Kada se veliki kombinat, poput u Vojvodini svima poznati gigant PIK Bečej, prodaje u celini, svesni smo da tako krupan finansijski ulog može da proguta samo najkrupnija privredna riba. Da li bi prodaja delova kombinata eliminisala MK komerc i Matijevića? Ne, oni bi i dalje mogli da kupe one delove koji ih zanimaju, ali sa jednom malom razlikom. Platili bi ih skuplje, jer bi zdrava licitacija sa više učesnika sigurno doprinela rastu prodajne cene. navode iz Pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“.
– Nekadašnja velika privreda odavno se raspala, a ono što sada zovemo velikim firmama u vojvođanskom agraru možemo da svedemo na samo tri imena MK komerc, Matijević i Delta agrar. Njima je u celini prilagođen oglas o prodaji kapitala u celini. Zato nije neočekivano što su se baš dve od navedenih firmi i pojavile kao potencijalni kupci kombinata, navodi autorka teksta PIK Bečej: Prodaja po meri kupca, ekonomistkinja Svetlana Kozić, koordinatorka Vojvođanskog tima za komunikaciju s javnošću „Dosta je bilo“.
Model ovakvih privatizacija u Srbiji je poznat i ponavlja se, a institucije ne reaguju i ne presecaju spiralu propadanja, navode iz pokreta.
– Sve veliko u agraru što smo u Srbiji prodali u celini kapitala, prošlo je slično. Gazde kupe sve, a koriste samo ono što je njihova primarna delatnost. Ostatak imovine zanemare i prepuste propadanju. Zadrže samo onoliko radnika koliko im je u eri ekstremno mehanizovane poljoprivrede potrebno za upravljanje mašinama, za administraciju, čuvanje objekata… Pošto se na licitaciji pojavi mali broj potencijalnih kupaca, a nekad čak i samo jedan, jer su svi ostali prodajom kapitala u celini unapred eliminisani iz utakmice, licitacija nikada nije konkurentska borba koja podiže vrednost predmet kupovine. Ko daje više? Niko. Od početne cene se daleko ne odlazi, a u slučaju PIK Bečeja početna cena je definisana na 50 odsto vrednosti kombinata. Ne tako davno imali smo i apsurdan slučaj da je početna cena i umanjena jer je kupac nije prihvatio. Sećate se sigurno slučaja Vršačkih vinograda. Prodaja kapitala u celini je rizik da deo resursa, koji padnu u ruke kupcu, ostane neiskorišćen. Današnje kompanije se, u cilju postizanja što veće efikasnosti, usko specijalizuju u određenim delatnostima. Poznato je da u PIK-u Bečej postoji veći broj jedinica koje se bave različitim delatnostima. U njegovim okvirima posluju „Svinjarstvo”, „Govedarstvo”, „Ribnjak”, „Flora”, „Ratarstvo”, „Trgovina i ugostitljstvo”… Radi se o tako velikoj firmi da su retke porodice u Bečeju i okolini koje u kombinatu nisu imale bar jednog zaposlenog člana, napominju iz Dosta je bilo.
– Opravdana je sumnja da potencijalni kupci od čitavog PIK-a žele samo zemljište i možda (u slučaju firme Matijević) poslovne jedinice koje se bave stočarstvom. Šta će biti sudbina drugih jedinica? Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ u ovoj, kao i u sličnim slučajevima prodaje kapitala smatra da ne treba prodavati celu kompaniju jednom kupcu. PIK Bečej je trebalo isparčati i prodati kao sedam posebnih preduzeća kupcima koji se bave delatnostima koje im se nude na prodaju. Na takav način bi se obezbedio sigurniji opstanak svih njegovih pojedinica i sačuvao veći broj radnih mesta. Skoro tri hiljade hektara zemlje u vlasništvu PIK-a trebalo je podeliti na što manje parcele i prodavati odvojeno. Ovakvom prodajom mogućnost kupovine bi se otvorila i poljoprivrednim gazdinstvima. Drugim rečima, porodične firme bi mogle da pokušaju da na kapitalu preuzetom od PIK-a razviju svoj biznis. U tom slučaju bi se na licitaciji svake jedinice PIK-a pojavilo više potencijalnih kupaca, licitiralo bi se aktivno i vrlo ozbiljno i dobila bi se viša prodajna cena kapitala ovog giganta. Poverioci bi dobili veću sigurnost da naplate svoja potraživanja, jer je više novca lakše podeliti, zar ne? Da li bi prodaja delova kombinata eliminisala MK komerc i Matijevića? Ne, oni bi i dalje mogli da kupe one delove koji ih zanimaju, ali sa jednom malom razlikom. Platili bi ih skuplje, jer bi zdrava licitacija sa više učesnika sigurno doprinela rastu prodajne cene. U slučaju PIK Bečej, recimo, poslovna jedinica „Ratarstvo” je mogla da postane zadruga u okviru koje bi se udruživali naši poljoprivrednici.
Na žalost, prodajom kapitala u celini, Bečejci na PIK-ovoj zemlji neće biti gazde, već jeftina najamna radna snaga i biće zaposleno manje radnika. Ko je doneo odluku da se i u ovom slučaju nakon svih prethodnih tragičnih prodaja kapital ponovo prodaje u celini? Pomoćnik ministra poljoprivrede mr Nenad Katanić je u Bečeju početkom oktobra izjavio da je odluka o ovakvoj prodaji potvrda dobre komunikacije Vlade, Ministarstva poljoprivrede, najvećih poverilaca Pik Bečej, lokalne samouprave Bečej, samog kombinata i sindikata, zaključuje Kozić iz „Dosta je bilo“.
