Život se odvija na lokalu, a kad tome dodamo i to da 70 odsto vrednosti i propisa Evropske unije kojoj težimo treba da se odvija u opštinama i gradovima, onda nam je jasno stvari idu prilično sporim tokom. Opterećenu malim primanjima i nedostatkom kadra, a vrlo često i stručnog, lokalnu administraciju ove godine dodatno su poremetili izbori. Koliko je to za opravdanje, neka ostane tema za drugi put.

Ono što građani zainteresovani za javne finansije i generalno funkcionisanje lokalne samouprave treba da znaju da pored Lokalnog indeksa transparentnosti organizacija Transparentnost Srbija sada ima i LIPA-u, odnosno Lokalni indeks participativnosti.

LIPA je oruđe za merenje, ocenjivanje i rangiranje gradova i opština na osnovu izmerenog nivoa učešća građana u odlučivanju.

LIPA meri participaciju kod odlučivanja:  o trošenju novca iz budžeta i donošenju propisa i planova. Uz to,

LIPA pokazuje i kolika je transparentnost koja stoji u službi participativnosti – ono što može da povećanje poverenje i podstakne građane na participaciju.

Izračunava se na osnovu 58 indikatora

– Podaci se prikupljaju sa sajtova opština i gradova, zahtevom od njih, verifikacijom podataka kod njih, a jedan indikator neposrednim testiranjem, odnosno prijavom problema, objašnjava istraživačica Zlata Đorđević.

Rezultati su prikazani kao procenat maksimalnog mogućeg broja poena: – nizak nivo participacije (0-15%), osnovni (15-30), umereni (30-45), razvijeno (45-60), visoki (60-80) i puna patricipacija (80+)

Osnovni nalazi prvog meranje su dosta poražavajući. Nijedna od 44 JLS obuhvaćene istraživanjem nije u rangu „puna participacija“, jedna je u rangu „visoka“ (iznad 60 odsto) i to je Grad Užice.

LIPA skor od 30 do 45% (umereni nivo participacije) ima 14 JLS, među kojima su najbolji Veliko Gradište i Sombor.

Prosečni indeks je 26,4 odsto, što je u rangu „Osnovna participacija“. U tom rangu je gotovo polovina JLS (20), dok manje od 15 odsto (nizak nivo participacije) ima devet JLS. Opština Bečej, nekada šampion u lokalnom indeksu transparentnosti ovde je nešto bolja od prosečnog, ali lošeg rezultata i ima 37,9 odsto, recimo, susedna opština Žabalj 24, 1 odsto, a Temerin se nije proslavio sa 13,8 odsto.

Prosečne ocene po oblastima

Participacija u donošenju propisa i javnih politika – 45,3%

Opšti deo – 48,5%

Javne politike – 46,1%

Propisi – 41,3%

Participacija u vezi sa sprovođenjem propisa i rešavanjem potreba – 28,4%

Participacija u vezi sa budžetom – 15,9%

Finansijski planovi mesnih zajednica – 1,1%

Kapitalni projekti – 14,2%

Opšti budžet – 36,6%

Mali projekti – 3,0%

Prosečne ocene po kategorijama

I – informisanje (17 indikatora) – 20,3%

K – konsultovanje (38) – 26,3%

D – direktno uključivanje (19) – 25,8%

Zaključci o nalazima prvog istraživanja

Jedinice lokalne samouprave ne prepoznaju mnoge mogućnosti i mehanizmi za participaciju (hibridne javne rasprave, društvene mreže, participacija u raznim fazama izrade budžeta, prilikom izrade finansijskih planova, značajnija uloga mesnih zajdnica, javne rasprave o drugim aktima osim budžeta)

Interesovanje građana je malo – zato što je poverenje malo, a efekti participacije nisu dovoljno vidljivi

JLS nedovoljno promovišu participaciju (npr. za tu svrhu se retko koriste društvene mreže, iako ih JLS na njima objavljuju druge informacije)

Neke aktivnosti se obavljaju samo radi zadovoljenja forme ili jednokratno .

Javna rasprava o budžetu retko kada traje 20 dana; nejasne razlike između budžetskih anketa, rasprava o kapitalnim projektima, sveobuhvatnih rasprava o nacrtu budžeta i prezentacija građanskih vodiča

Sajtovi ponekad neažurni (izdvojeni baneri ili delovi menija za jednokratkne akcije ili prikaze konkursa, javnih rasprava ili budžeta od pre nekoliko godina).

Prostor za napredak u oblasti uključenja građana preko mesnih zajednica postoji, ali u mnogome zavisi od političke volje i „administrativne volje“ (angažovanja pojedinaca iz uprave.

Postoji veliki prostor za napredak u oblasti participacije, posebno uz dugotrajnu i promišljenu podršku spolja, ali i političku i administrativnu volju.

Potrebno je negovati i podržati svaki postignuti napredak (mediji, NVO, republički organi …)

LIPA kao oruđe

LIPA, kao mehanizam, na samom početku je iskazala kvalitet komparativnosti i unapredivosti – indikatori prepoznati kao problematični tokom pilot istraživanja ali i tokom glavnog istraživanja su modifikovani, pojedini izbačeni, pri čemu nije narušena struktura i dinamika istraživanja

Rezultati LIPA istraživanja otvaraju prostor za brojna ukrštanja i poređenja – između JLS, pojedinačnih indikatora, oblasti, kategorija, što je od značaja za usmeravanje podrške JLS i pojedinim aktivnostima/oblastima kojima donator želi da se posveti

LIPA, kroz odgovarajuću promociju, može da postane i mehanizam za podsticanje, a ne samo merenje napretka, razvijanjem konkurencije između JLS, na sličan način kako je učinjeno sa LTI istraživanjem i rangiranjem.

Glavne preporuke

Jasno izdvojiti segment sa javnim raspravama na sajtovima JLS

Razdvojiti javne rasprave (ili konsultacije) o planovima za kapitalne investicije, usklađene sa strateškim dokumentima i izjašnjavanje građana o njima, od anketiranja i izjašnjavanja o manjim projektima

Koristiti dobra iskustva iz izveštavanja o budžetskim javnim raspravama i na javne rasprave u drugim oblastima; organizovati Proširiti JR van okvira koji je označen kao obavezan u ZoLS

Načiniti funkcionalnim ili uvesti mehanizme za prijavu problema i izveštavati i javno o rešavanju (izgradnja poverenja kao uslov za veću participaciju)

Unaprediti oblasti uključenja građana preko MZ u odlučivanje i posebno informisanje o konsultacijama i rezultatima konsultacija

Uz poziv na javnu raspravu o budžetu objavljivati obrazloženje budžeta

Uložiti dodatne napore za povećanje broja građana koji učestvuju u javnim raspravama

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име