Zahvaljujući sredstvima Komeserijata za izbeglice i učešćem lokalne samouprave u visini 10 odsto, šest izbeglih ili raseljenih lica je u Gradskoj kući Bečej potpisalo ugovore o dodeli pomoći za kupovinu domaćinstva s okućnicom i na taj način su njihove porodice rešile pitanje krova nad glavom.
-Svako od potpisnika ugovora dobio je pomoć u visini 810.000 dinara za kupovinu kuće i to tri u Bečeju i po jednu u Bačkom Gradištu, Bačkom Petrovom Selu i Radičeviću. Ovo nije prvi potez Komesarijata za izbeglice i naše opštine u pružanju pomoći izbeglim i raseljenim licima. Već je izdvojeno 6,5 miliona dinara za nabavku građevinskog materijala, zatim 2,5 miliona dinara za ekonomsko osnaživanje porodica i, evo, sada 4,8 miliona dinara kao pomoć za kupovinu kuća, rekao je pre potpisivanja ugovora s šestoro prodavaca i kupaca predsednik opštine Bečej mr Vuk Radojević.
U ime Komeserijata za izbeglice, Dragoljub Milinkov je istakao da je najviše urađeno u segmentu ekonomskog osnaživanja porodica, pošto je od 24 zahteva, čak, 20 pozitivno rešeno. Najveći broj izbeglih i raseljenih lica (86) konkurisao je za dobijanje pomoći u kupovini građevnskog materijala, a do sada je 18 porodica dobilo takvu pomoć.
-Kada je aktuelni projekat u pitanju, 36 porodica je iskazalo potrebu za kupovinu domaćistva s okućnicom, a sredstva smo dobili za potpisivanje šest ugovora. Ovim se ne završava naš posao i u ovoj godini ćemo pokušati da obezbedimo sredstva i za kupovinu građevinskog materijala, pošto je to najtaženiji vid pružanja pomoći, dodao je Dragoljub Milinkov.
Ugovore o dodeli sredstava za kupovinu kuća potpisali su Predrag Vuletić, Ljiljana Milin, Vera Miličević, Duško Paunović, Vesna Stanković i Đorđe Škobić.
-Prve tri godine, po iseljenju 1995. godine iz okoline Benkovca, provela sam u Smederevu, a onda sam stigla u Bečej. Živim sa suprugom i troje dece, koji su dobri učenici 5, 6. i 7. razreda osnovne škole, od dečijeg dodatka. Više puta sam konkurisala, a sada mi se posrećilo. Zadovoljna sam kućom koja je kupljena u Radičeviću, jer smo dobili svoj krov nad glavom, nije krila zadovoljstvo Ljiljana Milin.
Sličnog raspoloženja su i ostali potpisnici ugovora, jer im je to „spas u pravi čas“.
-Imao sam 12 godina kada sam 1997. godine s porodicom iseljen iz slavonskog mesta Lipik. Stalno smo podstanar. U međuvremenu sam zasnovao porodicu, supruga i ja imamo dve kćeri i treće dete je na putu. Zaposlen sam kao vozač kamiona, ali nisam mogao da rešim stambeno pitanje. Zadovoljan sam kupljenom kućom, koja ima sve uslove za normalan život. Imamo i prateće prostorije, pa ćemo moći nešto sitnije stoke da gajimo. Naučio sve o tome još u detinjstvu, a sada sam, konačno, dobio priliku da sve što radim, radim za svoju porodicu i sebe, rekao nam je Duško Paunović, koji je kupio kuću u Bačkom Petrovom Selu.
Zavisno od mogućosti Komeserijata za izbeglice, lokalna samouprava je voljna da se sa svojih deset odsto uključi u nove projekte pomoći izbeglim i raseljenim licima.
