Berislav Dejanov, zvani Bata, predstaviće u petak 22. juna u Ogranku Narodne biblioteke Bečej u Bačkom Gradištu, dopunjena izdanja svojih pripovetki „Priče o salašima i salašarima“.
Jedan od najstarijih žitelja Bačkog Gradišta, sa svoje 94. godine, iako živi u Kanadi, posećuje selo u kom je rođen, bar dva puta godišnje i piše sećanja i anegdote koje želi da sačuva od zaborava.
Ime mu je Berislav Dejanov, zvani Bata. Rođen je 3. juna 1924. godine i to baš u Bačkom Gradištu. Sa svoje 94 godine sigurno se ubraja među najstarije Gradištance koji, pored engleskog , tečno govore i srpski i mađarski jezik. Deda Batin život počinje u gradištanskom ataru, a razvija se dalje preko Afrike, Azije, Severne Amerike, da bi Bata svoje penzionerske dane dočekao u dalekoj Kanadi, gde i danas živi sa suprugom Zorom.
Premda odavno ne živi u Bačkom Gradištu, ovo selo je deda Batina nezaobilazna stanica i nije mu teško da nas posećuje, čak dva puta godišnje. Ono što je najzanimljivije u vezi sa Batom je on sam, njegova pojava: tamne pantalone i svetla košulja, obavezan šešir, sezonska jaknica, uredno obrijan sa obavezno oblikovanim brčićima. Na samom pragu 100-te godine života, deda Bata je uvek dobro raspoložen, stalno je u pokretu i vitalniji je od mnogih mlađih od sebe.
Nedavno je Bata počeo da piše i izdaje knjige, a sve njegove knjige su o Bačkom Gradištu i o Gradištancima. Bata je, decenijama, marljivo beležio svoja sećanja i događaje i, uz malo mašte, svoje pisane redove pretvorio u bogatu riznicu događaja i ljudskih karaktera, a njegove knjige su svedočanstvo o nekim „starim vremenima“.
Dok piše, deda Bata često izmeni imena i prezimena svojih junaka da se potomci tih ljudi ne bi bunili (kako sam kaže), pogotovo ako opisuje neke zanimljive događaje: sudbinu jedne gradištanske sluškinje, koja je, iz siromaštva, stigla do profesorske katedre u Beču ili smešne događaje, kao što je, recimo, odlazak Gradištanaca na konjima po mladu iz Turije, a mladoženja sa gostima u Nadalju ili ako opisuje malo ozbiljnije događaje, kao što je običaj samoranjavanja vojnika (a razlog zbog kojeg je jedan Gradištanac uradio baš to, samog sebe ranio, nećemo otkriti ovaj put).
Sa obzirom na to da knjige prodaje po ceni od 300 dinara, a javne nastupe izbegava koliko god može, sa sigurnošću možemo reći da deda Bati nije cilj ni da se obogati, niti da se proslavi. On samo želi da se ne zaboravi. Da se ne zaboravi ondašnji duh sela, ljudi, pojedinci, da se ne zaborave običaji, govor i izrazi (zna li neko od poljoprivrednika danas šta znači „stati pred prepelicu”?), a pre svega, da se ne zaborave salaši i salašari.
U čast tih vremena, ljudi i porodica na čijim plećima je ovo selo stasalo, a najpre zbog zahvalnosti deda Bati, zato što hoće (čak i kad neće), zato što je uporan i zato što daje sve od sebe da neke stvari ostanu zapamćene i da se o nekim ljudima i danas priča – najljubaznije pozivamo sve zainteresovane da dođu u petak, 22. juna u 18 časova, da upoznaju deda Batu i čuju po koju mudru i zanimljivu reč o svom selu i ljudima koji su nekada ovde živeli. Povod druženja je promocija Batine poslednje knjige, drugog i dopunjenog izdanja pripovetki „Priče o salašima i salašarima“, a obzirom na to da smo Batu nagovarali da dođe – i vas nagovaramo, jer u pitanju je jedan Gradištanac, jedan od nas, koji – to što radi – radi iz ljubavi, kažu iz Narodne biblioteke Bečej, odeljenje u Bačkom Gradištu.
