Svaka osma osoba u svetu ima narušeno mentalno zdravlje, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije koja danas, 10. oktobra, obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja.
U Srbiji svaka treća mlada osoba ima ekstremno tešku anksioznost, dok više od polovine mladih ima umerene ili teške simptome depresije, a više od dve trećine ispitanika ima nivoe stresa iznad okvira normalnih vrednosti, pokazali su podaci istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije.
Mentalno zdravlje ne podrazumeva samo odsustvo bolesti, nego se odnosi i na produktivnost, ostvarenost osobe, sposobnost da se nosi sa svakodnevnim izazovima i poteškoćama, doprinosi zajednici u kojoj živi.
– Anksioznost i depresija su u velikom porastu, naročito kada govorimo u kontekstu pandemije Korona virusa i aktuelne ekonomske krize. Ovo se odnosi i na mlade, kod kojih su sve prisutniji različiti oblici depresivnih stanja, anksioznost, problemi vezani za rizična ponašanja (alkoholozam, narkomanija, kockanje, rizična seksualna ponašanja…), različite emocionalne poteškoće, izostanak adekvatnih odnosno zdravih socio-emocionalnih veština i mehanizama, kazala je za portal MojBečej.rs psihološkinja Katarina Stojisavljević.
Činjenica je da u velikom broju slučajeva problemi sa mentalmin zdravljem kod mladih ne budu dijagnostikovani niti lečeni. Mladi se nalaze u osetljivoj životnoj dobi koja sama po sebi nosi brojne promene i izazove, a pored toga savremeni stilovi života dodatno utiču na pojavu različitih poteškoća i problema.
– Moramo napomenuti i da je samoubistvo među vodećim uzrocima smrti kod mladih stoga je neophodno na adekvatan način pristupiti svakom probemu i ne umanjivati značaj psiholoških („nevidljivih“) problema u odnosu na fizičke („vidljive“), naglasila je Stojisavljević.
Kada je potrebno da se obratimo stručnom licu za pomoć?
Kako objašnjava naša sagovornica, važno je u nekim životnim situacijama iskusiti i neprijatne emocije jer su i one ponekad zdrave. Takođe, važno je i da postoji svest o tome da traženje stručne pomoći nije odraz slabosti, nego znak hrabrosti, spremnost osobe da se izbori sa odeđenim životnim izazovima.
– Sve zavisi od individualnih kapaciteta i mehanizama koje osoba poseduje, kao i od raspoloživih sistema podrške, porodice, prijatelja i slično. Svakako, ukoliko teskoba traje određeni, produženi period, neophodno je obratiti se stručnom licu. Ukoliko utvrdmo da je nekom u našem okruženju potrebna pomoć, važno je da toj osobi budemo podrška u pronalaženju adekvatne stručne pomoći, rekla je sagovornica i dodaje da u ovom vremenu u kom živimo, razgovor, savet, podrška stručnog lica je od izuzetnog značaja za funkcionisanje mladih osoba.
Pitanje koje se nameće je – kako možemo da brinemo o svojoj mentalnoj higijeni?
Naša sagovornica navodi da je to pre svega briga o sebi, razvoj zdravih navika, opuštanje, redovne fizičke aktivnosti, razvoj veština za rešavanje problema i nošenje sa poteškoćama, razvoj socijalnih veština, kao i socijalnih odnosa, boravak u prirodi, razgovori sa bliskim osobama, empatija, nalaženje adekvatnih alternativa za nezdrave navike ukoliko ih imamo, meditacija, rad na samopouzdanju, zdrave navike spavanja, emocionalno opismenjavanje, kontrolisano korišćenje tehnologije i društvenih mreža i slično.
Koliko se kroz usluge Doma zdravlja Bečej radi na mentalnom zdravlju?
Iako mnoga istraživanja pokazuju da je mentalno zdravlje stanovništva posebno narušeno nakon pandemije virusa Kovid-19, pa se samim tim beleži sve veća potreba za razgovorom sa stručnim licem, na Svetski dan mentalnog zdravlja 2022. godine Dom zdravlja Bečej i dalje je bez psihologa u punom radnom vremenu, kao i Dečiji dispanzer.
– Kada nam je psiholog stekao uslov za penziju, pored upućenih zahteva nismo dobili saglasnost Ministarstva zdravlja za prijem psihologa u radni odnos. Po podacima o broju dece određenog uzrasta koje imamo na teritoriji opštine Bečej, ne ispunjavamo više uslov da imamo psihologa, navode za portal MojBečej.rs iz ove ustanove.
Kako objašnjavaju iz Doma zdravlja Bečej, ni psihološko savetovalište za mlade ne postoji, ali se, kažu, kroz preventivu obuhvata veliki deo usluga koje inače pripadaju savetovalištu.
– Psihijatra imamo dva dana u nedelji, koji je angažovan po osnovu Ugovora o dopunskom radu, takođe čekamo odobrenje Ministarstva zdravlja za prijem u radni odnos, zaključuju iz bečejske zdravstvene ustanove.
Razgovor sa psihologom tabu – ili ne?
Sagovornica portala MojBečej.rs kaže da postoji blagi pomak kada je razgovor sa psihologom u pitanju, ali da je to još uvek u nedovoljnoj meri razvijeno.
– Još uvek se problemi mentalnog zdravlja posmatraju kao neka vrsta neadekvatnosti, „ludila“, često se smatra da je sramotno imati neki problem psihološke prirode, a prisutno je i obezvređivanje značaja ovih problema u smislu da su nevidljivi, „proći će“, ne shvataju se posledice neadekvatnog tretmana odnosno izostanka istog, a one svakako mogu biti izuzetno teške. Stoga je neophodno da istaknemo da je od izuzetnog značaja potražiti i prihvatiti stručnu pomoć, zaključila je psihološkinja Katarina Stojisavljević.
Podsetimo, cilj obeležavanja ovog datuma jeste podizanje svesti o pitanjima mentalnog zdravlja širom sveta i mobilisanje napora za podršku mentalnom zdravlju.
U slučaju da vam je potreban razgovor sa stučnim licem:
0800 300 303 – Centar Srce, dostupan svakog dana od 14 do 23 časa
021 422 740 – SOS ženski centar, dostupan svakog dana od 17 do 21 sat
Autor: Omladinska redakcija portala MojBečej.rs
