplikacije Registra izmirenja novčanih obaveza – RINO.
Rok za plaćanje faktura koje opština primi kroz RINO aplikaciju iznosi 45 dana od prijema fakture, te ostaje nejasno pod kojim okolnostima je projekcija budžeta „promašena“ za 90 miliona dinara samo 8 dana pre kraja kalendarske godine kada su poznate obaveze budžeta za 45 dana unapred.
Prvi rebalans (17. april 2025.): Iskazana preneta neutrošena sredstva 192.574.566 RSD
- Razlika u odnosu na stvarno stanje: -29.000.000 RSD
Drugi rebalans (24. novembar 2025.): Iskazana preneta neutrošena sredstva 194.264.911 RSD
- Razlika u odnosu na stvarno stanje: -27.309.655 RSD
– Ovo nije samo nastavak prethodne manipulacije, već dokaz da se manipulisanje budžetskim podacima vodi kao sistematska praksa. Ako je u aprilu odstupalo 29 miliona, a u novembru 27 miliona, jasno je da se ne radi o slučajnoj grešci, već o nameri da se prikrije pravi fiskalni deficit koji je očigledno veći od dozvoljenih 10%, neko je svesno odlučio da nastavi sa falsifikovanjem podataka uprkos javnim upozorenjima. To je bezobrazluk prema građanima i institucijama.“ upozorava Dragomir Pop – Mitić iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
Izveštaji o izvršenju budžeta otkrivaju još dublji problem
Analiza izveštaja o izvršenju budžeta otkriva dodatnu dimenziju manipulacije – nekonzistentnost u prikazivanju istog podatka u različitim periodima tokom godine.
Šestomesečni izveštaj o izvršenju budžeta za period januar – jun 2025. godine (usvojen 28. avgusta 2025.):
- Ukupni prihodi i primanja: 832.092.514 RSD
- Preneta sredstva iz 2024. godine: 192.574.566 RSD
Devetomesečni izveštaj o izvršenju budžeta za period januar – septembar 2025. godine (usvojen 24. novembra 2025.):
- Ukupni prihodi i primanja: 1.360.253.382 RSD
- Preneta sredstva iz 2024. godine: 221.574.566 RSD
– Preneta neutrošena sredstva predstavljaju novac koji je opština imala na računu prvog dana 2025. godine. Opština može da koriguje tokom godine planove za budućnost – koliko novca namerava da prikupi ili utroši, ali ne može da menja ono što se već desilo – koliko je novca imala na računu određenog dana. To je egzaktan podatak koji se može videti u izvodu iz Trezora. Zbog toga, činjenica da u avgustovskom izveštaju stoji jedan iznos (192,5 miliona), a u novembarskom drugi (221,5 miliona), predstavlja priznanje da je u jednom od ova dva izveštaja uneta neistinita informacija, objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
Pop – Mitić je posebno oštar povodom ovog podatka: „Preneta sredstva nisu nečije mišljenje – to je činjenica iz Trezora (zvaničnog organa pri Ministarstvu finansija). A činjenice se ne menjaju različitim tumačenjima. Ili je 1. januara 2025. godine na računu bio 221 milion, ili nije. A izvod kaže da jeste.“
Matematički dokaz „štimung“ manipulacije
Dodatni dokaz namerne manipulacije leži u matematici promene između originalnog budžeta i prvog rebalansa.
Smanjenje prenetih neutrošenih sredstava između originalnog budžeta i prvog rebalansa iznosi tačno 119.734.401 dinara.
Prema članu 3. Odluke o budžetu, sredstva potrebna za finansiranje budžetskog deficita su se smanjila sa 293.308.967 dinara (originalni budžet) na 173.574.566 dinara (prvi rebalans) – što predstavlja smanjenje od 119.734.401 dinara.
Identičan iznos!
– Ovo je neoborivi dokaz računovodstvenog „štimunga“ – deficit nije smanjen stvarnim smanjenjem rashoda, već manipulacijom sa prenetim sredstvima. Jednostavno su smanjili jedan red u budžetu da bi drugi red izgledao manji. To je klasična računovodstvena manipulacija, napominje Pop Mitić.
Odgovornost finansijske službe
Pop – Mitić dalje nastavlja: „Odeljenje za finansije je stručna služba koja mora znati šta je izvod iz Trezora i kako se formiraju preneta sredstva. Ako načelnik finansija ne zna da preneta sredstva ne mogu biti različita u zvaničnim i relevantnim finansijskim dokumentima dokumentima tokom iste godine, onda nije kompetentan za tu funkciju i posao. A ako zna, onda je učesnik u prevari.“
Bez odgovora lokalne samouprave
Redakcija portala je 20. novembra uputila konkretna pitanja Načelnici odeljenja za finansije i LPA o razlikama u iznosima u iskazanim prenetim neutrošenim sredstvima, rebalansima budžeta i izveštajima o izvršenju budžeta, na koja do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Stručnjaci upozoravaju na krivičnu odgovornost
Ivan Ninić, član Upravnog odbora Advokatske komore Beograda i advokat, naglasio je ozbiljnost situacije.
– Svako novo unošenje neistinitih podataka u službene evidencije i isprave predstavlja krivično delo. Ako je u aprilu uneta netačna cifra prenetih sredstava, a zatim je to ponovljeno u novembru, to znači da su dve radnje preduzete sa istim ciljem, imamo i vremensku povezanost i druge stvarne okolnosti koje čine jedinstvenu celinu, a to se u krivičnom pravu kvalifikuje kao krivično delo u produženom trajanju“, naglasio je Ninić.
On dalje objašnjava težinu situacije: „Kada je neko upozoren da određena radnja koju preduzima ima obeležje krivičnog dela, a on tu radnju ponovi, onda više ne možemo govoriti o nehatnosti ili računovodstvenoj grešci. To je svesno činjenje krivičnog dela sa direktnim umišljajem. Odgovornost u takvom slučaju je mnogo teža i mali je manevar za odbranu.“
– Posebno zabrinjava činjenica da su nakon prvog upozorenja i rasprave o ovom problemu u aprilu, iste službe u novembru ponovo unele netačne podatke u budžet. To govori o odsustvu svesti za štetne posledice, kulturi nekažnjivosti i generalno nepostojanju elementarne odgovornosti za službene radnje, dodaje advokat Ninić.
Ninić dalje ističe nerušivost dokaza: „Izvod iz Trezora je službeni dokument koji se ne može osporiti u smislu verodostojnosti. To je kao rodni list ili izvod iz matične knjige – neko je rođen tog i tog datuma i to se ne može promeniti pričom o „različitim tumačenjima“. Ovde imamo crno na belo: jedna cifra u izvodu, druga u rebalansu. To je dokaz falsifikovanja službenih isprava i evidencija koje se moraju vodi na propisani način.“
Lanac odgovornosti
– U ovom slučaju nije odgovoran samo onaj ko je upisao pogrešan broj u eksel tabelu, odgovoran je i onaj ko je potpisao dokument, i onaj ko ga je predložio skupštini, i oni koji su glasali za dokument ukoliko su znali da su podaci netačni. Krivična odgovornost se može utvrditi za čitav lanac odlučivanja i podstrekavanja, objašnjava Ninić.
Ivan Ninić upozorava na hitnost: „Svaki dan koji prođe bez reakcije tužilaštva je izgubljen dan za pravnu državu. Građani gube poverenje u institucije kada vide da kršenja zakona prolaze bez sankcija. Hitno je potrebno otvoriti istragu i utvrditi odgovornost svih učesnika u ovom slučaju.“
Posledice po građane
Pop Mitić upozorava na direktan uticaj manipulacija na građane: „Dok se ova manipulacija dešava, sportski klubovi su dobili smanjena sredstva, manifestacije su smanjene, a građani nemaju pojma gde stvarno ide njihov novac. Lažni budžet znači lažne prioritete. Ko može biti siguran da će ono što je obećano u budžetu zaista biti realizovano?“
Sistemski problem i kultura nekažnjivosti
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazuje da slučaj Bečeja sigurno nije izolovan, već simptom šireg sistemskog problema u upravljanju javnim finansijama na lokalnom nivou.
– Dok god ne bude konkretnih posledica za ovakva kršenja zakona, manipulacije će se ponavljati. Na prvom nivou, tu su funkcioneri izvršnog dela lokalne vlasti koji su prikazali lažne podatke, a na drugom odbornici u skupštini opštine koji su svesno usvojili akte i pored upozorenja da oni nisu istiniti. Međutim, problem očigledno prelazi granice opštine Bečej, jer se pokazalo da imamo sistem u kojem je moguće da jedna opština najpre usvoji budžet sa deficitom koji je veći od zakonskog maksimuma (16,5% umesto najviše 10%), i da to prođe bez sankcija, da se zatim taj deficit prikrije falsifikovanjem podataka, i najzad, da isti akteri nastave da manipulišu podacima i nakon što je cela radnja otkrivena“, ističe Nenadić.
Šire implikacije za Srbiju
Nenadić upozorava: „Nema nikakvog razloga da se pomisli da se ovako nešto dešava samo u Bečeju. Naprotiv, ako su lokalne vlasti spremne da manipulišu podacima u opštini gde znaju da postoje mediji i civilno društvo koji prate budžetski proces, šta li se tek dešava tamo gde nema nikakvog nadzora. Ujedno, ovaj slučaj ima značaj za celu Srbiju – ako svesno unošenje neistinitih podataka u budžetske dokumente, koje je otkriveno u ovoj opštini, prođe bez posledica – to će predstavljati ohrabrenje i za mnoge druge, kojima to još nije palo na pamet, da pođu sličnim putem. Zbog toga je ovaj slučaj test za čitav sistem lokalnih finansija u Srbiji. Zbog toga potpun odgovor na pitanja o tome šta se sve ovde desilo, zašto se desilo, ko je odgovoran i kako se manipulacije mogu sprečiti ubuduće, građanima duguju ne samo bečejske vlasti, već i Ministarstvo finansija.“
On naglašava i ulogu medija: „Zahvaljujući nezavisnim medijima građani su uopšte i saznali za ovu manipulaciju. Ovo je primer koliko je važno istraživačko novinarstvo. Nadam se da će ova bečejska priča postati poznata širom zemlje i da će poslužiti kao podsticaj i drugim nezavisnim novinarima da obrate više pažnje na budžetske dokumente.“
Potreba za sistemskim promenama
– Nije dovoljno samo kazniti odgovorne u ovom slučaju, potrebna je sistemska promena, građani moraju dobiti alate da kontrolišu trošenje svog novca, ali bi trebalo da pokažu veću zainteresovanost u retkim situacijama kada im se pruži prilika da to čine. Za početak, to je objavljivanje potpunih i ažurnih podataka o prihodima i rashodima budžeta na svim nivoima vlasti i u pretraživom obliku. Problem o kome govorimo na osnovu ovog slučaja je svakako premašuje pitanje netačnog prikazivanja podataka, pa čak i pitanje za šta će biti ili za šta je utrošena razlika novaca koja se ne vidi u najnovijem rebalansu. Problem je takođe u mentalitetu, gde mnogi građani lokalnu vlast doživljavaju kao vlasnika novca, koji će da utroše ili podele po svojoj volji a ne kao administratora novca koji pripada građanima i za koji se i oni pitaju. Dok se taj mentalitet ne promeni, manipulacije će se ponavljati, a njihovo otkrivanje, umesto da dovede do promene prakse, samo će dovesti do toga da one budu sve sofisticiranije, smatra Nenadić.
Šta sledi?
Prema rečima Ivana Ninića ovaj slučaj zahteva hitnu reakciju nadležnih organa.
– Tužilaštvo treba da pokrene istragu protiv svih odgovornih lica, a naročito protiv onih koji su sačinili dokumenta i onih koji su ih predložili skupštini. Ministarstvo finansija ne sme da se zadovolji samo formalnim usklađivanjem brojeva, već mora da ispita na osnovu kojih podataka su rebalansi sačinjeni. Građani Bečeja imaju pravo da znaju istinu o finansijskom stanju njihove opštine. Ako institucije ne reaguju, poruka je jasna – može se falsifikovati budžet bez ikakvih posledica, zaključuje Ninić.
– Pored značaja za funkcionalnost celog budžetskog sistema, ovo je takođe bitno pitanje i za vladavinu prava u Srbiji. Ne mogu da kažem da sam u potpunosti optimista, jer vidimo da ni budžet i završni račun Republike ne sadrže potpune informacije o mnogim bitnim pitanjima – na primer, o razlozima za povećanje troškova velikih infrastrukturnih radova. S druge strane, ako govorimo o postupanju državnih organa, češće se dešava da se kontrole i istrage sprovedu zbog prekršaja lokalnih institucija, pa će se to možda dogoditi i u ovom slučaju. Mislim da bi bilo važno da se to desi, i da bi u svemu tome i Ministarstvo finansija moglo da nađe sopstveni interes – jer ako dopuste da manipulacija budžetskim podacima u Bečeju prođe bez posledica, to će biti signal i drugim lokalnim samoupravama da mogu kršiti zakon bez straha od sankcija, a što može da se odrazi i na ukupnu ravnotežu javnih rashoda. Koji god da budu motivi postupanja državnih organa, za građane je izuzetno važno da slučaj dobije adekvatan epilog, jer je to preduslov za stvaranje poverenja u budžetske procese u kojima i sami treba da učestvuju. I obrnuto, ukoliko se to ne desi, pitanje je hoće li sledeći put manipulacije biti skriveno nešto još gore i da li će iko imati entuzijazam da to otkriva, završava Nenadić sa upozorenjem.
