Ekipa stručnjaka okupljena oko NVO „Agroprofit“ u Novom Sadu bavila se minula dva meseca snimanjem proizvodnih cena osnovnih biljnih kultura u ratarstvu na području Srbije, prvenstveno Vojvodine, i saopštila neke podatke do kojih su došli učesnicima „Pres dana“ u Zemljoradničkoj zadruzi „Bečej“. Opšti je utisak da je došao kraj, pogotovo u ratarstvu, proizvodnji napamet, bez vizije i bez poznatog kupca.
-U ratarskoj proizvodnji i plasmanu robe više ništa ne može biti isto u odnosu na pre dve ili pet godina. Prvo, klimatski uslovi se menjaju i to se itekako odražava na ratarsku proizvodnju. Drugo, novom promenom vlasništva u Srbiji, ne postoji kapital u agroindustriji koji omogućuje prerađevačima da najveći deo svoje robe za godišnju preradu kupe u trenucima žetve ili prvog lagera. Šta nam u takvoj situaciji valja činiti kako se ne bi odustalo od ratarske proizvodnje i ratari imali svoju sigurnost ili nekakav oslonac? Upravo time se bavi ekipa stručnjaka, koja sada vama, a onda u našem listu „Gazdinstvo“ prezentira podatke do kojih je došla, naglasio je u uvodnoj besedi glavni urednik pomenutog lista Čedomir Keco.
U ime domaćina prisutnima se obartio direktor OZZ „Bečej“ Miroslav Glavaški, koji nije propustio da istakne da zadruga na čijem je čelu spada u red najstarijih vojvođanskih starih društvenih zadruga i u vremenu od 1953. godine stekla je renome pouzdanog partnera i, što je u današnje vreme veoma bitno, nijednog dana nisu bili u blokadi.
-Zadruga smo s najvećim prometom u kategoriji starih društvenih zadruga, ali nismo ni mi bez problema, pošto skoro tri decenije ne možemo da ostvarimo povraćaj preko 500 hektara prvoklasne zemlje i samim tim ne možemo da ulažemo u razvoj, apostrofira Miroslav Glavaški.
O minuloj proizvodnoj godini ne može da kaže ništa lepo, jer su prinosi katastofalni, gde je pšenica podbacila između 25 i 30 procenata, suncokret u Bačkoj 30, a u Banatu 50 odsto, soja preko 60 procenata…
-Ratari su se opet okrenuli pšenici i po podeli semena znamo da je hlebnog zrna zasejano između 20 i 30 procenata više nego lane. To znači da će nečeg drugog biti manje, jer je zemljište ograničena površina. Pošto se kod nas kukuruz standardno seje na površini od oko milion hektara, najverovatnije je da će biti smanjena površina pod sojom i suncokretom, dok je uljana repica zimus položila test i na onoj golomrazici preživela, pa je svo respoloživo seme posejano na oko 60.000 hektara u Vojvodini. Setva je završena u optimalnom roku, zimsko oranje je pri kraju, raportirao je Miroslav Glavaški.
Kroz raspravu se stekao utisak da su naši ratari vredni, da radom i znanjem mogu da pariraju zemljoradnicima u zemljama okruženja, ali nisu kurentni s cenom proizvoda zbog toga što se u okruženju daju subvencije. Država mora nešto da poradi na vraćanju adekvatnih subvencija.
Analizu proizvodnje u ratarstvu približila je Aleksandra Gajdobranski, o setvi i dobrom aktuenom stanju pšenice govorio je Novica Miladinov, a Dragica Janković je upozorila ratare da sada kontrolišu samo stanje glodara na njivama, a da ne primenjuju nikakve mere zaštite tek iznikle pšenice.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Javni interes u fokusu: Informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“, koji sufinansira opština Bečej
