Nagrađeni kulinari i članovi žirija | Foto: Vlastimir Jankov
Nagrađeni kulinari i članovi žirija | Foto: Vlastimir Jankov

Nije da se za Novi Bečej nije znalo i ranije. Davne 1872. godine se i austrougarski car Franja Josif Prvi provozao vranjevačkom kaldrmom u petopregu. Ali, uvek ima neko ali. Od kako je 2006. godine počela da se organizuje privredno-turistička manifestacija „Gospojina“, za banatsku varoš na levoj obali Tise pročulo se na sve četiri strane sveta.

Niz aktivnosti krasi višednevnu manifestaciju, ali uvek se počinje, stiče se utisak, najatraktivnijom. U pitanju je kulinarsko takmičenje u kuvanju riblje čorbe i muzičko nadmetanje tamburaških bandi.

Znali su koncerti pojedinih estradnih zvazda da privuku i veći broj posetilaca, ali nijedna aktivnost nije tako opuštena. Istovremeno domaćinska i gostinska. Pravo „laloško“ okupljanje s dosta, baš dosta, jela i pića. Neki šaljivđija je na trenutak otišao do Tise da vidi da li tamo još ima vode, jer na platou gde se kuvalo i  peklo, i sve to u slast pojelo, popilo se toliko svakojake tečnosti, da je čovek pomislio da su iz Tise izvlačili vodu. Kao što su nekada radili u bečejskoj Pivari, pa nam svima istu tu tisku vodu prodavali kao pivo. Jedno vreme su i pivo zvali „Tisko zlato“. I bilo je „zlato“, al za njih. Koliko su samo hektolitara tog piva prodali, a sad ga ni ne proizvode…

„Al, manimo se mi onoga što je nekada bilo“, primećuje s pravom jedan mlađi čovek, „da vidimo šta je danas“. A novobečejsko danas u petak uveče, prvog dana 11. „Gospojine“, bilo je vrlo živo. Istina, ne kao minulih nekoliko godina, ali po rečima domaćina potpalila se vatra ispod stotinak takmičarskih kotlića s ribljom čorbom u njima, ali i ispod još mnogo tanjirača u kojima se pekla riba, dimilo se na desetine roštilja, a „žrtvovano“ je i nekoliko jaganjaca i prasića na ražnju.

Da bi sve bilo u već pomenutom laloškom raspoloženju, tamburaši su prvo udarali u tamure na bini, a potom silazili međ ljude i svirali za njihovu dušu i, naravno, svoj džep. Jer, bilo je i „baba“ koji su se uhvatili za novčanik. A kada smo već kod novčanika, valja naglasiti da je najbolja tamburaška banda, u konkurenciji dvadesetak približno istih kvaliteta, stigla iz Subotice, zove se „Uspomena“ i nagrađena je sa 60.000 dinara. Drugo mesto osvojili su novosadski tamburaši imena „Da zna zora“, dok su treći „Veseli tamburaši“ iz Novog Miloševa.

Pobednička tamburaška banda „Uspomena“ | Foto: Vlastimir Jankov
Pobednička tamburaška banda „Uspomena“ | Foto: Vlastimir Jankov

Takmičenje kulinara je posebna priča i ovoga puta bila. To je „ključ“ dobre zabave. Jer, niko se gladan nije zabavljao. Tako je bilo još u Rimskoj imperiji i kasnije, do današnjih dana. Možda i nisu svi bili vrhunski majstori u pripremanju nimalo jednostavnog specijaliteta kakva je riblja čorba, ali bilo je i onih vrhunskih. Nije lako bilo žiriju. Iz više razloga. Trebalo je stotinak čorbi probati, brzo seletirati one bolje, pa onda „Jovo nanovo“ da se ne bi omanulo.

Sudeći prema raspoloženju posle saopštene odluke, pravda je zadovoljena. Tri poznata kulinara su zauzela tri prva mesta. Možda je raspored mogao biti i obrnut, ali odluka žirija se ne poriče. Pobedničku čorbu skuvao je Kikinđanin Dušan Lukin, koji je bezbroj puta pobeđivao na raznim kulinarskim takmičenjima. Ovoga puta je nagrađen vaučerom od 10.000 dinara i vrednim robnim nagradama, tiskim čamcem i biciklom.

-Prezadovoljan sam. Odbranio sam čast kikindskih kulinara, jer je lane pobedio moj sugrađanin Vladimir Hrkalović i nagrađen je istom nagradom. Drugo, biti prvi ispred vrsnih kulinara Janka Pinčera i Nikole Savića i svih ostalih učesnika nije mala stvar, konstatovao je još na bini Dušan Lukin.

Dok su ljudi prilazili i čestitali majstorskom triu kulinara, trećeplasirani, uvek nasmejani, Janko Pinčer iz Begeča nam je rekao:

-Ja sam bolje prošao. Pre nekoliko godina, kada je nagrada bila 100.000 dinara, bio sam prvi, a sada sam treći. Čisto da se zna da sam uvek na pobedničkom postolju.

Prvi komšija u kulinarskoj ulici na platou kraj Tise bio mu je Nikola Savić iz Novog Sada, koji je osvojio drugo mesto.

-Dva puta sam ovde na „Velikogospojinskom kotliću“, od 2012. godine, bio treći i dva puta drugi, valjda ću dočekati da i ja jednom budem prvi. Nedavno sam pobedio na „Zlatnom kotliću Tise“ s druge strane reke u Bečeju, ali nikako da se domognem šampionskog naslova u Novom Bečeju, primećuje Nikola Savić.

Ko proba, taj neće ostati gladan | Foto: Vlastimir Jankov
Ko proba, taj neće ostati gladan | Foto: Vlastimir Jankov

Naravno, bilo je „nevernih Toma“, koji su došli da probaju nagrađene čorbe i „provere“ žiri, ali kada su ih okusili pružili su ruku majstorima koji su ih skuvali.

Još jedna pobeda Kikinđana

Ove godine se novinari kulinari nisu nadmetali s predsednikom opštine Novi Bečej Sašom Maksimovićem, već između sebe. Nije bio veliki odziv. Vatra je potpaljena samo ispod pet kotlića. „U igri“ su bili Radio Ada, Dnevnik, Kurir, Pres centar SPENS i čast domaćina branila je ekipa portala Webinfo. Lordmer novobečejski je posetio novinarske ekipe u pratnji predsednika Organizacionog odbora 4. Gospojinakog poljofesta Matije Kovača, a kulinarski žiri je odlučio da je najbolju medijsku riblju čorbu skuvala ekipa dopisništva Kurira iz Kikinde.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име