Među ovogodišnjim laureatima pokrajinskog priznanja u obrazovanju, nagrade „Dr Đorđe Natošević“, je i bečejska učiteljica Milena Gmijović. Zanimljivo da je lane isto priznanje u oblasti ustanova pripalo bečejskoj OŠ „Zdravko Gložanski“, u kojoj Milena radi, pa je to potvrda više da su „zdravkovci“ u dobrim rukama.
Time je na najbolji način opravdana najviša ocena „četvorka“ resornog Ministarstva prosvete, povodom spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada škola po Srbiji.
Od kako je 2001. godine prestižna nagrada poprimila pokrajinski karakter i dodeljuje se za izuzetne rezultate u radu predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u AP Vojvodini, kao i vaspitačima, nastavnicima, pedagozima i psiholozima u njima, priznanje je primilo 77 laureata. Nije na odmet dodati da se priznanje sastoji od plakete, povelje i novčane nagrade, a godišnje se dodeljuje pet priznanja, tri u oblasti ustanova, predškolskoj, osnovnim i srednjim školama, a dve su namenjene pojedincima.
-Ove godine je u konkurenciji nastavnika bilo osam kandidatura i čuli smo da su nijanse presudile. Zbog svega toga sam vrlo ponosna, jer je priznanje stiglo u izuzetno jakoj konkurenciji. To je, pre svega, potvrda mog dosadašnjeg učiteljovanja. A ono traje 28. godinu u kontinuitetu. Istina, kada je ova nagrada u pitanju, prati se rad u poslednje dve školske sezone. To znači, u konkretnom slučaju veliki doprinos dobijanju nagrade pripada sadašnjoj generaciji mojih učenika, njihovih roditelja i, naravno, kolega u školi. Nagrada, ujedno, obavezuje da nastavim s radom u istom stilu, bilo je prvo što nam je rekla nagrađena učiteljica Milena Gmijović.
Ove školske godine Milena Gmijović vodi treći razred „zdravkovaca“. Znači, sa njima je trasirala put do priznanja. I ne samo sa njima, jer potrebno je ispuniti 15 kriterijuma da bi kandidat bio u konkurenciji za prestižno priznanje.
-Prvo što se gleda jeste da li je kandidat za nagradu „Dr Đorđe Natošević“ uradio više od prosečnog učitelja tokom nastave u svom odeljenju. Kod mene je pravilo da koristimo nastavna sredstva koja nisu uobičajena u svakodnevnoj nastavi, da su deca uključena u vannastavne aktivnosti, da su, čak, roditeljski sastanci drugačiji, često imaju radioničarski karakter. Čujem da su mi vrednovali moju aktivnost u strukovnom udruženju, konkretno Društvu učitelja Bečej, koje sam 2002. godine osnovala i od tada sam predsednica, zatim saradnja s lokalnom zajednicom... nastavlja Milena Gmijović.
Zahvaljujući Društvu učitelja Bečej, naša sagovornica je pre devet godina pokrenula manifestaciju „Miki u čast“, kojom se 14. marta obeležava datum rođenja velikog vojvođanskog pesnika Miroslava Mike Antića. Višegodišnja aktivnost je i Origami kamp, koji traje šest godina i u njemu je osnove origami veštine naučilo preko hiljadu dece, a neki su već majstori u pravljenju papirnatih figura origami tehnikom.
-Raduje me što na stručnim skupovima ponekad prezentujem tehniku rada ili čas s mojim odeljenjem. Nisu daleko od istine oni koji tvrde da je najlepše raditi ono što se voli. A ja zaista volim posao učitelja i iz mog ugla gledanja nema lepšeg i zahvalnijeg posla, zaključuje bečejska učiteljica Milena Gmijović.
Imajući sve u vidu, pomalo čudi što inicijativa za dobijanje priznanja „Dr Đorđe Natošević“ nije potekla iz matične škole, već od Udruženja vojvođanskih učitelja. Ali, naš narod ima izreku i za takve primere – „Niko nije postao pop u svom selu“.
